Kopač: Okvirna energetska strategija BiH do 2035. ne znači ništa bez usvajanja zakona

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač izjavio je da Okvirna energetska strategija BiH do 2035. godine, koju je usvojio Savet ministara, ne znači ništa u smislu privlačenja velikih investicija bez usvajanja pripadajućeg zakona.

Okvirna energetska strategija BiH do 2035. godine koju je Savet ministara Bosne i Hercegovine usvojio krajem avgusta, je okvirni dokument koji nije obavezujući i neće dovesti do bilo kakvih rešenja ukoliko ne bude političke volje koja bi bila izražena kroz usvajanje zakona, upozorava Kopač, kako prenose lokalni mediji.

Usvajanje Strategije je, kako je rekao Kopač, dobro na simboličnom nivou, i ne šteti da je BiH ima, ali samo će usvajanje zakona dovesti do velikih investicija. Međutim, kako stvari sada stoje, tog zakona još jedno izvesno vreme neće biti, upozorio je on.

Sankcije Energetske zajednice protiv BiH ostaju na snazi, rekao je Kopač, uz napomenu da je zemlja sankcionisana jer ne ispunjava svoje obaveze.

Savet ministara smatra da će strategija privući finansiranje EU i investitore

Nakon usvajanja strategije, Savet ministara je saopštio na svom sajtu da se time stvaraju uslovi za povlačenje sredstava iz IPA fondova i Investicionog okvira za Zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework – WBIF) za sektor energetike, kao i za privlačenje investitora u ovaj sektor u BiH.

Okvirna energetska strategija BiH, koja je usvojena na predlog Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, je već desetak godina predmet brojnih polemika i pregovora dva entiteta u BiH, Federacije BiH (FBiH) i Republike Srpske. Procene su da je zbog neusvajanja strategije BiH izgubila oko 200 miliona evra investicija.

“Usvajanjem ovog strateškog dokumenta određuje se smer razvoja energetike u BiH do 2035. godine, što će pozitivno uticati na pokretanje investicija, kao i tržišnih i regulatornih reformi u svim segmentima energetike,” naveo je Savet ministara nakon usvajanja, i dodao da se očekuje da će njeni posredni efekti biti povećanje zapošljavanja, smanjenje javnog duga i povećanje konkurentnosti u BiH.