Obukama ćemo motivisati opštine za javno-privatna partnerstva

Model javno-privatnog partnerstva (JPP) nije više u upotrebi zbog nedostatka informacija o njegovim prednostima, a i nema dovoljno iskustva za realizaciju projekata. Kroz obuke i edukaciju lokalnih službi motivisaćemo opštine da razmišljaju o saradnji sa privatnim sektorom, najavljuje Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U intervjuu objavljenom u publikaciji “Unapređenje energetske efikasnosti kroz model javno-privatnog partnerstva”, ona kaže da se saradnja ne odnosi samo na finansijski deo jer privatni sektor može da pomogne i stručnim znanjem i veštinama, kako bi se projekat sproveo što uspešnije.

Rekli ste da bi JPP trebalo da bude dominantan model finansiranja za lokalne samouprave. Zašto se to na terenu ne dešava? Kako naterati opštine da koriste model koji je kao stvoren za nekog ko nema novca, a ima probleme sa infrastrukturom?

Moj odgovor su – obuke i edukacija, pa će biti i mnogo više projekata JPP. Glavni problem što model JPP nije više u upotrebi je svakako nedostatak informacija o njegovim prednostima, a može se reći i da nema dovoljno iskustva za realizaciju projekata. Prepreke se kreću od nerazumevanja značaja ovog instrumenta za ekonomski razvoj, preko neinformisanosti o rezultatima koji se na ovaj način mogu ostvariti, zatim nedovoljnog poznavanja načina na koji model funkcioniše i nedovoljne obučenosti pre svega na nivou lokalnih samouprava u pripremi i implementaciji projekata, pa sve do bojazni da ne može da se nađe adekvatan privatan partner. Slično je i u zemljama u okruženju. Iako postoje brojni primeri lokalnih i regionalnih vlasti koje pokazuju interesovanje da traže nove načine finansiranja kapitalnih projekata, njihovi kapaciteti za njihovu realizaciju još nisu dovoljno razvijeni u odnosu na evropska iskustva i dobru praksu.

Dobro poznajete situaciju kada je reč o energetici na lokalu i znate koliki potencijal ima Srbija kada je reč o energetskoj efikasnosti. Zašto opštine slabo koriste JPP kako bi povećale energetsku efikasnost?

Verujem da će lokalne samouprave “prepisivati” takvu praksu kad vide na praktičnim primerima kolika su ulaganja i uštede, a posebno da sa privatnim sektorom može da se ostvari saradnja u obostranom insteresu. Primera radi, najnoviji slučaj je Bor koji je raspisao javni poziv za projekat JPP za uvođenje javne rasvete. Ideja je da se uvedu LED sijalice koje štede energiju, svetlost im je najsličnija dnevnoj, smanjuju i zagađenje okoline, a traju od 10 do 20 godina – mnogo duže od uobičajenog osvetljenja. Na projektima JPP za javnu rasvetu rade i Pirot, Nova Crnja, Petrovac na Mlavi, Beočin i drugi. To je samo jedan od primera, a u oblasti energetske efikasnosti ima mnogo prilika da za saradnju javnog i privatnog sektora.

Inicirali ste izmene Zakona o JPP, koje su usvojene prošle godine. Šta ste hteli da postignete promenom ovog propisa? Da li ove izmene daju rezultate?

Kada smo usvajali Zakon o javno privatnom partnerstvu, a i kada smo unapređivali taj propis kroz izmene i dopune, naša vizija je bila da se, pre svega lokalnim samoupravama, obezbedi novi način finansiranja infrastrukturnih projekata. Takav način bi manje opterećivao njihove budžete, jer je JPP model koji bi smanjio troškove rada, privukao dodatne resurse, a u narednih pet do 50 godina imali bi zagarantovanu uslugu za građane koju privatni partner pruža za naknadu na efikasniji i ekonomičniji način. Naš zadatak je bio da stvorimo okvir koji će sve to da omogući, a da sigurnost samog procesa ujedno bude veća. U tome smo, upravo donošenjem Zakona i kroz izmene, i uspeli.

Konkretno, izmene su donele preciznije formulacije pojedinih odredbi, bolju kontrolu finansijskih uticaja projekata. Donele su i efikasnije mehanizme koji bi dozvolili državnim i lokalnim organima da realizuju projekte kroz JPP na osnovu jasnih pravila, jer nemaju svi iste kapacitete za sprovođenje projekata, zatim donele su pravni okvir za transparentnu tendersku proceduru sa jednakim tretmanom svih ponuđača i naravno, usklađenost sa najboljom svetskom praksom.

Sada već imamo 48 predloga projekata javno privatnog partnerstva, za koje je nadležna Komisija za JPP dala pozitivno mišljenje. A takvi projekti su mahom ekonomski efikasni i socijalno odgovorni.

Zašto je odobreno vrlo malo projekata JPP?

Ranije je čitav proces sprovođenja projekata javno-privatnog partnerstva bio prilično dug za sve koji u tome učestvuju, a posebno ako je reč o oblasti energetike i zaštite životne sredine. Od trenutka kad je takav projekat iniciran pa sve do donošenja odluke da se krene u realizaciju, prolazilo je od dve do dve i po godine. Interes države je sigurno da se JPP kao model finansiranja mnogo više koristi, i zato smo izmenama Zakona čitav proces ubrzali. I upravo kao rezultat toga do sada imamo pozitivno mišljenje na 48 projekata javno privatnog partnerstva u poslednjih šest godina. To su projekti koji se odnose na gradsko-prigradski prevoz putnika, javnu rasvetu, sakupljanje komunalnog otpada, proizvodnju toplotne i električne energije upotrebom obnovljivih izvora, putnu infrastrukturu… Ako pažljivo pratite, u poslednje vreme često u javnosti neka opština izađe s projektom koji planira da finansira kroz JPP.

Rekli ste da je interes države “da se kao model finansiranja najviše koriste JPP, pošto Srbija više ne može da se zadužuje uzimanjem kredita“. Zašto se država na terenu ne ponaša u skladu sa ovim interesom?

Država je stvorila okvir za što brže sprovođenje i realizaciju projekata javno privatnog partnerstva, i to je prvi dokaz da se upravo ponaša u skladu sa tim interesom. Da država brine o tom interesu dokazuje i odobrenih 48 projekata javno privatnog partnerstva. Međutim, činjenica je takođe da je finansiranje kroz model javno-privatnog partnerstva u Srbiji mlada ideja, koja je još u povoju. Zato nam predstoji da se, pre svega kroz edukaciju lokalnih službi, one više motivišu da razmišljaju o saradnji sa privatnim sektorom. Ta saradnja nije samo u finansijskom delu. Privatan sektor može da pomogne i stručnim znanjem i veštinama, kako bi se projekat sproveo što uspešnije. Za opštine, gradove i javna preduzeća, kao predlagače projekta JPP, posebno za one koji imaju problema da se zadužuju kako bi ulagali u infrastrukturne i druge projekte od javnog interesa, ovaj model je veliki potencijal i velika razvojna šansa. Uverena sam da će lokalne samouprave to prepoznati, kao i da ćemo u narednom periodu imati mnogo projekata koji se realizuju kroz JPP.

Najavili ste osnivanje još savetodavnih tela koja će bolje povezati državu i lokal kada je reč o JPP. Da li je nešto urađeno?

Vlada je po donošenju Zakona o javno privatnom partnerstvu formirala i Komisiju za javno privatno partnerstvo, kojoj je zadatak da pruža stručnu pomoć pri realizaciji projekata JPP i koncesija. Svakako je i zamisao bila da lokalne samouprave mogu da računaju na stručnu i savetodavnu pomoć Komisije. To je međuresorno javno telo operativno nezavisno u svom radu. Komisija pomaže u pripremi predloga za JPP, informiše i konsultuje, daje mišljenje u postupku odobravanja predloga, olakšava realizaciju… Komisija takođe, podnosi vladi godišnji izveštaj o realizovanim projektima u Srbiji, a sarađuje i sa budžetskom inspekcijom, Državnom revizorskom institucijom… Kako projekti JPP budu masovnije korišćeni u Srbiji, nije isključeno ni formiranje regionalnih tela, koja bi pomagala opštine da što više iskoriste razvojne potencijale ovog modela, a da ušteđeni novac u budžetu mogu da ulažu u druge projekte kojima je cilj unapređenje uslova života naših građana.