UNECE objavio izveštaj o proceni povezanosti resursa u slivu reke Save

Procena vodoprivrednih, energetskih i poljoprivrednih  potreba u koordinaciji sa susednim zemljama predstavja ključ održivog razvoja u slivu reke Save.

Ovo je glavni zaključak izveštaja „Usklađivanje korišćenja resursa u prekograničnim slivovima: Ocena veza (neksusa)  voda-energija-hrana-ekosistem u slivu reke Save“ u izdanju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).

Izveštaj je rezultat procesa procene koja je sprovedena u saradnji sa Savskom komisijom u okviru UNECE Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, navodi UNECE u saopštenju za javnost objavljenom na sajtu.

Ovaj tehnički izveštaj sadrži rezultate procene povezanosti resursa u slivu reke Save koji dele Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Srbija i Slovenija. Na proceni je rađeno od 2014. do 2016. godine u okviru programa UNECE Konvencija o vodama. Korišćena metodologija razvijena je specijalno za procenu povezanosti resursa u prekograničnim slivovima.

„Imajući u vidu veoma širok delokrug Savske komisije, koji obuhvata sve aspekte upravljanja vodama, ocena ‘neksusa’ doprinela je da se ostvari napredak na postizanju tri važna cilja utvrđena “Strategijom implementacije Okvirnog sporazuma o slivu reke Save”, a to su unapređenje dijaloga sa ključnim zainteresovanim stranama iz relevantnih sektora, integracija politika voda sa politikama drugih sektora, kao i međusektorska koordinacija i saradnja u zemljama sliva Save“, izjavio je Dejan Komatina, sektretar Savske komisije, povodom objavljivanja izveštaja.

Zemlje u slivu se oslanjaju na resurse basena, naročito kada je u pitanju hidroenergetski potencijal koji je glavni izvor energije. Voda je identifikovana kao važan resurs i za hlađenje termoelektrana i za postizanje ciljeva kada je u pitanju ublažavanje posledica klimatskih promena i korišćenje obnovljivih izvora energije. Prema izveštaju, planiranje razvoja energetskog sektora nije nužno povezano sa planiranjem u sektoru upravljanja vodama, zbog čega je potrebna bolja koordinacija, razmena informacija i prekogranična saradnja.

U izveštaju se takođe navodi da kompromisima koji se prave između razvoja hidroenergetske infrastrukture i širenja poljoprivredne proizvodnje treba pažljivo upravljati, kao i da ekonomski razvoj treba meriti prema tome koliko utiče na životnu sredinu.

Ističući potencijalne probleme koji proizilaze iz mogućih scenarija, procena povezanosti resursa u basenu pruža širok spektar informativnih rešenja za prevazilaženje prepoznatih međusektorskih izazova. Rešenja uključuju razvoj i sprovođenje smernica koje kombinuju pozitivna iskustva i pomažu da se usklade pristupi. Raznovrsna i fleksibilna upotreba infrastrukture, ulaganje u proširenje i unapređenje vodne infrastrukture, usaglašene investicije u infrastrukturu i zaštita prirodnih dobara, neke su od preporuka navedenih u izveštaju.

Zahvaljujući međusektorskom pristupu, izveštaj sadrži informacije dobijene od širokog spektra ključnih aktera iz zemalja u slivu. Kraljevski institut za tehnologiju u Stokholmu i Zajednički istraživački centar Evropske komisije dali su doprinos u odgovarajućim oblastima.

Pripremu izveštaja podržali su Savezno ministarstvo za životnu sredinu, zaštitu prirode, izgradnju i nuklearnu sigurnost Nemačke, nemačka Federalna agencija za životnu sredinu i Švajcarska. Za kompletan izveštaj, kliknite ovde.