Profesor Neven Duić izjavio je da će kompanija INA graditi vetroparkove na moru nakon što 2025. godine završi sa eksploatacijom gasa i zatvori svoje platforme u severnom Jadranu. On je objasnio da bi plavu energiju, to jest korišćenje energije mora, trebalo posmatrati u kontekstu evropske energetske tranzicije, za koju će biti namenjena značajna sredstva iz fondova EU u sledećih desetak godina.
Potencijal energije mora je, prema njegovim rečima, veliki i u drugim delovima Jadrana, ne samo na severu gde su gasne platforme, ali za njeno korišćenje je potrebno sačekati razvoj tehnologija plutajućih vetroelektrana.
Prema našim procenama barem 20 odsto hrvatske energije moglo bi se proizvesti iz Jadrana, rekao je Neven Duić, profesor zagrebačkog Fakulteta strojarstva i brodogradnje, preneo je portal RTL.
INA će zatvarai gasne platforme i instalirati vetroelektrane
On je na skupu „Dani plave energije“, o mogućnostima korišćenja energije mora, rekao da bi Hrvatska u sledećih desetak godina trebalo da gradi vetroelektrane na moru, pošto će se zatvarati gasne platforme.
Na severu Jadrana postoje gasne platforme kompanije INA, ali će se do 2025. završiti eksploatacija gasa, pa ova kompanija, prema njegovim rečima, planira da umesto tih platformi instalira vetroelektrane.
Vetroelektrane će biti građene daleko od obale kako se ne bi ugrozio turizam
To je najbolja lokacija zato što je tamo plitko more, pa je sadašnja tehnologija vetroelektrana na vodi spremna za tu lokaciju, zaključio je Duić.
Hrvatska naftno-gasna kompanija INA ima u severnom Jadranu 19 platformi za proizvodnju prirodnog gasa. INA godišnje na moru i kopnu proizvede oko milijardu kubika gasa što je ukupno dovoljno da podmiri oko 30 odsto potreba zemlje.
Duić je istakao da je potencijal energije mora veliki i u drugim delovima Jadrana, ali mora da se pričeka na izgradnju plutajućih vetroelektrana, koje mogu raditi na dubinama većim od 100 metara. Duić je naglasio da će vetroelektrane na vodi biti građene daleko od obale zbog turizma.
Toplotne pumpe će grejati i hladiti dalmatinske gradove
On je objasnio da bi plavu energiju, to jest korišćenje energije mora, trebalo gledati u kontekstu evropske energetske tranzicije, za što će, kaže, biti namenjena značajna sredstva iz fondova EU u sledećih desetak godina. Inače, EU je u novembru 2020. objavila strategiju za energiju iz obnovljivih izvora na vodi, koja predviđa povećanje kapaciteta vetroelektrana na vodi sa 12 GW na 300 GW do 2050.
On je posebno istakao značaj toplotnih pumpi koje će koristiti toplotu mora kako bi se grejali i hladili priobalni dalmatinski gradovi. Duić je istakao da je nedavno u Dubrovniku u Duždovoj palati instaliran novi sistem za grejanje i hlađenje.
Takav centralizovan sistem koji koristi toplotu mora je optimalno rešenje i za Dioklecijanovu palatu u Splitu koja ima ogroman turistički potencijal, ali koja je sada prilično nagrđena klimama po fasadama, zaključio je Duić.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.