Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan najavljuje dosledno sprovodjenje naplate ekološke takse koju mnoge domaće i strane kompanije ne izmiruju redovno, ali i početak relizacije javno-privatnog partnerstva Grada Beograda i francusko-japanskog konzorcijuma za sanaciju deponije Vinča naredne godine.
Trivan je u intervjuu agenciji Beta izjavio da oko 2.500 preduzeća u Srbiji nisu redovno plaćala ekološke takse, što je obaveza za sve zagadjivače koji emituju štetne supstance, opasan i ambalažni otpad, zbog čega najavljuje sistemsko uredjenje te oblasti.
On je rekao da je sistem evidencije obveznika plaćanja ekološke takse neadekvatan i da trenutno može samo da se nagadja o kom broju kompanija se tačno radi, kao i koliki je ukupan dug državi. Zbog toga je ministarstvo nabavilo softver koji će pomoći da se utvrdi tačan broj firmi koje moraju da plaćaju ekološke takse, ali i iznos njihovih obaveza i dugovanja.
Ministar za zaštitu životne sredine očekuje da taj softver počne da radi krajem ove ili početkom naredne godine.
Trivan smatra da je neplaćanje takse neprihvatljivo, da je zaštita životne sredine pitanje kulture, a neplaćanje za njenu zaštitu nekultura. Istakao je da će se boriti za svaki dinar koji država nije dobila, odnosno da nema opraštanja dugova, jer Srbija ne može sebi da dozvoli taj luksuz.
Kao dobar primer naveo je Beograd, koji je ažurirao spiskove obveznika koji plaćaju ekološku taksu i promenio načina obaveštavanja o obavezama, što je dalo rezultate, pa je tako za poslednjih pet-šest godina naplata povećana sa 600 miliona na 2,5 milijardi dinara.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije, u čijem resoru je donedavno bio sektor ekologije, pokrenulo je upravni postupak protiv 100 domaćih i stranih preduzeća jer ne plaćaju ili duguju ekološku taksu.
Mediji su objavili da je medju njima i najveća naftna kompanija u zemlji Naftna industrija Srbije (NIS), u većinskom vlasništvu Gasproma, koja taj namet ne plaća od njegovog uvodjenja 2010. godine, što joj navodno omogućava sporazum Srbije i Rusije, zbog čega je državna kasa oštećena za ukupno devet miliona evra.
Trivan je rekao da još nema uvid u dugovanje NIS-a, ali naglašava da će sve biti rešeno u skladu sa zakonom.
On je dodao da njegovo iskustvo sa NIS-om dok je bio u upravi Beograda, pokazuje da je ta kompanija spremna na saradnju i da nema razlog da očekuje nešto drugo.
Do kraja godine JPP ugovor Vinču
Trivan očekuje da ugovor sa francusko-japanskim konzorcijumom Suez – Itochu, koji je jedini dostavio obavezujuću ponudu za javno-privatno partnerstvo za uredjenje beogradske deponije Vinča, bude potpisan do kraja godine. Kada to bude uradjeno, kako je naveo, realizacija projekta za tretman i odlaganje komunalnog otpada mogla bi da krene krajem naredne godine.
Trivan se nada da će biti ugovorena koncesija na najmanje 20 godina, kako bi se deponija stara 40 godina, koja se prostire na 68 hektara i dnevno prima 2.700 tona smeća, uredila na najsavremeniji i po životnu sredinu najbezbedniji način. On je kazao da je rano govoriti o drugim detaljima koji će tek biti precizirani ugovorom, ali smatra da je dobro što će grad Beograd resurs koji predstavlja otpad sačuvati u svojoj nadležnosti.
Projekat, procenjen na 300 miliona evra, trebalo bi pored ostalog da omogući zatvaranje postojeće deponije, iskorišćavanje deponijskog gasa za proizvodnju energije, tretman procednih voda, izgradnju postrojenja za tretman komunalnog otpada i proizvodnju toplotne i električne energije, izgradnju postrojenja za reciklažu gradjevinskog otpada.
Trivan je dodao da se neće spaljivati sav otpad, već samo ono što neće moći da se reciklira, kao i da će životna sredina biti zaštićena po svetskim standardima. Prema njegovim rečima, Beogradjanima koji će biti u obavezi da razvrstavaju otpad po kućama, kako bi se olakšala reciklaža, cena usluge zbrinjavanja smeća biće povećana kada projekat javno-privatnog partnerstva bude dostigao pun kapacitet.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.