2024: godina rekordnih temperatura

Prošli mesec je bio drugi najtopliji novembar u istoriji merenja, pokazuju podaci Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena (C3S). Naučnici iz tog tela kažu da je sada gotovo sigurno da će 2024. biti najtoplija godina ikada zabeležena i prva kalendarska godina sa prosečnom temperaturom preko 1,5 stepena Celzijusa višom nego u predindustrijskom periodu.

Prošla godina bila je najtoplija u istoriji zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima, odnosno kontinuiranim ispuštanjem gasova sa efektom staklene bašte u kombinaciji sa vremenskim fenomenom El Ninjo, usled kojeg se zagrevaju površinske vode istočnog Pacifika.

U 2024. nisu nas dočekale hladnije vremenske prilike, naprotiv. Posmatrajući period jun-avgust, letnja prosečna temperatura vazduha bila je najviša ikada zabeležena u Evropi – 1,54 stepena Celzijusa iznad proseka za period 1991-2020, pokazali su C3S-ovi podaci.

Inače, leto 2024. imalo je i najtopliji dan u istoriji merenja.

Smenila ga je topla jesen. Prosečna globalna temperatura je od septembra do kraja novembra bila je druga u istoriji po visini, 0,75 stepeni Celzijusa iznad pomenutog referentnog perioda ili 0,13 stepena manje od rekorda, postavljenog godinu dana ranije.

Prosečna temperatura u novembru je bila 1,62 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka (okvirno od 1850. do 1900). To ga čini 16. mesecom u poslednjih 17 meseci sa globalnom prosečnom temperaturom većom od 1.5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa i drugim novembrom po visini temperature prizemnog vazduha u istoriji merenja.

„Sa Kopernikusovim podacima pristiglim za pretposlednji mesec ove godine, sada možemo sa gotovo potpunom sigurnošću da potvrdimo da će 2024. biti najtoplija godina zabeležena do sada i prva kalendarska godina kada će biti premašeno 1,5 stepeni Celzijusa. Ovo ne znači da je probijen nivo iz Pariskog sporazuma, međutim znači da je ambiciozna klimatska akcija hitnija nego ikada“, rekla je Samanta Berdžes, zamenica direktora C3S.

Pariski sporazum ima za cilj zadržavanje globalnog porasta temperature u ovom veku značajno ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, uz ulaganje napora da ograniči na najviše 1,5 stepeni Celzijusa. Privremena prekoračenja ne znače da je cilj od 1,5 stepena Celzijusa ostao trajno van domašaja, jer se to odnosi na dugoročno zagrevanje, tokom barem dve decenije.

Prosečna globalna temperatura u periodu januar–novembar bila je 0,72 stepena Celzijusa iznad proseka za period 1991–2020, najviše do sada.

Padavine ispod proseka u zapadnoj i centralnoj Evropi

Većina zapadne i centralne Evrope imala je padavine ispod proseka tokom novembra. Nasuprot tome, špansko mediteransko područje nastavilo je da beleži obilne padavine, nakon ekstremnih poplava u oktobru. Delovi Islanda, Velike Britanije, Grčke i Balkana zabeležili su padavine iznad proseka.

Van Evrope, nekoliko tajfuna pogodilo je zapadni Pacifik, pa su obilne kiše i poplave izazvale veliku štetu, posebno na Filipinima. Mnoga područja u Sjedinjenim Američkim Državama, Južnoj Americi i Australiji takođe su imala padavine iznad proseka.

Novembar 2024. beleži prosečnu temperaturu mora od 20,58 stepeni Celzijusa, što ga svrstava na drugo mesto u istoriji, a rekord je postavljen samo godinu dana ranije. Iako su se u istočnom i centralnom delu Tihog okeana pojavili znaci prelaska na vremenski fenomen La Ninja, kada se hlade površinske vode, ogromni delovi i dalje beleže ekstremno visoke temperature, piše u saopštenju C3S.

Zagrevanje okeana dovodi do ekstremnih vremenskih prilika

Površina arktičkog morskog leda je u novembru bila je devet odsto ispod proseka. Na Antarktiku je dostigla najnižu mesečnu vrednost do sada za taj mesec, spustivši se na 10 odsto ispod proseka.

Okeanski toplotni talasi i gubitak reflektujućeg morskog leda i snežnog pokrivača verovatno su doprineli povećanju temperature ove godine. U moru završava više od 90 odsto viška toplote, koji je rezultat planetarne energetske neravnoteže, jer više toplote od Sunca ulazi u Zemljin sistem nego što se vraća u svemir.

Zagrevanje okeana dovodi do ekstremnih vremenskih prilika, koje izazivaju intenzivnije uragane i tajfune i porast vlage u vazduhu, pa zbog toga ima više padavina i poplava.