Ako zamislimo da je otpad od hrane neka država, bila bi treća na svetu po emisijama gasova s efektom staklene bašte. Države su odgovorne da obezbede uslove za rešavanje tog izazova, ali mnogo toga mogu da urade i pojedinci. Za stanovnike Finske upravo je objavljen kalkulator pomoću kojeg mogu da izračunaju koliko hrane bacaju, a s njim i predloge kako da istovremeno ojačaju porodični budžet i doprinesu zaštiti okoline.
Domaćinstva bacaju hranu vrednu 570 miliona evra godišnje, što je 61 odsto ukupne sume na globalnom nivou. Potrošnja i proizvodnja hrane učestvuje u uticaju ukupne potrošnje na klimu, zvanom i ugljenični otisak, sa dvadeset procenata. Finska domaćinstva od sada mogu lako da izračunaju koliko sama tome doprinose.
Besplatnu alatku za to lansirali su proizvođač hrane i pića Paulig i finski institut za prirodne resurse Luke. Rezultat može da pomogne korisnicima u planiranju tako da sačuvaju novac i istovremeno učestvuju u ublažavanju efekata klimatskih promena. Kalkulator je napravljen da bi podstakao ljude da promene navike i razbiju rutinu tako što će lakše razumeti koliko se hrane baca i koje su posledice, naveli su kreatori programa.
Propala hrana izaziva gotovo istu količinu emisija kao drumski saobraćaj
Prosečna porodica sa četiri člana svake godine baci hranu vrednu 500 evra, što za celu Finsku izađe na 500 miliona evra, stoji u objavi. Otpad od hrane se stvara u svakom segmentu vrednosnog lanca, a domaćinstva imaju udeo od jedne trećine, dodato je.
Da je otpad od hrane neka zemlja na svetu, bila bi treća po emisijama gasova s efektom staklene bašte i u ravni s učešćem ukupnog drumskog transporta.
Ostaci se lako iskoriste
Računaljka izbacuje i finansijsku štetu i jačinu uticaja na klimu. Deo je Pauligovog programa održivosti usmerenog na smanjenje količina otpada od hrane u vlastitom vrednosnom lancu za 50 odsto do 2030%, što je u skladu s ciljevima Evropske unije. U kompaniji i institutu kažu da je moguće da će unaprediti alatku da obuhvati restorane i prodavnice robe široke potrošnje.
Najviše se bacaju povrće i mlečni proizvodi
Najčešći razlozi bacanja su kvarenje hrane i isticanje roka trajanja. Važni faktori su i spremanje previše hrane i to što ljudi nekad ne žele da jedu isto jelo više dana zaredom. Povrće i mlečni proizvodi se bacaju više nego ostala hrana.
„Ljudi bacaju previše hrane, ne cene je dovoljno i ne znaju kako ili im se ne dâ da iskoriste ostatke u pripremi drugih ukusnih jela. Ostaci hrane lako mogu da se upotrebe kao sastojak u, na primer, omletima, zapečenim obrocima, jelima s testeninom, pitama, za picu itd. Ipak, najvažnije je bolje planiranje“, naveo je Juha-Matti Katajajuuri, viši menadžer za potrošačka pitanja i viši naučni saradnik u institutu Luke.
Kako da smanjimo količinu otpada od hrane
- Razmisli šta ti je zaista potrebno i kupuj samo to. Ukoliko nisi siguran ili sigurna da li ti će ti trebati i kada, ostavi artikal na polici.
- Kad istekne rok upotrebe, ne znači da je hrana pokvarena. To možeš da utvrdiš po mirisu i ukusu.
- Pregledaj frižider češće da vidiš šta mora prvo da se pojede.
- Zamrzni ostatke i ne zaboravi da ih iskoristiš.
- Pretvori ostatke hrane u drugo ukusno jelo – istraži kako mogu da se lepo upotrebe.
- Spreči da sasvim dobre namirnice propadnu i uštedi tako što ćeš kupovati proizvode blizu isteka roka, a oni se često prodaju s popustom.
- Poklanjaj svoj višak hrane prijateljima, rođacima, komšijama ili ljudima koje ni ne poznaješ. Možeš i da se priključiš grupi u svom kraju koja sakuplja viškove hrane i deli obroke siromašnima.
Mnogo napora i resursa se protraći
Do štete od gubitka hrane i otpada dolazi zbog količina koje se ne iskoriste. Posebno bitne stavke su uzgajanje hrane i biološki procesi, na primer emisije koje preživari ispuštaju usled varenja hrane i emisije azotnih oksida sa površina koje se obrađuju u poljoprivredi.
Proizvodnja hrane doprinosi globalnom zagrevanju, eutrofikaciji, kiselosti zemljišta i voda i gubljenju biodiverziteta. Utiče na količinu hranljivih materija, veličinu obradivih površina i vodne i resurse za proizvodnju energije. Kad hrana propada, poništava se rad u primarnim fazama, a u proizvodnom lancu dolazi do bespotrebnog ispuštanja štetnih gasova, dok vredne sirovine nestaju uzalud.
U Nišu se osniva banka hrane
Jedan od načina za smanjenje količine bačene hrane je razvijanje sistema za doniranje artikala kojima uskoro ističe rok, po mogućnosti u kombinaciji s podsticajima za proizvođače i distributere. Time se bavi Whole Surplus, a otišao je i korak dalje: taj startap sa sedištem u Turskoj, dobitnik treće nagrade na prošlogodišnjem takmičenju clim@, uspostavio je sekundarno tržište na kojem ovakva hrana može da se kupi po nižoj ceni.
Kad je reč o regionu kojeg prati Balkan Green Energy News, Centar za razvoj građanskog društva Protekta iz Niša najavio je pre mesec dana da će uskoro osnovati banku hrane. Sakupljaće donacije i isporučivati ih udruženjima i socijalnim ustanovama.
Po nalazima iz ankete Centra za unapređenje životne sredine iz 2019, trećina domaćinstava u Srbiji baca hranu barem jednom nedeljno.
Vredi pomenuti da je jedna humanitarna organizacija na Novom Zelandu u Velingtonu otvorila takozvani socijalni supermarket. Umesto da deli pakete hrane onima koji su u oskudici, dodeljuje im poene koje mogu da potroše tako što će uzeti hranu i higijenske proizvode koji im zaista trebaju. Osim što im čuva dostojanstvo, Wellington City Mission na taj način sprečava da se deo hrane pokvari.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.