Bugarska, Hrvatska, Rumunija i Slovenija koristiće ugalj i posle 2030 – analiza finalnih NEKP-ova

Novi izveštaj Mreže za klimatsku akciju (CAN) Evrope i organiizacije ZERO analizira finalne nacionalne energetske i klimatske planove (NEKP) 15 država članica, uključujući zemlje jugoistočne Evrope – Grčku, Hrvatsku, Rumuniju i Sloveniju.

U svojim prvim nacrtima NEKP-ova neke zemlje su već postavile preko potrebne ciljeve ukidanja upotrebe uglja u elektroenergetskom sektoru najkasnije do 2030. godine.

Ali, sedam članica EU ipak planira da koristi ugalj i posle 2030: Bugarska, Hrvatska, Nemačka, Poljska, Rumunija, Slovenija i Češka, navodi se u izveštaju.

Poboljšanja planova nedovoljna su da se izazove energetska tranzicija koja bi donela ostvarenje cilja Pariskog sporazuma

Izveštaj Pave the Way for Increased Climate Ambition: Opportunities and gaps in the final National Energy and Climate Plans za svaku od 15 zemalja donosi analizu predloga i finalne verzije NEKP-a, kao i prednosti koje bi mogle da iskoriste i nedostatke koje imaju.

Brojne zemlje su poboljšale svoje planove, ali to nije dovoljno da se sprovede energetska tranzicija potrebna za dostizanje dugoročnog cilja Pariskog sporazuma, navela je nevladina organizacija CAN Europe.

U narednim mesecima očekuje se da Evropska komisija prezentuje konačnu ocenu NEKP-ova članica EU.

Inače, ovi planovi su ključni deo paketa Čista energija za sve Evropljane koji je usvojila Evropska komisija kako bi se dostigli klimatski ciljevi do 2030.

Hrvatska: Nema mera za smanjenje upotrebe uglja do 2030.

Hrvatsk i finalni NEKP ne predviđa mere za smanjenje upotrebe uglja do 2030, iako energetska strategija zemlje ne predviđa korišćenje uglja u proizvodnji električne energije posle 2035. Ova dva plana moraju biti usklađena uzimajući u obzir mere za postupno ukidanje upotrebe uglja, koje moraju biti navedene u NEKP-u, čak i ako se postepeno ukidanje upotrebe uglja planira tek nakon 2030.

Rumunija: Rizik potpune zavisnosti od gasa

Rumunija planira da zadrži skoro 2 GW instalisanog kapaciteta u elektranama na ugalj najmanje do 2030. i da upotrebljava prirodni gas u značajnoj meri kao prelazno gorivo do dekarbonizovanja sektora energetike, što stvara rizik da postane potpuno zavisna od gasne infrastrukture.

Slovenija: Upotreba uglja do 2050.

Slovenija predviđa upotrebu uglja za proizvodnju električne energije do 2050. i razmatra ulaganja u tehnologiju zahvatanja i skladištenja ugljenika (CCS). Predviđeno je i postepeno ukidanje upotrebe domaćeg i uvoznog uglja u energetske svrhe s ciljem smanjenja za najmanje 30% do 2030. Umesto da se postavi jasan rok za zatvaranje elektrana na ugalj, Slovenija će 2021. doneti odluku o postupnom napuštanju uglja, navodi se u izveštaju.

Grčka: Gas glavna zamena za lignit

Iako finalni grčki NEKP predviđa zatvaranje elektrana na lignit do 2023. i potpuni prestanak upotrebe do 2028, električna energija koju je trebalo da do 2030. proizvede lignit zamenjuje se uglavnom gasom, koji je fosilno gorivo, a u mnogo manjoj meri obnovljivim izvorima energije. Zato finalni NEKP uključuje veliko povećanje kapaciteta elektrana na gas u poređenju sa prvobitnim predlogom. Od 9,1 TWh električne energije iz lignita, koji se neće više koristiti, 8 TWh će biti zamenjeno gasom.