Procenjuje se da više od 30 odsto domaćinstava u Jugoistočnoj Evropi (JIE) živi u energetskom siromaštvu. Projekat REACH koji sprovode NVO iz četiri zemlje iz regiona predlaže donosiocima odluka u EU i JIE niz preporuka za javne politike i osposobljava stanovništvo da štedljivo koristi energiju.
Dok u Evropskoj uniji (EU) između 10 i 25 odsto građana živi u energetskom siromaštvu, ova broj još je veći u JIE, gde se procenjuje da više od 30 odsto domaćinstava teško pokriva osnovne energetske potrebe.
Ovaj problem, koji je naročito vidljiv u zimskom periodu, posledica je kulturnih, klimatskih i političkih karakteristika JIE. S druge strane, problem energetskog siromaštva je lošije definisan u državama ovog regiona nego u Zapadnoj Evropi. Uz to, nedovoljo se prati i rešava jer za to ne postoji politički interes, navodi se u saopštenju koje je objavilo Društvo za oblikovanje održivog razvoja, jedna od NVO uključenih u realizaciju projekta REACH.
Energetski neefikasni stambeni prostori, neadekvatne energetske usluge i loši životni uslovi prepoznati su kao glavni izazovi sa kojima se građani ovog regiona suočavaju. Pored toga, građani nemaju informacije o tome kako da efikasno koriste energiju, što dovodi do povećane potrošnje i većih računa za električnu energiju.
Prepoznavanje i definisanje problema i dogovor o indikatorima za njegovo praćenje mere su koje su predložene kao ključni korak u borbi protiv energetskog siromaštva. Naredni korak je integrisanje energetskog siromaštva u nacionalne programe energetske efikasnosti i socijalne zaštite koji bi trebalo da budu oblikovani tako da u potpunosti budu dostupni onima kojima je pomoć potrebna.
Osim preduzimanja jeftinih mera energetske efikasnosti, drugi načini borbe protiv energetskog siromaštva bi trebalo da obuhvate zamenu neefikasnih uređaja i sistema grejanja, različite nivoe modernizacije zgrada i subvencije koje su pogodne za ugrožena domaćinstva. Socijalni stanovi u vlasništvu države takođe bi trebalo da budu renovirani kako bi se poboljšali uslova stanovanja.
Finansijska podrška, kao što je umanjenje računa za struju, trebalo bi da se primeni kao mera tek nakon što sve ostale isplative opcije za energetsku efikasnost budu realizovane, navodi se u projektu REACH.
Predlaže se i da se planiranju i sprovođenju mera za borbu protiv energetskog siromaštva pristupi na međusektorski način, uključujući širok spektar zainteresovanih strana uključujući sektore socijalne i zdravstvene zaštite, energetike i sektor zaštite životne sredine. Zbog toga je važno da se radi na usklađivanju energetske i socijalne politike i povezivanju politike za borbu protiv energetskog siromaštva sa nizom drugih politika, kao što su politika zapošljavanja, stanovanja i penziona politika.
Vlade treba da osiguraju da mera protiv energetskog siromaštva budu održive tako što će preuzeti odgovornost i umesto lokalnih aktera i nevladinih organizacija rešavati ovaj problem.
Kao što nedavno predloženi Zimski energetski paket EU „Čista energija za sve Evropljane“ radi na rešavanju energetskog siromaštva na nivou EU, donosioci odluka u EU moraju da uzmu u obzir preporuke projekta REACH sa specifičnostima ovog regiona i na taj način obezbede da one budu pokrivene zakonima EU.
Projekat REACH sprovodi se u Bugarskoj, Makedoniji, Sloveniji i Hrvatskoj, a finansiran je kroz program Intelligent Energy Europe koji je Evropska komisija pokrenula 2003. godine. Program je pokrenut sa ciljem da pomogne organizacijama koje žele da rade na unapređenju energetske održivosti.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.