Apel za odbranu prava na rad sakupljača otpada – integralna verzija

Prenosimo integralnu verziju apela grupe organizacija i udruženja povodom dešavanja u Novom Sadu, gde je JKP Čistoća angažovalo privatno obezbeđenje za čuvanje komunalnih kontejnera za smeće.

U Novom Sadu, Beogradu, Srbiji, 22. juna 2017.

Mi, dole potpisane organizacije i udruženja, najoštrije osuđujemo angažovanje privatnih preduzeća, od strane Javnog komunalno preduzeća „Čistoća“ , na poslovima fizičkog obezbeđivanja komunalnih kontejnera za smeće u Novom Sadu.

Ova mera usmerena je na sprečavanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina da sakupljaju reciklabilni otpad iz komunalnih kontejnera na teritoriji Novog Sada, čime ekonomski najranjiviji članovi i članice našeg društva obezbeđuju osnovnu egzistenciju za sebe i svoje porodice. U borbi za goli opstanak, u Srbiji 30.000 neformalnih sakupljača obavlja društveno koristan posao sakupljanja otpada za reciklažu i odgovorno tvrdimo da je najveći napredak u ovoj oblasti Republika Srbija ostvarila zahvaljujući njihovom radu.

Prema podacima Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada preko 80% količina koje recikliraju domaće fabrike za reciklažu PET boca dolazi od neformalnih sakupljača, dok javna komunalna preduzeća sakupe samo 1% otpadnog starog papira koji se reciklira u Srbiji. Ova statistika najbolje pokazuje stanje u oblasti upravljanja otpadom i u kojoj meri su lokalne samouprave, komunalna preduzeća, nadležna Ministarstva, kompanije dužne da primenom načela „zagađivač plaća“ i obezbede ulaganja u sistem za odvojeno sakupljanje otpada za reciklažu, zakazale u primeni ekoloških zakona i strategija donetih još 2009. godine.

Bez obzira na činjenicu da je Zakonom o upravljanju otpadom i Zakonom o komunalnim delatnostima definisano da vlasništvo nad komunalnim otpadom odloženim u namenske kontejnere pripada javno komunalnom preduzeću, ovaj čin je atak na zdrav razum građana Novog Sada i Srbije i sa stanovišta humanosti predstavlja beskrupulozno kršenje ljudskih prava, a sa stanovišta ekonomije nerazumnu odluku da građani i građanke javnim novcem plaćaju privatnoj kompaniji uslugu sumnjive svrhe.

Upozoravamo da 70% sakupljača čine pripadnice i pripadnici romske nacionalne manjine, kojima je usled velike stope nezaposlenosti, loših uslova života i etničkih predrasuda otežano da nađu zaposlenje u zajednici u kojoj žive, čime im je ugroženo osnovno ljudsko pravo, zagarantovano Ustavom u članu 60 – pravo na rad.

Solidarno iskazujemo podršku ljudima koji nisu u mogućnosti da na drugačiji način prehrane svoje porodice i uključe se u legalne tokove rada i koji ne ostavaruju ni minimum radnih prava. Smatramo da je njihov rad legitiman i društveno koristan, i stoga mora u svim aspektima postati legalan. Sakupljači sakupljajući otpad za reciklažu deluju za dobrobit svoje zajednice, prehranjuju svoje porodice, troše zarađen novac u komšijskim radnjama, plaćaju struju, vodu, školovanje svoje dece, učestvuju u ekonomskom oporavku svoje zemlje. U ovom trenutku sakupljači predstavljaju zamajac cirkularne ekonomije u Srbiji obezbeđujući stvaranje nove vrednosti iz otpada i umanjujući neospornu štetu koju čini njegovo odlaganje u životnu sredinu.

Apelujemo na nadležne organe na lokalnom i republičkom nivou da uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u Srbiji mora biti zasnovano na principima ekološke, socijalne i ekonomske održivosti, zaštite životne sredine i „Povelje o Zemlji“ kao deklaraciji o osnovnim društvenim principima napretka čovečanstva u 21. veku.

Nagomilani problemi u prikupljanju i odlaganju otpada u Novom Sadu, ali i šire, moraju biti rešenim efikasnim radom svih nadležnih službi, komunalne policije i komunalnih preduzeća koji imaju sva potrebna ovlašćenja i kroz dijalog sa svim učesnicima u procesu prikupljanja sekundarnih sirovina, kako bi se obezbedilo poštovanje ljudskih prava i našlo alternativno, legalno i stabilno rešenje za zaposlenje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina. Upozoravamo da prenos ovlašćenja na privatne agencije za usluge fizičkog obezbeđenja i davanje slobode da procenjuju ko je „sumnjivo lice“ i prava da mu ograniče slobodu kretanja, daleko prevazilazi do sada poznatu praksu i ostavlja ogromnu mogućnost za zloupotrebu i diskriminaciju.

Imajući u vidu sve iznete argumente koji govore u prilog velikom značaju sakupljača za reciklažni sektor, životnu sredinu i zajednicu uopšte, smatramo da pitanje njihovog položaja unutar sistema za upravljanje komunalnim otpadom nije puko “tehničko pitanje” koje se tiče samo JKP “Gradska Čistoća Novi Sad”, već je važno političko pitanje. Stoga pozivamo Vladu Republike Srbije i nadležna Ministarstva da prepoznaju interes svih građana i građanki Države Srbije da grade svoju budućnost na principima solidarne i cirkularne ekonomije i da pokrenu proces inkluzije neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, jer smo kao društvo odgovorni da obezbedimo zdravu i sigurnu budućnost kako njihovoj, tako i našoj deci.

Potpisnici apela:

Republički sindikat sakupljača sekundarnih sirovina
Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada
Inženjeri zaštite životne sredine
Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“
Građanske inicijative
UG Bajsologija
Magazin LICEULICE
Smart kolektiv
Roma Koperativa, Niš
Udruženje romskih studenata/ Ћидипе е Рромане Студентоненго
Mladi istraživači Srbije
Inicijativa za demokratske tranzicije
Društvo mladih istraživača, Bor
Ekološki pokret „Bela breza“ Kruševac
OKZ Roma Romanipen
NVO Porečje – Vučje
Dobri ljudi, Valjevo
Ekološki pokret „Moravski orašak“ Trstenik
Zrenjaninska omladinska razvojna organizacija – ZORO
Levi samit Srbije:
PARISS, Kragujevac, Jagodina i Sjenica
UG Solidarnost, Subotica
Centar za politike emancipacije, Beograd
Kontekst kolektiv, Beograd
Forum Roma Srbije
STRIKE, Novi Sad
Društveni centar Oktobar, Beograd
Zrenjaninski Socijalni Forum, Zrenjanin
Zelena omladina Srbije
ŽINDOK
Udruženje za radna prava žena „Roza“, Zrenjanin