10 lokacija u Srbiji ima zagađeniji vazduh nego najzagađeniji gradovi u EU

Godišnja srednja vrednost nivoa čestica PM2.5 u Valjevu je prošle godine iznosila 44,1 mikrogram po kubnom metru, a najzagađeniji vazduh u Evropskoj uniji u toj kategoriji bio je u Novom Sonču u Poljskoj, sa 27,3 mikrograma. Osim u gradu na Kolubari, rezultat je gori od toga u još devet mesta u Srbiji.

Za nivo zagađenja vazduha izmeren prošle godine na pet mernih mesta u Srbiji Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) uopšte nema kategoriju, prenosi Nacionalna ekološka asocijacija. Godišnji srednji nivo prisustva čestica PM2.5, onih koje su prečnika do dva i po mikrometra, viši je od 35 mikrograma po kubnom metru u Valjevu, Novom Pazaru, na dve tačke u Nišu i na Novom Beogradu i u Kosjeriću.

Podaci se vide na aplikaciji koju je upravo lansirala EEA, a tamo je najgora kategorija veoma loš kvalitet vazduha – između 25 i 35 mikrograma. Na dnu tabele za 2019. i 2020. koja pokriva Evropsku uniju i Norvešku i Island, nalazi se poljski Novi Sonč. Ovaj grad kod granice sa Slovačkom i u blizini više termoelektrana na ugalj završio je na 321. mestu sa 27,3 mikrograma po kubiku.

Gradovi u Poljskoj i Italiji imaju najzagađeniji vazduh u EU

Po podacima sa aplikacije xEco vazduh, zagađenje veće nego u Novom Sonču je u Srbiji izmereno i u Užicu, u Ovči u Beogradu, centru Smedereva, još jednom mestu u Nišu i kod bolnice Dr. Dragiša Mišović u prestonici.

Među gradovima u jugoistočnom delu Evropske unije najgore se kotiraju Slavonski Brod u Hrvatskoj, na trećem mestu sa 25,7 mikrograma čestica PM2.5, i Veliko Trnovo u Bugarskoj, jedanaesto po redu, sa srednjom godišnjom vrednošću od 22,9 mikrograma. Sva ostala mesta među poslednjih deset su u Poljskoj i Italiji.

Poređenje nije sasvim ekvivalentno, jer svi gradovi na evropskoj listi imaju više od 45.000 stanovnika, a za Srbiju su uzeti podaci s više mernih stanica u pojedinačnim gradovima.

Od deset lokacija u Srbiji s najvećim prisustvom čestica PM2.5 u vazduhu, tri su u Beogradu, a dva u Nišu

Svetska zdravstvena organizacija smatra da je, što se tiče čestica PM2.5, vazduh dobrog kvaliteta ukoliko je stanovništvo na dugi rok izloženo koncentracijama manjim od 10 mikrograma po kubiku. Po propisima EU, godišnja vrednost ne sme da bude veća od 25 mikrograma, a po navedenim merenjima samo pet gradova je premašilo tu granicu.