Prve aukcije za vetroparkove i solarne elektrane u drugoj polovini 2019. godine

Srbija će sledeće godine održati prve aukcije za gradnju vetroparkova i solarnih elektrana, najavio je Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore energije (OIE) i energetsku efikasnost, na konferenciji Kako do većeg udela OIE u energetskom miksu Srbije: Izazovi i preporuke.

Konferencija je održana u okviru regionalnog projekta Western Balkans Energy Transition Dialogue (WeBET Dialogue), koji vodi nemački think-tank Agora Energiewende u saradnji sa organizacijama civilnog društva iz pet zemalja regiona Zapadnog Balkana. Iz Srbije to su Asocijacija za održivi razvoj (ASOR) i RES Fondacija, a ceo projekat podržava austrijsko Ministarstvo održivosti i turizma.

Vlada Srbije je krajem novembra meseca produžila važenje Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, ali po rečima Miloša Banjca, Ministarstvo rudarstva i energetike paralelno radi na uvođenju aukcija za dodelu statusa povlašćenih proizvođača električne energije iz vetra i solara.

“Zadržaćemo fid-in tarife, ali će se njihov iznos određivati na aukcijama”, istakao je pomoćnik ministra.

Regulativa za aukcije bi trebalo da bude spremna do polovine sledeće godine, a zasad se, prema njegovim rečima, ne zna koliko često će aukcije biti organizovane i kolike će biti kvote.

“Planirano je da to bude onlajn aukcija, kao i da kvota na prvoj aukciji bude opipljivo velika, na primer 300-400 MW, da bi mogla da se zadovolji tražnja jer je tolika snaga projekata koji su već pripremljeni”, istakao je Banjac, i dodao da je planirano da balansiranje pređe na stranu proizvođača.

Banjac je naveo da je urađena i studija za uvođenje net merenje i razvoj malih solarnih elektrana na krovovima.

“Moj predlog je da to potpuno otvorimo, da se uz neku vrstu fid-in tarifa omogući svakom građaninu da proizvodi energiju kako bi obezbedio svoju potrošnju, a višak plasirao u mrežu. Višestruki su razlozi da je to dobro, ali potrebna je politička volja da se ta odluka donese”, dodao je Banjac.

Za male vetroelektrane, biogasna postrojenja, male hidroelektrane (MHE), kako je naveo, neće biti ograničenja, osim prirodnih. Moguće je, ipak, naveo je, da će biti korekcije fid-in tarifa za biogasne elektrane.

“Nećemo ispuniti ciljeve za OIE do 2020. godine”

Banjac je naveo da bi 2020. na mreži trebalo da budu vetroparkovi snage oko 560 MW i još 150 MW iz ostalih OIE, što je ukupno oko 700 MW.

“Treba reći da je plan bio 1.094 MW da bismo dostigli cilj od 27% udela OIE u finalnoj potrošnji do 2020. Nećemo ostvariti ono što smo zacrtali”, istakao je on.

Banjac je naveo da EU krupnim koracima ide ka tome da do 2050. godine 75% energije bude iz OIE, i da se oko 95% električne energije proizvodi iz OIE.

“Za Srbiju je to zastrašujuće, to je potpuna transformacija energetskog sektora. Diskutujemo sada u Energetskoj zajednici o ciljevima za 2030. koji će važiti za nas. Ono što je na stolu je daleko od prihvatljivog. Pokušaćemo da ubedimo EU da ako hoće da nam nametne takve ciljeve mora obezbediti ekonomsku pomoć”, poručio je pomoćnik ministra.

Prema njegovim rečima, za zemlju koja ima BDP nekoliko puta ispod EU proseka, i koja 70% električne energije dobija iz uglja potrebna su velika sredstva da bi izbegla dodatne ekonomske i socijalne posledice.

“Rešenje je da nas ili što pre prime u EU i time omoguće pristup njihovim fondovima ili da se dogovorimo kako možemo to da uradimo u skladu sa našim mogućnostima”, naveo je on.

“Subvencija za ugalj u BiH veće nego za OIE”

Kao glavni rizik za razvoj OIE u regionu, učesnik na projektu iz Bosne i Hercegovine, prof. dr Mirza Kušljugić, sa Fakulteta elektrotehnike Tuzla, naveo je politiku.

“Na Balkanu je to problem jer političari ne razmišljaju dugoročno, već za period od tri-četiri godine , mada tako je svuda. A, mi ovde moramo da osmišljavamo ne 2030, nego i perspektive do 2050”, rekao je on.

Energetska tranzicija je, prema njegovim rečima, jedna od ključnih komponenti 4. industrijske revolucije.

„Ne treba da je sprovedemo jer moramo nego zato što je to neminovno i isplati se”, istakao je on.

Profesor je pozvao da se počne sa pripremom planova za regione u kojima je dominantna proizvodnja uglja i energije iz uglja, kako bi se obezbedila nova radna mesta.

“Za koji mesec će biti objavljena studija o subvencijama, koje dobija sektor uglja u BiH. Video sam preliminarne rezultate, i to je puno, puno više od subvencija za OIE. U BiH će biti pritiska građana zbog zagađenja, to je neminovno. Zato je i Kina krenula u energetsku tranziciju, ne zbog klimatskih promena”, poručio je on.

Energija iz nove TE na Kosovu* biće skuplja nego iz OIE u Nemačkoj

Sonja Risteska, iz Agora Energiewende, govorila je na panelu Strateški, regulatorni i socijalni aspekti razvoja sektora OIE o mogućnostima razvoja OIE u zemljama JIE regiona, gde, inače, ovaj think-tank sprovodi projekat Southeast Europe Energy Transition Dialogue zajedno sa South East Europe Energy Transition Network (SE3T NET), koju čine energetski think-tankovi iz Grčke, Rumunije, Bugarske i Hrvatske.

“Analize pokazuju da će energija iz planirane termoelektrane Kosova e re biti skuplja nego energija iz vetroparkova i solarnih elektrana u Nemačkoj. Problem sa regionom je što rizici podižu cenu energije iz OIE”, navela je ona.

Kako bi se to promenilo, Agora Energiewende je izradila instrument za snižavanje troškova ulaganja u OIE.

“Reč je o fondu koji bi investitorima garantovao ulaganja u OIE”, izjavila je Risteska, i dodala da će formiranje fonda verovatno sačekati izbor nove Evropske komisije sledeće godine.