U Evropi rast novih kapaciteta vetroelektrana, ali na kopnu pad zbog Nemačke

U Evropi je registrovan rast ukupnih novih kapaciteta vetroelektrana na kopnu i moru, sa 4,5 GW u prvoj polovini 2018. na 4,9 GW u prvih šest meseci 2019. godine, ali je zato zbog velikih problema u Nemačkoj došlo do pada na kopnu, saopštilo je sektorsko udruženje WindEurope.

U Evropi je u prvoj polovini 2019. instalisano 2,9 GW vetroelektrana na kopnu, u odnosu na 3,3 GW u istom periodu prošle godine.

Do smanjenja novih kapaciteta je naročito došlo u Nemačkoj, koja je u ovom pogledu imala najgore prvo polugodište od 2000. godine. Problemi sa izdavanjem dozvola su i dalje najveći izazov – čak 11 GW vetroparkova na kopnu i dalje čekaju na dozvole u Nemačkoj, rekao je Pierre Tardieu, direktor za politike u WindEurope.

Investitori u vetroelektrane očekuju rast novih kapaciteta u drugoj polovini godine, ali ukupni kapaciteti koji će u Nemačkoj biti priključeni na mrežu u 2019. godini biće najmanji ikada, navodi se u saopštenju.

Francuska je bila lider u Evropi u prvoj polovini 2019. sa 523 MW novih kapaciteta na kopnu.

U jugoistočnoj Evropi je to bila Turska, koja je u celoj Evropi na 6. mestu sa 229 MW, dok je Grčka sedma sa 201 MW, Bosna i Hercegovina 15. sa 36 MW i Hrvatska 16. sa 10 MW.

6. Turska 229 MW

7. Grčka 201 MW

15. Bosna i Hercegovina 36 MW

16. Hrvatska 10 MW

Uobičajeno je da u drugoj polovini godine bude više novih kapaciteta vetroelektrana na kopnu. Ova tendencija je naročito izražena u nordijskim zemljama, gde je gradnja najintenzivnija tokom letnjih meseci.

„Porudžbine turbina i tržišna aktivnost upućuju na očekivanje da će značajni kapaciteti biti priključeni na mrežu u Švedskoj i Norveškoj u drugom polugodištu. Veliki kapaciteti se očekuju i u Španiji nakon dodele 4,1 GW na aukcijama u 2017. i 2018. godini“, navodi se u saopštenju.

Rast novih offshore kapaciteta u prvoj polovini godine

U prvoj polovini 2019. instalisano je ukupno 1,9 GW novih kapaciteta vetroelektrana na moru (offshore), što je rast u odnosu na 1,1 GW u istom periodu 2018. godine. Ovi kapaciteti se odnose na Veliku Britaniju (931 MW), Dansku (374 MW), Belgiju (370 MW) i Nemačku (252 MW) i uključuju vetropark Hornsea 1 u Velikoj Britaniji, koji će kada bude izgrađen postati najveći vetropark na svetu, kapaciteta 1,2 GW.

U prvoj polovini 2019. godine, u Evropi je investirano 8,8 milijardi evra u izgradnju budućih vetroparkova, od čega 6,4 milijarde evra u vetroparkove na kopnu i 2,4 milijarde evra u offshore vetroparkove.

Ove investicije će dovesti do instalacije i priljučenja na mrežu 5,9 GW u naredne dve ili tri godine. Najviše se investiralo u Francuskoj i Holandiji, navodi u saopštenju udruženje WindEurope.