Grčka i Rumunija najaktivnije u Jugoistočnoj Evropi na polju klimatskih izazova

Grčka i Rumunija su najaktivnije među članicama Evropske unije u Jugoistočnoj Evropi po pitanju klimatskih izazova, dok Bugarska zaostaje za većinom zemalja EU, navodi se u izveštaju o primeni Evropskog zelenog dogovora koji je objavila organizacija ECFR (European Council on Foreign Relations).

Grčka podržava Evropski zeleni dogovor, a napori da se poveća upotreba obnovljivih izvora energije se u ovoj zemlji smatraju važnim ciljem. Grčke političke partije se uglavnom slažu da postoji potreba da se rešava pitanje klimatskih promena, mada neke od mera vlade usmerene ka dekarbonizaciji, poput planova da se zatvore elektrane na ugalj, ponekad izazivaju sporenja oko socijalno-ekonomskih posledica zelene tranzicije, navodi se u izveštaju.

Ključni motiv Grčke da sprovede zelenu tranziciju je ekonomska kriza i potreba da se priviku strane investicije

Glavni pokretač napora Grčke da sprovede zelenu tranziciju je ekonomska kriza, a zemlja se nada da će tranzicija privući preko potrebne strane investicije. Međutim, Grčka takođe ima ambiciju da se nametne kao lider po pitanju klimatske akcije na međunarodnoj sceni, navodi ECFR i podseća ova zemlja i nemački proizvođač automobila Volkswagen trenutno rade na pilot projektu klimatski neutralne mobilnosti na jednom ostrvu.

U svojim preporukama kako zemlje mogu doprineti pozitivnom uticaju Evropskog zelenog dogovora, ECFR navodi da bi Grčka, ako zaista želi da postane lider zelene tranzicije, trebalo da udruži snage sa “manje ambicioznim” zemljama, kao što su Rumunija i Bugarska, koje imaju slične klimatske izazove. To bi, stoji u izveštaju, moglo podstaći Rumuniju i Bugarsku da usvoje najbolje prakse u zelenoj tranziciji i priključe se Grčkoj po pitanju klimatskih inicijativa.

Rumunija bi mogla da poveže Ukrajinu i Tursku sa zelenom tranzicijom EU

Rumunska vlada posmatra Evropski zeleni dogovor kao priliku da izgradi ekološki prihvatljiviju privredu, dok su građani generalno svesni izazova klimatskih promena. Međutim, kao i u Grčkoj, socijalni efekti mera za napuštanje uglja umeju da izazovu kontroverze.

U izveštaju se takođe primećuje da Rumunija planira da unapredi interkonekcije sa energetskim sistemima u regionu, kao i da joj njen geografski položaj daje priliku da poveže crnomorske zemlje, poput Ukrajine i Turske, sa zelenom tranzicijom koja se sprovodi u EU.

Bugarska ublažava svoju konzervativnu klimatsku politiku zahvaljujući evropskom fondu za oporavak

Bugarska, gde će se korišćenje uglja verovatno nastaviti u narednih 20-30 godina, je do sada sprovodila prilično konzervativnu strategiju po pitanju klimatskih promena iz straha da bi zelena energetska tranzicija mogla imati negativan uticaj na privredu, zaposlenost i stanovništvo.

Međutim, zahvaljujući mogućnostima koje otvara fond EU za ekonomski oporavak, ova zemlja je blago promenila kurs, pa se sada planira povećanje korišćenja nuklearne energije i prirodnog gasa, dok integrisani energetski i klimatski plan predviđa izgradnju preko 2,5 GW kapaciteta obnovljivih izvora energije do 2030. godine.

Ambicije Slovenije se smanjile nakon dolaska nove vlade

U Sloveniji su se ambicije po pitanju klimatske akcije značajno smanjile nakon dolaska nove vlade u januaru 2020. godine, jer ona ne vidi Evropski zeleni dogovor kao priliku za ekonomski oporavak, navodi ECFR.

Međutim, Slovenija bi mogla da preuzme vodeću ulogu na Zapadnom Balkanu tako što bi ugradila Evropski zeleni dogovor u politiku proširenja EU, s obzirom da će ova zemlja predsedavati unijom u drugoj polovini 2021. godine.

U Hrvatskoj je klimatska politika EU naišla uglavnom na dobar prijem kod vlasti, građana i medija, ali je kriza izazvana pandemijom oboljenja COVID-19 stavila ovu temu u drugi plan. Takođe, Hrvatska kontinuirano kasni sa usvajanjem i sprovođenjem ključnih politika po pitanju klimatskih promena, navodi se u izveštaju.