Kvalitet vazduha u Ljubljani se postepeno popravlja tokom poslednjih deset godina, pokazuju merenja emisije PM10 čestica.
Prošle godine navršilo se deset godina otkako se meri prisustvo PM10 čestica u vazduhu, a podaci pokazuju da se kvalitet vazduha u glavnom gradu Slovenije postepeno poboljšava, objavljeno je na zvaničnom sajtu grada.
Merenja se izvode automatskim mernim uređajima na četiri stalna merna mesta u gradu i povremenim merenjem na različitim lokacijama širom grada i u njegovoj okolini.
Četiri merna mesta deo su nacionalne mreže za monitoring i njima upravljaju Slovenačka agencija za zaštitu životne sredine, Biotehnički fakultet u Ljubljani i Grad Ljubljana.
Merno mesto Ljubljana Centar je na lokaciji sa jačim saobraćajem u blizini stanice, te su na njemu individualne vrednosti parametara veće nego na drugim mestima. Merno mesto Bežigrad daje najreprezentativnije rezultate.
Uprkos velikim razlikama tokom godine izazvanim vremenskim prilikama, podaci pokazuju da se zagađenje vazduha u Ljubljani uporno smanjuje. Pored toga, na mernoj stanici Centar prosečna godišnja količina čestica ne prelazi dozvoljenu granicu od 40 µg/m3 treću godinu za redom. Broj dnevnih prekoračenja dozvoljenih vrednosti je znatno smanjen, ali je ipak iznad dozvoljenih 35 dana u kalendarskoj godini.
Prisustvo čestica veće tokom grejne sezone
Istovremeno, podaci pokazuju da se tokom grejne sezone kvalitet vazduha ne poboljšava i da nepovoljni vremenski uslovi dovode do višeg nivoa zagađenja vazduha. U saopštenju se navodi da zbog svog položaja u kotlini, slabe ventilacije i guste naseljenosti, Ljubljana ima predispozicije za ovakve probleme.
Kako se navodi, ne postoji efikasna kratkoročna mera koja bi mogla odmah smanjiti zagađenje vazduha, pa čak ni manje automobila na ulicama ne bi smanjilo trenutno zagađenje tokom grejne sezone. Upotreba peći u stanovima i radionicama identifikovana je kao glavni problem tokom zimskog perioda. Kako peći u celoj Ljubljanskoj kotlini doprinose zagađenju vazduha, a naročito u gusto naseljenim područjima, stanje se ne može popraviti na lokalnom nivou uvođenjem strožih mera u Ljubljani.
Među sistemskim merama koje su sprovodene u slovenačkoj prestonici je izgradnja sistema za daljinsko grejanje koji zadovoljavaju skoro 75 odsto potreba toplotne energije. Osim centra grada, daljinsko grejanje je sprovedeno i na periferiji i u okolnim naseljima.
Uredba o korišćenju prioritetnih energenata za grejanje u na području grada Ljubljane usvojena je 2016. godine. Ljubljana priprema izmenjenu Uredbu o planu kvaliteta vazduha za period od 2017. do 2020. godine. Dokument se naročito bavi kućnim pećima, strožim nadzorom i edukacijom vlasnika postrojenja za sagorevanje. Ovaj dokument se priprema u saradnji sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja.
Ljubljana je 2016. godine proglašena Zelenom prestonicom Evrope. Kao jednu od mera koje doprinose smanjenju zagađenja vazduha, gradonačelnik Zoran Janković u intervjuu za Balkan Green Energy News ističe pretvaranje glavne saobraćajnice u centu grada u prostor namenjen pešacima, biciklistima i korisnicima gradskog prevoza čime je količina ugljenika smanjena za 70 odsto.
Grad sa najzagađenijim vazduhom u Evropi je Skoplje, pokazuje najnovija studija Finskog Meteorološkog instituta i Instituta za javno zdravlje Makedonije.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.