Slika: Đanluka Sambućini
Na nedavno održanom skupu u Beogradu pod nazivom Hard Talk predstavnici UNECE-a, Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i zainteresovanih javnosti su u živom i otvorenom razgovoru pokušali da sagledaju glavne prepreke za intenzivniji razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji, a dali su i predloge rešenja. Tom prilikom smo razgovarali sa Đanlukom Sambućinijem, sekretarom Ekspertske grupe za obnovljive izvore energije u UNECE Diviziji za održivu energetiku, koji nam je objasnio ulogu ove organizacije u procesu energetske tranzicije i dao preporuke za održivi razvoj obnovljivih izvora. Taj razvoj, rekao nam je Sambućini, nerado pravi kompromise, posebno kada se tiču životne sredine, interesa lokalnog stanovništa ili održivog upravljanja resursima.
Koja je uloga i fokus UNECE-a u procesu tranzicije ka održivoj energetici?
Važno je razumeti kako je organizovan deo UNECE-a koji se bavi energetikom da bi se shvatila uloga same organizacije u tranziciji ka održivoj energetskoj budućnosti. UNECE kroz mehanizam međuvladinog Komiteta za održivu energetiku podržava ukupno 56 zemalja, svojih članica, u ostvarenju cilja održivog razvoja broj 7, odnosno cilja održivog energetskog razvoja. Komitet ima šest grupa koje pokrivaju glavne energetske oblasti i teme: od gasa do metana iz rudnika uglja, električnih sistema, energetske efikasnosti, upravljanja resursima do obnovljivih izvora energije (OIE).
Jednu od ovih šest grupa UNECE Komiteta za održivu energetiku čini Grupa eksperata za obnovljive izvore energije (Group of Experts on Renewable Energy – GERE) koja je nastala 2014. godine na zahtev zemalja članica koje su tražile da UNECE radi na rešavanju problema u segmentu obnovljivih izvora energije i da pomogne članicama da značajnije povećaju učešće OIE u energetskom miksu.
Biro ove grupe čine veliki broj UNECE zemalja, od proizvođača i izvoznika fosilnih goriva do uvoznika energenata, od onih koje su već lideri u proizvodnji energije iz OIE do onih koji su tek nedavno doneli politike i mere podsticaja sa ciljem da povećaju proizvodnju energije iz OIE, kao i korišćenje. Poseban fokus i pažnja ove grupe usmerena je na zemlje Jugoistočne i Istočne Evrope, Kavkaza, Centralne Azije i Ruske Federacije.
UNECE redovno objavljuje izveštaj koji prati status i glavne prepreke na putu intenzivnijeg razvoja OIE. Možete li nam reći nešto više o tome?
Zajedno sa Mrežom za politiku obnovljivih izvora energije za 21.vek (Renewable Energy Policy Network for the 21st Century), UNECE objavljuje REN21 izveštaj o statusu za obnovljive izvore energije koji pokriva 17 zemalja JIE i Istočne Evrope, Centralne Azije, Kavkaza i Ruske Federacije.
Izveštaj se bazira na metodologiji koju REN 21 koristi za različite globalne i regionalne izveštaje sa ciljem da se popune rupe u podacima i informacijama koje postoje u ovim zemljama. Do informacija se dolazi neformalnom metodologijom popunjavanja upitnika koji se šalju lokalnim zainteresovanim stranama i ekspertima iz zemalja koje su predmet istraživanja i na kraju, informacije i podaci, prikupljeni na ovaj način, omogućavaju analizu koja je veoma blizu da predstavi realno stanje.
Novi REN21 UNECE izveštaj o stanju obnovljivih izvora energije trebalo bi da se objavi početkom 2020. godine.
Na sakupljanju podataka radimo zajedno sa lokalnim partnerima, čime takođe doprinosimo i jačanju lokalnih kapaciteta, lokalnog znanja i ekspertize prikupljanja podataka.
Novi izveštaj trebalo bi da se objavi početkom 2020. godine.
Šta su glavni zaključci poslednjeg REN21 UNECE izveštaja?
U izveštaju za 2017.godinu, posebno je važan podatak da su se u 17 zemalja, u kojima živi 300 miliona ljudi, investicije u obnovljive izvore energije smanjile uprkos povećanju investicija na globalnom nivou. U tim zemljama zabeležen je pad investicija sa 700 miliona američkih dolara u 2014. godini na 400 miliona dolara u 2015. godini. Negativan trend se nastavio i u narednim godinama, uključujući i zemlje Jugoistočne Evrope.
Apsolutni iznos investicija je smanjen, ali ako pažljivo posmatramo ove brojke, dolazimo do zaključka da je do pada investicija u tim UNECE zemljama došlo i zbog smanjenja troškova tehnologija za OIE. Na sreću, pad investicija nije doveo do pada u novoizdrađenim energetskim kapacitetima iz obnovljivih izvora. Nasuprot tome, čak je zabeležen i blagi rast kapaciteta, koji međutim, nije dovoljan da se ostvare nacionalni ciljevi i globalne obaveze. Potrebno je rešiti neke od problema da bi se ovaj negativan trend promenio.
Neke zemlje članice UNECE-a su proizvođači fosilnih goriva. Na koji način UNECE podržava ove zemlje, ali i druge zemlje članice u procesu energetske tranzicije?
Da, zaista, nekoliko zemalja članica jesu proizvođači fosilnih goriva i to je jedna od karakteristika UNECE-a.
Ukoliko pokušamo da zamislimo kako će izgledati budućnost za nekoliko generacija, možemo predvideti da će udeo obnovljivih izvora energije iznositi, ako ne čitavih 100%, onda veoma blizu tog procenta. Ipak, pre toga, imamo period tranzicije koji moramo proći.
A tranzicija ne može u potpunosti da zanemari sadašnji energetski sistem. Nemoguće je zameniti fosilna goriva obnovljivim izvorima energije preko noći.
Teško je predvideti koliko će trajati period tranzicije do uspostavljanja novog energetskog sistema u budućnosti – godine ili decenije mogu proći, ali efikasna i održiva tranzicija mora da uzme u obzir postojeću energetsku infrastrukturu, kao i postojeće potrebe i interese. Mi treba da težimo budućim energetskim sistemima koji značajno povećavaju udeo OIE u energetskom miksu.
Generalni sekretar UN-a je više puta naglasio potrebu da se tranzicija ka OIE ubrza. Međutim, ova tranzicija će biti složena i ne može da ignoriše razlike koje postoje u energetskim sistemima različitih zemalja. To je proces koji zaslužuje posebnu pažnju, iako danas obnovljivi izvori čine trećinu globalnih kapaciteta i gotovo dve trećine svih novih kapaciteta koji su izgrađeni u 2018. godini.
Iskustvo koje zemlje u razvijanju OIE može da posluži kao dobar model u definisanju i usvajanju strategija, kao i postizanju stvarno dobrih rezultata?
Što se tiče Jugoistočne Evrope, iskustva EU zemalja mogu predstavljati i dobre i loše primere. Nemačka je primer zemlje koja prolazi kroz tranziciju ka značajnom povećanju OIE.
Međutim, dok je povećavala učešće OIE u energetskom miksu i instalisanim kapacitetima, Nemačka je povećavala i korišćenje uglja za oko 30% da bi izbalansirala energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije.
Jasno je da ovakav razvoj nije nužno ispunio cilj Nemačke da odmah smanji emisije gasova.
Nemačka je primer zemlje koja se nalazi na čelu ambiciozne energetske tranzicije, poznatije kao Energiewende – zemlje koja razvija obnovljive izvore energije i radi na tome da njena ekonomija postane klimatski neutralna do 2050. godine. Na ovom putu dešavaju se i prepreke i greške, ali nema drugog načina da se to postigne kada je promena toliko važna.
Nedostatak dugoročnih politika predstavljao je negativno iskustvo u nekim EU zemljama (npr. Italija, Španija), ali to ujedno pruža i dragocen uvid u povećanje investicija u OIE u Jugoirstočnoj Evropi.
Potreba za dugoročnim politikama naglašena je tokom Hard Talk dogadjaja u Srbiji kao glavni zahtev za povećanje udela obnovljivih izvora energije u zemlji i verovatno u svim zemljama JIE.
Od primarnog značaja je usvajanje dugoročnih politika koje definišu pravila igre da bi se izgradila sigurnost i poverenje u sistem u kome investitori znaju šta mogu da očekuju tokom određenog vremenskog perioda.
Koje su to tri ključne reči kojima biste opisali stanje u oblasti OIE u Jugoistočnoj Evropi?
Napredak, ali i dalje prisutna nesigurnost i veliki potencijal. Ili dozvolite mi da to kažem na drugačiji način:
Veliki potencijal. Stvari napreduju, ali i dalje je prisutna nesigurnost.
Sve zainteresovane strane rade zajedno da bi se nesigurnost transformisala u sigurnost zarad dobrobiti svih.
Što se tiče Srbije, učesnici nedavno održanog Hard Talk događaja definisali su prioritetne preporuke u odnosu na glavne identifikovane rizike. Ti prioriteti mogu doprineti transformaciji jednog stanja nesigurnosti u brojne prilike.
Među prioritetima izdvaja se potreba da i političari i građani priznaju da potreba za energetskom tranzicijom postoji. Potrebno je da se ovo priznanje i zvanično formalizuje donošenjem politika na najvišem nivou.
Podrška ažuriranju pravnog okvira koji uzima u obzir obaveze Srbije u primeni OIE takođe može doprineti energetskoj tranziciji.
Nastavak dijaloga zainteresovanih strana bi takođe bio značajan u kontekstu unapređenja procesa energetske tranzicije, kao i održavanje konsultacija, razmena stavova i mišljenja i uvažavanje principa zaštite životne sredine.
Holistički i integrisan pristup je neophodan i zahteva jačanje međusektorske saradnje sa primenom neksus pristupa i koristi za društvo koje takav pristup stvara.
Čitav proces bi značajnu promociju mogao dobiti i kroz uspostavljanje specijalizovane Agencije za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost (uključujući i stalnu Komisiju za OIE i Ekspertski tim koji bi činili predstavnici akademske zajednice, nevladinog sektora itd.) koja bi bila zadužena da podiže svest o značaju OIE i da daje savete o najboljim politikama i praksama za OIE.
Kako vidite održivost hidro sektora? Šta bi u ovom trenutku bio način da se nastavi sa investicijama i da se i dalje koristi hidro potencijal s obzirom da se region JIE suočava sa ozbiljnim problemima u razvijanju i implementaciji određenog broja projekata, poput nepoštovanja lokalnog zakonodavstva od strane određenog broja investitora, ugrožavanja biodiverziteta, loše ili nepostojeće saradnje investitora sa lokalnim stanovništvom, kao i zanemarivanja interesa stanovnika koji žive u blizini?
Prva stvar koja treba da se uradi je da se uspostavi dijalog između različitih zainteresovanih strana koji bi uvažavao različite međusektorske aspekte poput brige za zaštitu životne sredine, upravljanje vodama i celokupan ruralni razvoj.
Holistički pristup i dijalog sa zainteresovanim stranama, a naročito sa lokalnim zajednicama, može pomoći u razvijanju hidroelektrana u skladu sa najboljima praksama (izbor lokacije, projektovanje, izgradnja) i sa minimalnim negativnim uticajem.
Da bi se ovo desilo, nephodne su adekvatne zakonodavne i regulatorne politike i procedure, uključujući procenu uticaja na životnu sredinu i obezbeđivanje učešća javnosti.
Povećanje kapaciteta iz OIE ne bi trebalo realizovati po svaku cenu: potrebno je proceniti šta se kompromisima dobija, a šta gubi. Sve zainteresovane strane, uključujući relevantna ministarstva, lokalne samouprave, investitore i lokalno stanovništvo, treba da se usaglase kroz konsultativni proces da bi zajednički prepoznali i uključili koristi od projekta.
Kako vidite ulogu UNECE-a u rešavanju nekih od problema sa kojima se region suočava?
Ono što UNECE može je da podrži nacionalne i međunarodne igrače kroz dijalog zainteresovanih strana. UNECE obezbeđuje različite instrumente i alatke, kao i međuvladine platforme za prekogranični dijalog i regionalnu saradnju. Neksus procena sliva reke Drine (sliv obuhvata tri zemlje: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju) identifikovala je različite mogućnosti za unapređenje upravljanja resursima i održivost, uključujući koordinisan rad hidro elektrana, što daje pozitivan rezultat i smanjuje negativan uticaj. Prilike za saradnju u razvijanju obnovljivih izvora energije postoje.
Takođe, ono što je takođe zaključeno na nedavno održanom Hard Talk događaju u Beogradu je da za razliku od drugih vrsta obnovljivih izvora energije, poput na primer biomase, za solarnu energiju i energiju vetra ne postoje odgovarajuće procene. Utvrditi potencijal je veoma važno za planiranje investicija, ali takođe i za koordinaciju na lokalnom i nacionalnom nivou, da se realističnije proceni koliko daleko može da se ide sa razvojem i energije vetra i solarne energije.
Među različitim izazovima o kojima se pričalo na događaju, izbor zemljišta za razvijanje OIE projekata bila je veoma važna tema. Šta se može učiniti po ovom pitanju? Treba se opredeliti za holistički i integrisani pristup u planiranju održivog ruralnog razvoja. Taj pristup treba da ima jasan uvid u status OIE projekata koji se razvijaju, kako oni doprinose ostvarivanju ciljeva u budućem energetskom sistemu, kao i da li je potencijal OIE dobro procenjen. Konkretno, razvijanje prostornih planova treba da pomogne u optimizaciji planiranja, da uskladi različite potrebe za zemljištem i treba da obezbedi doslednost različitih planova, uključujući i zaštitu prirode.
Zemlje regiona zapadnog Balkana bi mogle da podele svoja iskustva s obzirom da se suočavaju sa sličnim izazovima.
Izgleda da je primena neksus kriterijuma savršeno rešenje koji bi obezbedilo održivu platformu za razvoj OIE. Možete li nam ukratko reći nešto o tome?
UNECE implementira brojne aktivnosti i projekte koji su se opredelili za holistički pristup u razvijanju obnovljivih izvora, a u sinergiji sa održivim korišćenjem resursa. Kao i u projektu UNECE Sliv reke Drine – voda-energetika-hrana-ekosistemi neksus pristup se primenjuje sa ciljem promocije koordinacije i integrisanog planiranja i održivog upravljanja povezanih resursa u raznim sektorima. Cilj je ubrzati rezultate Agende održivog razvoja 2030. Koristeći iskustvo stečeno na Renewable Energy Hard Talk događaju u Srbiji, kao i ranije održanom događaju u Bosni i Hercegovini, UNECE Konvencija o vodama i Grupa eksperata za obnovljive izvore energije žele da razviju smernice za one koji razvijaju OIE projekte da bi shvatili korist od sinergije koja se ostvaruje kroz multi-sektorsko promišljanje, uključujući diversifikaciju finansijskih mogućnoti i smanjenje kompromisa koji se prave, prvenstveno u vezi sa zaštitom životne sredine.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.