Equinor se udružio sa Shellom i Totalom na prenošenju CO2 u tečnom stanju kroz cevovod ispod dna mora tako da ne odlazi u atmosferug. Norveška je odobrila državnu pomoć od 2,1 milijarde evra za projekat tehnologije CCS odnosno prikupljanja i skladištenja tog gasa s efektom staklene bašte iz fabrike cementa i spalionice otpada.
Regulatori su dali zeleno svetlo nakon što je vlada u Oslu podržala projekat izdvajanja i pohranjivanja ugljen-dioksida sa 22,2 milijarde kruna, što je 2,1 milijarda evra. To telo u okviru Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) saopštilo je da Norveška može da isplati državnu pomoć koja će pokriti četiri petine troškova za poduhvat CCS-a ili prikupljanja i skladištenja CO2 i da propisi nisu prekršeni.
Equinor, koji se ranije zvao Statoil, s Totalom i Royal Dutch Shellom radi na terminalu u Ejgardenu na zapadu zemlje i cevovodu kojim će ugljen-dioksid u tečnom stanju iz fabrike cementa u Breviku i postrojenja za dobijanje energije iz otpada u Oslu biti transportovan sa kopna i ubacivan ispod dna mora. Proizvođač đubriva Yara se ranije povukao iz projekta.
Prva faza projekta Northern Lights, koja će imati kapacitet od 1,5 miliona metričkih tona godišnje, po planu će biti puštena u rad 2024. godine. Ukupni budžet, 27,6 milijardi kruna (2,57 milijardi evra), predviđen je za prvih deset godina.
Trka sa zelenim vodonikom
Kompanije iz oblasti fosilnih goriva traže načine da smanje troškove na ime dozvola za emitovanje gasova s efektom staklene bašte. Za to vreme, Evropska Unija podržava inovacije poput zelenog vodonika. Takođe uvodi finansijske obaveze za industriju uglja, nafte i gasa i stvara mesta za više energije iz obnovljivih izvora. EFTA i EU čine Evropski ekonomski prostor (EEA).
Norveška i druge zemlje se okreću CCS-u za proizvodnju plavog vodonika. On se dobija od prirodnog gasa i tu se oslobađa ugljen-dioksid. Administracija u Briselu ga još uvek prihvata kao prelaznu tehnologiju. Zeleni vodonik se pravi od vode u postupku koji se zove elektroliza i obično se napaja strujom iz obnovljivih izvora.
Ukoliko se CO2 ne izdvaja za skladištenje, ovo gorivo nazivamo sivim vodonikom.
Proizvođači nafte istražuju rešenja za CCS, kao ono u koje ulaže Norveška, koja bi imala manje troškove od cene sertifikata za emitovanje gasova s efektom staklene bašte
Cena dozvola za emisije premašila je nedavno 30 evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida i dostigla najviši nivo u poslednjih 14 godina. Najniži troškovi dostupnih rešenja za izdvajanje i pohranjivanje ugljenika još uvek su preko dva puta viši od toga.
Konkurentski projekti u Velikoj Britaniji i Holandiji
Projekat Net Zero Teesside u Ujedinjenom Kraljevstvu pokrenuo je OGCI Climate Investments s aspiracijama da izgradi kapacitet od šest miliona metričkih tona godišnje. Poduhvat ranije zvan Clean Gas vode BP i njegov konzorcijum: Eni, Equinor, Shell i Total.
Uprava Luke Roterdam, Energie Beheer Nederland (EBN) i Nederlandse Gasunie drže projekat Porthos – Port of Rotterdam CO2 Transport Hub and Offshore Storage. Imaju ambiciju da 2023. počnu da prikupljaju i skladište 2,5 miliona tona godišnje. EU je proglasila Porthos projektom od zajedničkog značaja.
MAN Energy Solutions je odabran za izvođača, a ExxonMobil i Shell su zainteresovani da u svojim obližnjim rafinerijama izdvajaju ugljenik.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.