Nova EU Direktiva o energetskim performansama zgrada: Prilika za visoko efikasne, zdrave i udobne zgrade

Autor: Frances Bean, Buildings Performance Institute Europe (BPIE). Koautor: Mariangiola Fabbri (BPIE)

Nova revidirana Direktiva o energetskim performansama zgrada (EPBD), koja je stupila na snagu 9. jula ove godine, ojačala je napore da Evropska unija dobije visoko efikasan i dekarbonizovan sektor zgradarstva. To će omogućiti građanima, vlasnicima i zakupcima da žive u boljim zgradama, u pogledu energetskih performansi, udobnosti i blagostanja.

Novine u izmenjenom propisu

Evropska komisija je proceduru izmena pokrenula 2016. godine, a posle više od godinu dana intenzivnih pregovora, Evropski parlament i Savet su postigli sporazum.

Direktiva zadržava neke od ranijih rešenja (kao što su zahtevi za uvođenje zgrada sa skoro nultom neto potrošnjom energije (Zero Energy Buildings – nZEB) do 2020. godine, optimizacija troškova kao vodeći princip definisanja standarda energetskih performansi i Sertifikati o energetskim performansama (EPCs) za pružanje informacija vlasnicima i zakupcima stanova) i uvodi nekoliko novina: novi član koji zahteva od članica EU da usvoje dugoročne strategije renoviranja sa ciljem da do 2050. obezbede visoko efikasan i potpuno dekarbonizovan sektor zgradarstva; odredbe koje povezuju finansiranje sa renoviranjem; zahtevi za e-mobilnost koji se odnose na pripremu zgrada za elektrifikaciju privatnog transporta postavljanjem punjača za električna vozila; novi dobrovoljni smartness indicator, koji će pomoći u upravljanju i smanjenju energetske potražnje u zgradama, kao i zahtev da Evropska komisija do 2020. godine uradi studiju izvodljivosti uvođenja pasoša za obnovu zgrada kao dopunu Sertifikata o energetskim performansama (EPC).

Zadržavanjem nekih od ključnih elemenata stare Direktive, članice EU će nastaviti njenu primenu bez većih poremećaja i integrisati nove elemente tokom perioda transpozicije – sve države članice moraju preneti Direktivu u nacionalno zakonodavstvo do 10. marta 2020. godine.

Sektor zgradarstva postaje središte energetske tranzicije u Evropi

Jedan od najkritičnijih elemenata, koji je uveden novom Direktivom, je veći fokus ka renoviranju. S obzirom na to da 97% postojećih zgrada zahteva popravke, jedini način da se ostvare ciljevi za 2050. godinu je renoviranje najvećeg dela sektora zgradarstva.

Pokretanje renoviranja zahteva uspostavljanje ravnoteže između promovisanja načina za stimulisanje tržišta renoviranja i definisanja obaveznih zahteva za bolje performanse zgrada. Nacionalne dugoročne strategije renoviranja stvaraju priliku članicama EU da uvede nove politike i mere za podršku obnavljanju nacionalnog fonda zgrada. Ovo će omogućiti ekonomičnu transformaciju postojećih zgrada u zgrade sa gotovo nultom neto potrošnjom energije i dostizanje ciljeva za 2050. godinu o energetski efikasnom i dekarbonizovanom sektoru zgradarstva.

Direktiva navodi niz mera koje bi mogle da budu uključene u strategije, kao što su akcije za podsticanje dubokog renoviranja, identifikacija prelomnih tačaka, politike i aktivnosti radi usmeravanja najslabijeg segmenta sektora zgradarstva i nacrt akcija koje doprinose ublažavanju energetskog siromaštva. Članice mogu da izaberu mere koje treba uključiti u strategije i da definišu indikativne ciljeve za 2030. i 2040. i merljive indikatore (npr. stope renoviranja ili ograničenje potrošnje energije po kvadratnom metru) za praćenje i merenje napretka. Strategije, takođe, moraju da se bave i rešavanjem pitanja kao što su zdravlje, blagostanje i kvalitet vazduha.

Ovo bi trebalo da stvori novi impuls za renoviranje zgrada. Uloga zgrada u tranziciji ka održivom i sigurnom energetskom sistemu je nesporna, a Direktiva o energetskim performansama zgrada doprinosi postavljanju zgrada u središte energetske tranzicije u Evropi.

Zemlje u procesu pristupanja EU pripremaju nacionalne strategije

Nova Direktiva će, takođe, uticati i na to kako će se zemlje u procesu pristupanja EU postaviti prema renoviranju u budućnosti, s obzirom na to da će morati da usvoje iste ciljeve kao i zemlje članice. S obzirom na stanje postojećeg  sektora zgradarstva u ovim zemljama, renoviranje je veliki izazov za njih, kao i za većinu članica EU. U mnogim zemljama u procesu pristupanja EU, u toku je priprema strategija za renoviranje kao deo obaveze iz Ugovora o Energetskoj zajednici. Ipak, ove zemlje mogu i dodatno da povećaju svoje napore za obnovu fonda zgrada.

Lokalne vlasti u mnogim zemljama preuzimaju vođstvo. Projekat EmBuild je podržao lokalne vlasti i pružio neke zanimljive primere koji mogu inspirisati i podržati nacionalne i lokalne vlasti da obnove svoje zgrade. Na primer, projekat je podržao opštine u Srbiji da razviju strategije renoviranja, pa su za opštine Vrbas, Lajkovac i Sopot razvijena tri modela. Oni se mogu koristiti kao osnova za strategije u drugim opštinama, ali mogu inspirisati i obezbediti materijal za nacionalnu strategiju renoviranja.

Revidirana Direktiva zahteva od članica EU da obave javne konsultacije o strategiji renoviranja pre usvajanja i da nastave sa konsultacijama tokom primene. Ovo će biti važna prilika za veću saradnju i uključivanje lokalnih opština u razvoj nacionalnih strategija.