Slika: Urbanistički zavod Beograda
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograda stavio je na rani javni uvid elaborat povodom izrade plana detaljne regulacije za kompleks Avala filma na Čukarici. Dokument otkriva da je za taj predeo na Košutnjaku predložena seča velikog dela šume, mada postoji i „minimalni procenat“ zelenih površina na parcelama za gradnju.
Za površinu od 86,8 hektara u okviru jedne od najvećih prirodnih oaza u glavnom gradu Srbije izašao je nacrt razvoja, a zaštitnici životne sredine su reagovali na nasrtaj na zelene površine. Kompanija Avala Studios, koja je preuzela jugoslovenskog filmskog titana Avala film, inicirala je izradu plana detaljne regulacije. Urbanistički zavod Beograda je tako ubacio stambene, javne, poslovne i sportske zgrade, nagoveštavajući da na Košutnjaku predstoji seča šume.
Zainteresovani mogu da do 13. jula pregledaju dokumentaciju i daju sugestije i primedbe. Područje u opštini Čukarica obuhvata nekadašnji Filmski grad kao i Filmski arhiv Kinoteke, na ukupno 21,1 hektaru. Tu su i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja sa studentskim domom, menzom i bazenima, vatrogasni dom i sportski tereni i hala.
Minimum slobodnih i zelenih površina
U planu za parcele za gradnju ostavljen je nominalni minimum „slobodnih i zelenih površina“ između 30 i 60 procenata. Zelena stranka je saopštila da će se od 26,8 hektara pod drvećem na tom delu Košutnjaka zadržati samo sedam hektara.
Komercijalni, poslovni i stambeni prostor se ubrajaju u prateće sadržaje budućih filmskih studija, koji čine osnovu projekta
Predstavnici gradske vlasti su na prezentaciji naveli da investitor ima prava da u delu određenom za stambenu izgradnju za tu namenu zauzme po pola parcele i da za zelenilo ostavi tek petinu.
Razvoj filmske industrije
„Prioritetni cilj“ izrade plana detaljne regulacije odnosno vizije budućnosti navedene površine jeste „stavaranje mogućnosti za razvoj filmske industrije u gradu Beogradu i Republici Srbiji“, kaže grupa koja je potpisala elaborat. U dokumentaciji stoji da su ostali ciljevi „stvaranje uslova za planiranje pratećih sadržaja“ pored filmskih studija – kultura, sport, obrazovanje, komercijalni, poslovni i stambeni prostor.
Udruženje Petlovo brdo, koje se već bori protiv seče šume u Košutnjaku, najavilo je: „Ne damo im ni metar!“
naravno, sasvim SLUČAJNO je to stavljeno sad na uvid u sekretarijatu za urbanizam,…leto… korona… ko će uošte da čuje , i da primeti da se sprema GENOCID, EKOCID I BIOCID, I TO JE OSTAVLJENO SAMO 2 nedelje za uvid u ovaj uvod u ekološku katastrofu Beograda. I kako će sad vlasti Beograda i Srbije da dokažu da rade u korist naroda Srbije?? Nikako, ovo je dokaz da su Srbi na redu za biološko uništenje.
Trebalo bi da izađemo masovno i vežemo se za po jedno drvo.Pod plaštom korone
seku nam pluća grada bez anestezije. Da li smo stvarno preventivno
toliko anestezirani?Gde su te opozicione stranke da bar reaguje? Gde je Ne davimo Beograd?
Ne znam za vas, ali ja sam isplanirala da se popnem na drvo, ako im se sece nek me saseku sa njim. Ne zanima me
Pre dosta godina sam pročitao kako je gradska vlast u nekom gradu u Nemačkoj rešila da poseče određeni broj stabala u nekoj ulici, koliko se sećam radi proširenja kolovoza. Stanari su se organizovali, uveče se popeli na drveće i izrazili svoje neslaganje. Ujutro je plan povućen, a gradonačelnik je podneo ostavku…
Pitanje na koje ne umem da odgovorim je, koliko vekova je potrebno da ljudi u Srbiji progledaju, da shvate tako jednostavne i logične istine, da porez ne plaća poslodavac već zaposleni, da buđet ne finansira vlast već radni ljudi i privreda, da vlast nije gospodar, već izvršilac volje naroda….