Crna Gora uskoro osniva Eko-fond – otvaranje Poglavlja 27 se očekuje do kraja godine

Crna Gora je do sada otvorila 31 od 35 poglavlja u pregovorima sa EU, a otvaranje najzahtevnijeg i najskupljeg, Poglavlja 27 koje se odnosi na životnu sredinu, se očekuje do kraja godine. Za ispunjenje obaveza iz ovog poglavlja biće potrebno uložiti 1,4 milijarde evra do 2035. godine, u čemu će ključan biti Eko-fond.

Međutim, deluje da Eko-fond neće biti osnovan do 18. avgusta, što je predviđeni rok, jer kako je Vijestima nedavno izjavila generalna direktorka Direktorata za životnu sredinu u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Ivana Vojinović, očekuje se da će odluka o osnivanju Eko-fonda Vladi Crne Gore biti upućena krajem avgusta ili početkom septembra.

Eko-fond bi bio posebno pravno lice u državnom vlasništvu, a funkcionisao bi po principu „zagađivač plaća“. Taj novac bi se koristio za sanaciju nastalog i prevenciju novog zagađenja.

Studiju za osnivanje tog preduzeća radio je hrvatski institut Hrvoje Požar, uz podršku UNDP, i u njoj su razrađena tri scenarija prema kojima bi preko Eko-fonda moglo da se slije između 500.000 i 30 miliona evra godišnje.

„Najveći oslonac finansiranja Eko-fonda biće oblast upravljanja otpadom. Sve naknade od elektronskog i električnog otpada, od ambalaže, guma, baterija, akumulatora će se slivati u Eko-fond i zbog toga će se ići i na promenu Zakona o upravljanju otpadom,“ izjavila je Vojinović.

U Koaliciji 27, koja okuplja organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine, su skeptični po pitanju napretka Crne Gore na ovom polju. Jelena Marojević Galić iz Green Home navodi da to što je Crna Gora predala svoju pregovaračku poziciju za poglavlje 27 ne bi smelo da se doživi kao veliki uspeh, jer, kako kaže za Večernje novosti, „pravi izazovi tek predstoje“.

Podrška se očekuje i od EU, Svetske banke, KfW, EBRD, GCF

Aleksandra Kiković, menadžerka projekta „Razvoj niskokarbonskog turizma“, kroz koji je UNDP finansirao studiju za osnivanje Eko-fonda, je ranije izjavila da buduće preduzeće neće moći da dodeljuje bespovratna javna sredstva za projekte koji donose profit.

Fond će odobavati sredstva pod određenim povoljnim uslovima, beskamatnim kreditima ili pozajmicama, a grantovi će se dodeljivati samo za projekte koji apsolutno ne donose profit, izjavila je Kiković i dodala da će se Eko-fond baviti različitim oblastima, od zaštite životne sredine, biodiverziteta, ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, preko projekata koji su vezani za klimatske promene ili energetsku efikasnost.

Eko-fond će obuhvatiti i domaćinstava, koja će prvi put imati priliku da dobiju subvencije ili povlastice pri kupovini visokoeneregetski efikasnih uređaja i vozila koja imaju snižene emisije ugljen-dioksida, bilo da su električna ili hibridna, izjavila je Kiković.

Prema njenim rečima, osim glavnih, domaćih izvora, fond će imati i podršku EU, tu su i Svetska banka, nemačka razvojna banka KfW, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), kao i Zeleni klimatski fond (Green Climate Fund – GCF).