Aleksandar Jovanović Ćuta se od 2016. godine bori protiv izgradnje derivacionih malih hidroelektrana (MHE) na potocima i rečicama Stare planine, gde je odrastao i pamti mnogo bolje hidrološke dane. Reke Stare planine su danas ugrožene ne samo klimatskim promenama, već i planovima investitora da grade derivacione MHE, za koje Jovanović kaže da ne bi bilo moguće naći u zaštićenim područjima da na delu nije „krah pravnog sistema“.
„Bez vode nema života, a izgradnja planiranih MHE bi i potpuno zatrla život na Staroj planini, prelepom mestu u čijim smo rekama mi prohodali. Sećam se kada smo se u detinjstvu spuštali traktorskim gumama niz te reke, kao Tom Sojer. Mi znamo za šta se borimo“, Jovanović, jedan od osnivača pokreta „Odbranimo reke Stare Planine“ (ORSP), priča u intervjuu za Balkan Green Energy News.
Problem bi jednostavno bio rešen ukidanjem fid-in tarifa za MHE
Izgradnja derivacionih malih hidroelektrana je u Srbiji eksplodirala nakon uvođenja fid-in tarifa 2009. godine, koje građani plaćaju preko računa za struju, a Jovanović, danas lice ekološkog aktivizma u Srbiji, kaže da bi problem MHE bio jednostavno rešen ukidanjem fid-in tarifa za ovaj vid proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.
Ovaj izvor zapravo i nije obnovljiv – mnoge od ugroženih rečica leti praktično presušuju, a dozvole za gradnju malih hidroelektrana su izdate na osnovu zastarelog Katastra MHE iz 1987. godine, priča Jovanović.
Umesto za MHE, koje meštane ostavljaju bez pijaće vode i uništavaju živi svet u rekama i oko njih, fid-in tarife bi se mogle koristiti za postavljanje solarnih panela koji bi električnu energiju doveli i do zabačenih delova Stare planine, gde ljudi teško žive i treba im pomoći da ostanu, kaže Jovanović.
Prostorni plan Pirota otvorio prostor za gradnju najjeftinijih i najštetnijih MHE
„Ono što posebno komplikuje priču je činjenica da je opština Pirot u Prostorni plan opštine 2011. upisala 58 lokacija za male hidroelektrane ne naglasivši da bi u pitanju bile po životnu sredinu neutralne vodenice“, kaže Jovanović i dodaje da je to otvorilo prostor za gradnju najjeftinijih i po životnu sredinu najštetnijih derivacionih mini-hidroelektrana.
U međuvremenu su usvajani razni propisi po kojima jednostavno ne bi trebalo da je moguće graditi MHE u zaštićenim područjima, ali država se, kako kaže Jovanović, poziva na najniži pravni akt – lokalni prostorni plan – pri izdavanju dozvola za gradnju.
On ponavlja i dobro poznate podatke – ukoliko bi se izgradilo svih 850 MHE planiranih u Srbiji, one bi u ukupnoj proizvodnji električne energije učestvovale sa 2%, što se može postići samo jednim solarnim parkom snage 65 MW, kakav se najavljuje u Kostolcu.
Ukoliko si pustolov i avanturista i nekada si jako voleo Toma Sojera i Dejvida Belamija. Ili možda tražiš potpuni mir. Ako ti nedostaju mirisi, sloboda, vazduh i voda … postoji jedno mesto za nas i svu našu decu, što reče Milan. To je jedno ogromno prostranstvo prepuno magičnih mesta.
U njemu su kanjoni od crvenog kamena, virovi su smaragdno zeleni i na sve strane izvire voda. Tu žive vidre i rakovi, krkuške i klenovi, zmija ribarica, vodene larve i mrmoljci. Tamo se jede organska hrana i stalno mirišu majčina dušica i divlja nana.
E da, rastu još, ribizle, brusnica, trnjine i kupina, a ljudi koji tamo žive govore nekim strašno brzim jezikom.
Mogao bih još mnogo da ti pričam o Staroj planini ali reći ću ti samo još ovo. Kada jednom dođeš došao si zauvek.
Borba sa državom, ali i bankama
Prepričavajući dugogodišnju borbu protiv hidroelektrana u pirotskom kraju, Jovanović ističe 2017. godinu, kada je odbrana reka počela da se vodi ne samo u vidu protesta, već i naučno i institucionalno, pa je i sam dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Ratko Ristić, dao mišljenje i kroz dokumentaciju i na raznim panelima o štetnosti malih hidroelektrana.
Jedan od najvećih protesta koje je organizovao pokret „Odbranimo reke Stare Planine“ održan je u Pirotu 2. septembra 2018. godine, kada se na hiljade građana okupilo da izrazi negodovanje zbog izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Sledeći veliki protest organizovan je u Beogradu 27. januara ove godine, kada je više hiljada okupljenih zatražilo da se odmah zaustavi gradnja malih hidroelektrana.
Dugogodišnji aktivizam se isplatio – građani su do sada doveli ili do formalne zabrane ili do sprečavanja izgradnje MHE Pakleštica i malih hidroelektrana na Rudinjskoj, Toplodolskoj i Jelovičkoj reci.
„To znači da banke koje i dalje ne odustaju od odobravanja kredita investitorima u derivacione MHE treba da se zapitaju ko im garantuje da će im se vratiti pare. Propašće im svaki projekat za koji nije obezbeđena saglasnost lokalne zajednice“, kaže Jovanović i najavljuje protest ispred sedišta UniCredit banke u Beogradu.
Prema njegovim rečima, banke treba da shvate da finansiranjem derivacionih MHE podržavaju kršenje zakona, uništavanje lokalne zajednice i zločin protiv životne sredine, a to se nikako ne može opisati kao društveno odgovorno poslovanje kom teže ozbiljne institucije.
Nova Stara planina
Održivi razvoj Stare planine Jovanović vidi u etno-turizmu, proizvodnji autentičnih prehrambenih proizvoda i lekovitog bilja, povratku starim zanatima, i izgradnji po životnu sredinu benignih vodenica.
Jovanović je nedavno zajedno sa Aleksandrom Panićem osnovao udruženje Nova Stara planina, čiji je cilj promocija zaštite životne sredine i održivog razvoja Stare planine.
Udruženje je već započelo izradu baze podataka proizvoda i usluga koje bi meštani mogli da ponude, priča Jovanović dok opisuje svoju viziju razvoja Stare planine u centar turizma čija bi priroda bila zaštićena, a privlačio bi veliki broj turista, poput čuvenog Jeloustona u SAD.
Nova Stara Planina ove godine planira da organizuje i festival kao neku vrstu izložbe zanata i proizvoda koji bi u budućnosti mogli da budu deo sveukupnog održivog razvoja i povratka života u ove krajeve.
Ovaj čovek je inspirisao mnoge u Srbiji. Hvala mu na tome.
Na letovanje svi na Staru planinu. Dugo se već divim i uživam u reportažama o njoj. Odustajem, prvi put nakon 37 godina od mog Cresa i idemo na Staru planinu