Biogasno kogenerativno postrojenje (CHP) za proizvodnju električne i toplotne energije iz biomase u vojvođanskom selu Botoš, bi moglo biti prvo postrojenje u Srbiji koje bi koristilo otpadnu toplotnu energiju za grejanje lokalnih javnih i drugih objekata.
Postrojenje bi podršku za ovaj projekat u selu koje broji oko 2.000 stanovnika, moglo da dobije od Ministarstva zaštite životne sredine nemačke pokrajine Baden-Virtemberg i programa Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), navodi se na portalu grada Zrenjanina.
Botoški CHP pogon snage 600 kW kompanije Bioelektra otvoren je 2016. godine i koštao je oko 2,5 miliona evra. Izgradnju je pomogla Vlada Holandije, koja je donirala opremu vrednu 688.000 evra. Sa 275.000 evra bespovratnih sredstava podršku je dalo Ministarstvo rudarstva i energetike.
Branislav Pomoriški, vlasnik firme Bioelektra, istakao je da GIZ čini sve napore za sprovođenje ideje daljnskog grejanja u Botošu.
„Ideja je vrlo realna, i u skorijoj budućnosti možemo očekivati da Botoš bude prvo selo u Srbiji sa daljinskim grejanjem“, dodao je Pomoriški, prilikom posete državnog sekretara pokrajine Baden-Virtemberg Andreja Baumana.
Planirano povećanje snage elektrane tri puta
Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić rekao je da je reč o sjajnoj ideji, koja bi uštedela novac i toplotnu energiju. „Ulažemo dodatne napore da nađemo partnere i isfinansiramo sam toplovod do centra sela gde se nalaze javne ustanove, i da naravno kompletan projekat bude ekonomski isplativ za krajnje korisnike”, rekao je on.
Planira se da instalisana snaga postrojenja bude podignuta na 1,8 MW, uz godišnju proizvodnju 15 miliona kWh struje, u poređenju sa sadašnjih 5 miliona kWh.
Osim 5.000 kvadratnih metara javnih objekata u Botošu, toplom vodom iz Bioelektre moglo bi da se zagreva i 3.000 kvadrata kuća i stanova.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.