Depozitni sistemi kao rešenje za reciklažu ambalažnog otpada uvode se širom sveta, a Istanbul, grad sa skoro 15 miliona stanovnika, je otišao korak dalje i omogućio plaćanje karte za javni prevoz plastičnim flašama i aluminijumskim limenkama.
Depozitni sistem turskog velegrada omogućava korisnicima da dopune kartice za prevoz (Istanbul Kart) tako što u automat poznat i kao „pametna mobilna stanica za transfer otpada“ ubace ambalažu. Automat ubačeni ambalažni otpad skenira i odredi mu vrednost pre nego što ga zgnječi, usitni i sortira.
Ubačenoj ambalaži automat određuje vrednost tako što proceni veličinu plastične flaše ili limenke, pa tako flaša od 0,33l donosi dopunu od 2 kuruša (kuruš je 100-ti deo lire), od 0,5l 3 kuruša, od 1l 6 kuruša i 1,5l 9 kuruša. Jedna limenka od 0,33l postaje dopuna od 7 kuruša, a od 0,5l dopuna 9 kuruša.
Karta za javni prevoz u Istanbulu košta 2 lire i 60 kuruša (0,41 EUR), pa je tako za dopunu u vrednosti jedne karte u automat potrebno ubaciti najmanje 28 plastičnih flaša od 1,5l ili limenki od 0,5l.
Gradske vlasti u Istanbulu planiraju da postave najmanje 100 ovakvih automata na 25 lokacija do kraja 2018. godine, a jedan od njih je već u upotrebi na stanici metroa ITU-Ayazaga.
Sektor za upravljanje otpadom Istanbula i preduzeće za tehnologije pametnih gradova Isbak doprineće zaštiti životne sredine uz pomoć ovih pametnih mašina, saopštile su gradske vlasti.
Plaćanje karata za javni prevoz platičnim otpadom omogućeno je i u drugim gradovima sveta, kao što su kineska prestonica Peking, Surabaja u Indoneziji i Sidnej, najveći grad Australije.
Dokazani metod prikupljanja otpada
Depozitni sistemi su dokazani metod prikupljanja otpada koji garantuje visoke stope reciklaže materijala, pa su zbog toga preporučeni u strateškim dokumentima mnogih međunarodnih organizacija, piše nedavno Anna Larsson direktor razvoja projekta cirkularne ekonomije u RELOOP u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News.
Deset evropskih zemalja ima depozitni sistem za ambalažu za piće – Švedska ga je uvela 1984. godine, Island 1989. godine, Nemačka 2003. godine, Finska 1996. godine, Norveška 1999. godine, Danska 2002. godine, Holandija 2005. godine, Estonija 2005. godine, Hrvatska 2006. godine i Litvanija 2016. godine, što je kod poslednje za rezultat imalo procenat prikupljanja od 92% u drugoj godini od uvođenja, navodi Larsson.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.