Privredna društva i druga pravna lica i preduzetnici u Srbiji imaju obavezu da do 31. marta pošalju lokalnom registru izvora zagađivanja podatke za prethodnu godinu, a kazne idu do milion dinara.
Advokatska kancelarija Tasić je upozorila na različitu praksu među jedinicama lokalnih samouprava u Srbiji po pitanju tumačenja Pravilnika o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja kao i metodologiji za vrste načine i rokove prikupljanja podataka. Privredna društva i druga pravna lica i preduzetnici moraju da do 31. marta pošalju lokalnom registru izvora zagađivanja podatke za prethodnu godinu.
U navedenom podzakonskom aktu popisane su delatnosti i minimalne granične vrednosti za izveštavanje nadležnom registru, a kazne za nedostavljanje relevantnih podataka, po Zakonu o zaštiti životne sredine, iznose između pola miliona i milion dinara.
Na osnovu pozitivnih propisa sledi da podatke moraju da dostave jedino privredni subjekti koji emituju zagađujuće materije. Ipak, advokatska kancelarija je ukazala na to da pravna lica treba da provere u jedinici lokalne samouprave da li su dužna da je obaveste, budući da opštine različito tumače obavezu.
Neki sekretarijati za zaštitu životne sredine zahtevaju dostavljanje obaveštenja i od privrednih subjekata koji nisu zagađivači, da bi konstatovali da li obveznici vršenjem svoje delatnosti emituju zagađujuće materije, saopšteno je.
Lokalnim registrima izvora zagađivanja treba dostaviti obrasce u papirnoj formi ukoričene u jedinstven dokument koji je potpisalo i overilo odgovorno lice i elektronski ili na kompakt disku, bez potpisa i overe, kažu u kancelariji Tasić i pozivaju pravna lica da provere praksu u svojoj opštini ili gradu.
Neujednačenost je tako prošle godine uočena i u kategorizaciji pravnih lica za naplatu eko takse.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.