Potencijal solarne energije za proizvodnju električne energije u Hrvatskoj procenjen je na 6,8 GW, od čega za velike solarne elektrane 5,3 GW, a za elektrane na krovovima 1,5 GW.
Smernice za podsticanje izgradnje solarnih elektrana na krovovima domaćinstava i firmi, koje je pripremilo veće predsednika Hrvatske za energetsku tranziciju, daje predloge za promenu zakonskog okvira koji je sada glavna prepreka da se ovaj potencijal iskoristi.
Smernice su predstavljene Tomislavu Ćoriću, ministru ekonomije i održivog razvoja, na sastanku na kojem je učestvovao i predsednik Zoran Milanović i članovi veća.
Smernice bi mogle da budu iskorišćene za izmene zakona o obnovljivoj energiji i tržištu električne energije koje se trenutno pripremaju
„Ideja je vrlo jasna – proizvodnja na krovovima kuća, tisućama kuća u Republici Hrvatskoj, odnosno industrijskih pogona. Tome treba stremiti. Kroz Zakon o obnovljivim izvorima energije i Zakon o tržištu električne energije, koji će u narednim mjesecima biti upućeni prema Hrvatskom saboru, omogućit ćemo da se ide u tom smjeru“, izjavio je ministar Ćorić, prenelo je Ministarstvo.
U smernicama se navode konkretne prepreke za razvoja solarnih elektrana na krovovima, kao i kako bi trebalo izmeniti postojeće zakone i podzakonske akte.
Ćorić je naveo da trenutno čitav niz snabdevača nudi sufinansiranje prilikom postavljanja solarnih panela i to je trend koji će biti sve značajniji. On je istakao da Hrvatska ide u smeru obnovljive energije, i taj smer se ne dovodi u pitanje, ali mora se ići mnogo brže.
Do 2050. svaki drugi građanin EU imaće sopstvenu proizvodnju energije
Predsednik Zoran Milanović izjavio je da su preporuke sada objavljene kako bi se ponudile ideje za razvoj solara u trenutku kada vlada priprema zakone, dok je Julije Domac, njegov posebni savetnik za energiju i klimu i predsednik veća, rekao da Ministarstvo i veće imaju slične stavove.
Do kraja 2050. prema evropskoj regulativi i planovima svaki drugi građanin EU će imati sopstvenu proizvodnju energije, pa Hrvatska duguje svojim građanima mogućnost da budu jednaki sa ostalima, dodao je on.
Prosečan udeo solara u EU je 5 odsto, a u Hrvatskoj 0,4 odsto
U smernicama se navodi da Hrvatska ima sve prirodne uslove da bude jedan od značajnijih evropskih proizvođača energije iz Sunca, ali je ta prilika do sada propuštena zbog nepodsticajnog zakonskog okvira.
Hrvatska trenutno ima solarne elektrane snage 100 MW, plan je da dostigne 1.000 MW
Električna energija iz solarnih elektrana u EU čini prosečno 5% ukupno proizvedene električne energije, dok je u Hrvatskoj taj udeo tek 0,4%. Da bi se dostigao barem prosek EU potrebno je instalirati barem 800 MW što je bitno više nego postojećih oko 100 MW.
Nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) i Energetska strategija Republike Hrvatske su već definisali ovaj iznos, a uredbom o kvotama on je i povećan na više od 1.000 MW, navodi se u smernicama.
Potrebne su investicije u mrežu da bi se prihvatila nova proizvodnja
Uzimajući u obzir potencijal i poštujući ograničenja u vidu površine i statike krovova, zakupljenih priključnih snaga objekata i profila sopstvene potrošnje, može se pretpostaviti je da je moguće imati barem oko 1.500 MW instaliranih solarnih elektrana s prihvatljivim uticajem na elektroenergetsku mrežu, ali uz sprovođenje prethodnih istraživanja i investicija u mrežu, budući da bi se proizvedena električna energija najvećim delom trošila na mestu potrošnje.
U dokumentu se navodi da je u podlogama za strategiju potencijal procenjen na oko 5.300 MW za solarne elektrane na zemlji i oko 1.500 MW za elektrana na krovovima.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.