OIE

UNECE objavio izveštaj o proceni povezanosti resursa u slivu reke Save

Foto: UNECE

Objavljeno

03.02.2017.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

03.02.2017.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Procena vodoprivrednih, energetskih i poljoprivrednih  potreba u koordinaciji sa susednim zemljama predstavja ključ održivog razvoja u slivu reke Save.

Ovo je glavni zaključak izveštaja „Usklađivanje korišćenja resursa u prekograničnim slivovima: Ocena veza (neksusa)  voda-energija-hrana-ekosistem u slivu reke Save“ u izdanju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).

Izveštaj je rezultat procesa procene koja je sprovedena u saradnji sa Savskom komisijom u okviru UNECE Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, navodi UNECE u saopštenju za javnost objavljenom na sajtu.

Ovaj tehnički izveštaj sadrži rezultate procene povezanosti resursa u slivu reke Save koji dele Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Srbija i Slovenija. Na proceni je rađeno od 2014. do 2016. godine u okviru programa UNECE Konvencija o vodama. Korišćena metodologija razvijena je specijalno za procenu povezanosti resursa u prekograničnim slivovima.

„Imajući u vidu veoma širok delokrug Savske komisije, koji obuhvata sve aspekte upravljanja vodama, ocena ‘neksusa’ doprinela je da se ostvari napredak na postizanju tri važna cilja utvrđena “Strategijom implementacije Okvirnog sporazuma o slivu reke Save”, a to su unapređenje dijaloga sa ključnim zainteresovanim stranama iz relevantnih sektora, integracija politika voda sa politikama drugih sektora, kao i međusektorska koordinacija i saradnja u zemljama sliva Save“, izjavio je Dejan Komatina, sektretar Savske komisije, povodom objavljivanja izveštaja.

Zemlje u slivu se oslanjaju na resurse basena, naročito kada je u pitanju hidroenergetski potencijal koji je glavni izvor energije. Voda je identifikovana kao važan resurs i za hlađenje termoelektrana i za postizanje ciljeva kada je u pitanju ublažavanje posledica klimatskih promena i korišćenje obnovljivih izvora energije. Prema izveštaju, planiranje razvoja energetskog sektora nije nužno povezano sa planiranjem u sektoru upravljanja vodama, zbog čega je potrebna bolja koordinacija, razmena informacija i prekogranična saradnja.

U izveštaju se takođe navodi da kompromisima koji se prave između razvoja hidroenergetske infrastrukture i širenja poljoprivredne proizvodnje treba pažljivo upravljati, kao i da ekonomski razvoj treba meriti prema tome koliko utiče na životnu sredinu.

Ističući potencijalne probleme koji proizilaze iz mogućih scenarija, procena povezanosti resursa u basenu pruža širok spektar informativnih rešenja za prevazilaženje prepoznatih međusektorskih izazova. Rešenja uključuju razvoj i sprovođenje smernica koje kombinuju pozitivna iskustva i pomažu da se usklade pristupi. Raznovrsna i fleksibilna upotreba infrastrukture, ulaganje u proširenje i unapređenje vodne infrastrukture, usaglašene investicije u infrastrukturu i zaštita prirodnih dobara, neke su od preporuka navedenih u izveštaju.

Zahvaljujući međusektorskom pristupu, izveštaj sadrži informacije dobijene od širokog spektra ključnih aktera iz zemalja u slivu. Kraljevski institut za tehnologiju u Stokholmu i Zajednički istraživački centar Evropske komisije dali su doprinos u odgovarajućim oblastima.

Pripremu izveštaja podržali su Savezno ministarstvo za životnu sredinu, zaštitu prirode, izgradnju i nuklearnu sigurnost Nemačke, nemačka Federalna agencija za životnu sredinu i Švajcarska. Za kompletan izveštaj, kliknite ovde.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zvanicnici elektroenergetskog solarne elektrane Albaniji GIZ dekarbonizaciju

Zvaničnici iz elektroenergetskog sektora posetili napredne solarne elektrane u Albaniji u okviru GIZ-ovog projekta za dekarbonizaciju

3. februar 2017. - GIZ je organizovao posetu Albaniji i prezentacije za zapadnobalkanska ministarstva energetike, operatore elektrodistributivnih sistema i regulatore

hrvatska hep lokacije vetroelektrane natjecaj

HEP traži lokacije za vetroparkove i projekte za preuzimanje

3. februar 2017. - Hrvatska elektroprivreda istražiće preostali potencijal za izgradnju vetroelektrana i mogućnost za instalaciju u blizini hidroelektrana

esm kfw bogdanci bitola solar uncev

ESM dobio kredit i donaciju za tri solarne elektrane i proširenje vetroparka Bogdanci

3. februar 2017. - Solarne elektrane biće izgrađene u okviru rudarsko-energetskih kompleksa Bitola i Oslomej, koji se sastoje od termoelektrana i rudnika uglja

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

3. februar 2017. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama