Zelena energija se razvija s poboljšanjem regulative

Jugoistočna Evropa ostaje na margini svetskih investicija u energiju iz obnovljivih izvora, uprkos svojoj blizini tržištu Evropske unije.

Sedamnaest zemalja Jugoistočne i Istočne Evrope, Kavkaza i Centralne Azije, uključujući Rusiju, zabeležilo je 2014. godine manje od jedan odsto ukupnih svetskih investicija u zelenu energiju, zaključak je izveštaja o statusu energije iz obnovljivih izvora, studije koju su tokom samita COP21 objavili Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (Unece) i organizacija REN21.

Jugoistočna Evropa je u srazmerno boljem položaju nego ostale zemlje obuhvaćene dokumentom. Ovaj relativni napredak je podstaknut učlanjenjem zemalja u Energetsku zajednicu i izgledima za integraciju u Evropsku uniju. Međutim, mere osnaživanja u Jugoistočnoj Evropi moraju da se poboljšaju da bi se privuklo više investicija u sektor energije iz obnovljivih izvora, koji ima velik potencijal za rast.

Izazovi u energetici mogu biti pokretači

Obuhvaćene zemlje iz Unecea suočene su s nizom izazova koji vremenom mogu postati pokretači za razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Većina zemalja (i sve koje su u Jugoistočnoj Evropi) su uvoznice energenata, što stvara pokretač energetske bezbednosti u diverzifikaciji snabdevanja energentima po izvorima i tehnologiji. Subvencionisanje je ukorenjeno u energetski sistem ovih zemalja i ono predstavlja prepreku razvoju energije iz obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. U Jugoistočnoj Evropi se nalaze dve zemlje – Srbija i Bosna i Hercegovina, koje su među prvih deset u svetu po udelu subvencija za energetiku u bruto društvenom proizvodu, navedeno je u ovogodišnjoj studiji Međunarodnog monetarnog fonda.

Sezonske varijacije proizvodnje struje iz hidroelektrana u zemljama s visokim udelom tog sektora (kao kod nekoliko njih u Jugoistočnoj Evropi) mogu da budu pokretač razvoja energije iz obnovljivih izvora mimo hidroelektrana. Izveštaj ističe grejanje kao zanimljiv segment za pitanje pristupa energentima u regionu, uključujući Jugoistočnu Evropu. Deo stanovništva nastavlja da se oslanja na tradicionalno korišćenje bio-mase za grejanje i kuvanje, što škodi zdravlju i ostavlja posledice po životnu sredinu. Udeo populacije bez pristupa gorivima osim čvrstih visok je u nekoliko zemalja: 58 odsto u Bosni i Hercegovini, 38 u Albaniji, 38 u Crnoj Gori, 33 u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, i 31 procenat u Srbiji. Prelazak s tradicionalnog korišćenja bio-mase na moderne tehnologije na polju obnovljivih izvora, kako za daljinsko tako i za grejanje na lokalnom nivou, moglo bi da pokrene razvoj energije iz obnovljivih izvora. U regionu ima zanimljivih inicijativa koje se bave pristupu energentima kroz razvoj energetike zasnovane na obnovljivim izvorima. U Crnoj Gori je jedini vladin program za prelazak na savremenu bio-masu. U Bosni i Hercegovini je izazov za inovacije u tehnologiji, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), doveo do instaliranja postrojenja za struju iz obnovljivih izvora van elektroenergetske mreže, i to s troškovima koji su konkurentni u nacionalnom sistemu.

Skroman napredak u savremenim kapacitetima

Udeo obnovljivih izvora u konačnoj i ukupnoj potrošnji energije visok je u velikom broju zemalja, u poređenju sa situacijom na međunarodnoj ravni. Taj trend se zasniva na visokom udelu struje iz hidroelektrana (kao u Albaniji i Crnoj Gori) i na istrajavanju u korišćenju tradicionalne bio-mase. Udeo modernih bio-goriva ostaje veoma skroman i 2012. godine je bio manji od jedan odsto u ukupnoj potrošnji u 17 obuhvaćenih zemalja. U sektoru električne energije, 2014. godine registrovani su instalirani kapaciteti za proizvodnju struje iz energije vetra (Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija i Srbija), sunca (sve zemlje Jugoistočne Evrope) i od bio-gasa (Srbija). Ukupno ih je bilo 64 megavata, u poređenju s više od devet gigavata iz hidroelektrana. U izveštaju je naglašen razvoj projekata za proizvodnju struje u više tehnologija. Proizvodnja električne energije od vetra je u različitim fazama planiranja i izgradnje u Srbiji (500 megavata), Bosni i Hercegovini (138 megavata) i Crnoj Gori (118 megavata). Jedinice u hidrosektoru malog kapaciteta su na tenderu u Crnoj Gori.

Albanija (99 megavata) i Makedonija (33 megavata) imaju najveće zabeležene instalirane kapacitete za grejanje vode pomoću solarne energije. Poznati kapaciteti za grejanje pomoću geotermalnih kapaciteta se u izveštaju pominju u slučaju Srbije (119 megavata, od čega 22 megavata u toplotnim pumpama) i Albanije (12 megavata). Kapaciteti za proizvodnju tečnog bio-goriva registrovani su jedino u Makedoniji (30.0000 tona bio-dizela godišnje).

Politika nije osigurala priliv ulaganja

Jugoistočna Evropa je relativno dobro pozicionirana po pitanju energetske politike za obnovljive izvore u kontekstu odabranih Uneceovih zemalja. Sve zemlje regiona imaju ciljeve i politiku regulacije za obnovljive izvore. Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Srbija imaju fidin tarife. U izveštaju je istaknuto da nedostatak jasnih, primenjivih propisa – koji uzrokuje komplikacije za dobijanje dozvola, u postupku licenciranja i propisa za mrežu, zaustavlja investicije u obnovljive izvore energije u regionu. Nacionalni planovi za energiju iz obnovljivih izvora – zemlje ih usvajaju u skladu sa direktivom 2009/28/EC Evropske unije o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije – pominju se kao pokretači promena u regulativi. Iako Jugoistočna Evropa ima potencijala za korišćenje energije iz obnovljivih izvora u grejanju i hlađenju, Crna Gora je jedina zemlja koja je uredila pokretanje takvih poduhvata.

Kad je reč o ulaganjima, Jugoistočna Evropa zaostaje za svetom slično kao i ostale odabrane zemlje u Uneceu. U region je 2014. godine došlo oko 400 miliona dolara (366,6 miliona evra) od 249,5 milijardi evra ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora u svetu, po podacima Blumberg nju enerdži fajnansa (Bloomberg New Energy Finance) koji se navode u izveštaju. Javni sektor ima dominantnu ulogu u finansiranju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u regionu. GEF (Global Environment Facility), Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka doprinose finansiranju projekata energije iz obnovljivih izvora. Fondovi za investiranje u sektoru klime su istaknuti kao izvor finansiranja u Istočnoj Evropi, na Kavkazu i u Centralnoj Aziji, ali još nisu aktivni u regionu.

Konačno, energetska efikasnost se ističe kao komplementarni put ka razvoju energije iz obnovljivih izvora. Jugoistočna Evropa je relativno naprednija nego ostatak regiona uključenog u izveštaj. Građevinski sektor je posebno pokriven projektima i energetskom politikom u domenu efikasnosti. Iako je finansiranje dostupno preko međunarodnih donatora, zainteresovanih da razvijaju projekte energetske efikasnosti, kapacitet apsorpcije u Jugoistočnoj Evropi predstavlja izazov za ubrzanje izvođenja projekata.

Zaključujemo da je pejzaž energetske politike na polju obnovljivih izvora i efikasnosti srazmerno napredniji u kontekstu 17 odabranih zemalja u Uneceu. Mere osnaživanja dosad nisu bile povoljne za podizanje priliva investicija u projekte energije iz obnovljivih izvora u regionu. Ipak, ove zemljama bi mogla da koristi blizina EU kao i orijentacija njihove industrije, instalatera i pokretača projekata prema energetskom tržištu EU.

Prikaz 1: Udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj i konačnoj potrošnji energenata, 2012; izvor: Uneceov izveštaj o statusu energije iz obnovljivih izvora, 2015, REN21

Prikaz 2: Investicije u energiju iz obnovljivih izvora, 2004–2014; izvor: Uneceov izveštaj o statusu energije iz obnovljivih izvora, 2015, REN21

Studija u kojoj je pokriveno 17 zemalja Istočne i Jugoistočne Evrope, Kavkaza, Centralne Azije, uključujući Rusiju, nastala je zahvaljujući doprinosu mreže partnerskih institucija i pojedinaca. Među njima su priznati konsultanti i eksperti sa Balkana:

Maja Turković, konsultantkinja za energetiku – Srbija

Vojislav Milijić, konsultant za biomasu i predsednik Nacionalne asocijacije za bio-masu (Serbio) – Srbija

Besim Isljami (Islami), konsultant za energetiku – Albanija

Jasna Sekulović, projektna menadžerka u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ) – Crna Gora

Radovan Nikčević, konsultant za energetiku – Crna Gora

Darko Janevski iz projekta Investiranja u čistu energiju Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID CEI)  – Makedonija

Branislava Jovičić, konsultantkinja za komunikacije i projektna menadžerka Balkan Green Energy News – region Jugoistočne Evrope

Ćendresa (Qendresa) Rugova, viša konsultantkinja u Burg Capitalu – region Jugoistočne Evrope

Katarina Uherova Hazbani je ekspertkinja za energetsku politiku. Radila je u Evropi, na Bliskom istoku i, od nedavno, u zemljama u razvoju u Aziji. U konsultantskoj kući EIR Global odgovorna je za razvoj poslovanja u projektima tehničke pomoći sa međunarodnim donatorima i razvojnim bankama.