x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Zdravlje nam zavisi od zdravlja prirode – 22. maj je svetski dan biodiverziteta

20.05.2020. | Komentari: 0Autor:

Zdravlje nam zavisi od zdravlja prirode – 22. maj je svetski dan biodiverziteta

Geslo za Međunarodni dan biološke raznolikosti 2020. godine je “Naša rešenja su u prirodi”, a biće obeležen samo u virtuelnom svetu. Naglasak je stavljen na ljudsko zdravlje i na to koliko ono zavisi od biodiverziteta, jer postoje naznake o vezi između poremećaja ravnoteže u svetu i oboljenja kao što je ono koje izaziva virus korona.

Ujedinjene nacije su povodom prošlogodišnjeg Međunarodnog dana biološke raznolikosti naglasile fundamentalnu ulogu prirode u zdravlju i dobroj ishrani. U međuvremenu, ljudsko društvo je pretrpelo naglu i trajnu promenu s izbijanjem pandemije bolesti COVID-19. Uprkos celokupnom tehnološkom napretku, potpuno zavisimo od zdravih i snažnih ekosistema u pogledu zdravlja, hrane, lekova, odeće, goriva, zaklona i energije, između ostalog, naveo je Sekretarijat Konvencije o biološkoj raznolikosti i ovogodišnje aktivnosti najavio pod sloganom “Rešenja za nas su u prirodi.”

Ova institucija je odlučila da pokrene svoju prvu isključivo onlajn kampanju da bi smanjila rizik od zaraze virusom korona te je pozvala zainteresovane da učestvuju u kampanjama za podizanje svesti u svojim zemljama.

Međunarodna sedmica biodiverziteta

Svetski dan biodiverziteta će biti obeležen 22. maja, dok su se neke države opredelile da organizuju niz događaja u okviru Međunarodne sedmice biodiverziteta. Irska je pozvala one koji izlaze na rekreaciju da slikaju ili snime svakog vilinog konjica i vodenu devicu koje ugledaju. Jamajka se usredsredila na predstavljanje projekata za zaštitu prirode, ali ubacila je i virtuelnu izložbu. Na drugim mestima po našoj planeti, entuzijasti pokazuju kako koriste lokalne biljke ili učestvuju u igrama zasnovanim na naučnim saznanjima.

Četvrtina vrsta bi uskoro mogla da izumre

Budući da nam je poznato da bi četvrtina svih vrsta uskoro mogla da nestane, opasnost po naše zdravlje zbog gubitka biodiverziteta je jasna.

Zoonoze

Osim što donosi ogromnu opasnost za osnovne izvore prihoda ljudi i sredstva za preživljavanje, remećenje ravnoteže u prirodi nam slabi odbranu od prenošenja virusa sa životinja na ljude. I COVID-19 i HIV i SARS su primeri zoonoza, kako se nazivaju, a one su verovatno izbile usled izlovljavanja i trgovine divljim životinjama.

Preko 70 odsto bolesti koje nastaju kod čoveka poteklo je, zapravo, od divljih i domaćih životinja, napisala je nedavno grupa naučnika u članku za Međuvladinu naučno-političku platformu za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES). Ipak, pandemije nastaju zbog aktivnosti koje dovode sve više ljudi u direktni dodir i, često, sukob sa životinjama koje prenose mikrobe, naveli su.

Više od 70 procenata novih oboljenja kod čoveka poteklo je od divljih i domaćih životinja

“Treba da pristup ‘jedinstveno zdravlje’ usvojimo na svim razinama donošenja odluka – od globalnog do najlokalnijeg – prepoznajući kompleksnih uzajamnih veza između zdravlja ljudi, životinja, biljaka i naše zajedničke okoline. Vladine agencije za šumarstvo, na primer, obično određuju politiku prema deforestaciji, a profit uglavnom pripadne privatnom sektoru – ali javno zdravstvo i lokalne zajednice su ti koji često plate cenu posledičnog izbijanja oboljenjâ”, dodali su autori i ukazali na dugoročne troškove i efekte.

zdravlje zdravlja prirode dan bioloske raznolikosti biodiverziteta

“Obesno uništavanje prirode i neodrživo iskorišćavanje njenih delova otvorili su put za neke od sve intenzivnijih kriza na globalnom nivou, poput ogromnih klizišta i poplava, gubitka plodnog zemljišta, gubitka staništa koje vodi ka susretanju odnosno sukobu ljudi i životinja, a onda češćim slučajevima zoonoza”, izjavio je Keriako Kobiko, kenijski kabinetski sekretar Ministarstva životne sredine i šumarstva.

Biodiverzitet održava dve petine tržišta robe i usluga održava, ali uz dodatne nematerijalne koristi

Dodao je da biodiverzitet održava dve petine tržišta robe i usluga. Ovaj istaknuti zvaničnik iz oblasti zaštite okoline naglasio je da su neke koristi nematerijalne, na primer duhovne i estetske vrednosti i podrška sistemima znanja i obrazovanja.

Preostalo je vremena da reagujemo

IPBES je izračunao da je milion vrsta u opasnosti od izumiranja i da potencijalna lančana reakcija ubrzanog nestajanja može nepovratno da promeni život, izjavila je Ivonne Higuero, generalna sekretarka Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES).

Čelnica CITES-a Ivonne Higuero poziva da se usvoji smela, transformativna politika za zaustavljanje gubitka biodiverziteta i održivu budućnost

“Ne očajavajte. Preostalo je vremena da reagujemo na hitne pozive iz prirode. Još ima vremena da prilagodimo svoje napore ideji i sprovođenju smele, transformativne politike za zaustavljanje gubitka biodiverziteta i probijanja puta ka održivoj budućnosti, izjavila je i upozorila na neodrživu privrednu aktivnost i uništavanje ekosistemâ.

Međunarodni dan biološke raznolikosti ili biodiverziteta obeležava se od 1993. godine. Datum je 2000. promenjen na 22. maj.

Ljudski postupci mogu da naškode biodiverzitetu, ali i da ga ojačaju

Jedan požar u prirodi početkom aprila u području koje prati Balkan Green Energy News poslužio je kao podsetnik na ljudski nemar. U nekima od pet takvih incidenata na Fruškoj gori u Srbiji ozbiljno su oštećena staništa izuzetno retkih vrsta. Među njima su orhideje iz roda Ophrys, zatim paukovi, skakavci i ptice.

Vatra je opustošila 42 hektara, a istražitelji su utvrdili da je ljudski faktor odgovoran za celu štetu. Izgleda da je najveći požar podmetnut, po tvrdnji vlasti.

Na internacionalnom nivou, aktivisti i aktivistkinje iz organizacija Green Home, Ozon, Centar za zaštitu životne sredine i Aarhus centar podneli su žalbu Odboru za implementaciju Espoo konvencije jer Bosna i Hercegovina nije izvršila prekograničnu procenu uticaja na životnu sredinu za niz brana. U planu su za četiri hidroelektrane na Drini u blizini granice sa Crnom Gorom. Najveći od pogona, Buk Bijela, projektovan je za kapacitet of 93 megavata.

S druge strane, ima i napora usmerenih na oporavak prirode. Crnogorsko društvo studenata biologije i ekološko udruženje mladih Zeleni centar završili su prošlog meseca prvu fazu projekta zaštite jedne vrste jegulje u Skadarskom jezeru koja je ugrožena na globalnom nivou.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.