Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko

Sanitarna deponija Duboko, nekada ključni regionalni centar za upravljanje otpadom za devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga, zatvorena je po nalogu republičke Inspekcije za zaštitu životne sredine. Zatvaranju su prethodile višemesečne blokade i protesti zabrinutih građana i aktivista, zbog štete koju deponija nanosi vazduhu, zemlji i vodi u užičkom kraju.

Predstavnici devet lokalnih samouprava: Užica, Čačka, Lučana, Požege, Arilja, Ivanjice, Bajine Bašte, Kosjerića i Čajetine, potpisali su 2005. godine ugovor o osnivanju, izgradnji i korišćenju sanitarne deponije Duboko, sa preciziranim učešćem u finansiranju tog projekta. Izgradnja Regionalnog centra za upravljenje otpadom (RCUO) Duboko započeta je 2007, a završena četiri godine kasnije.

Na osnovu ugovora osnovano je i Javno komunalno preduzeće Regionalna sanitarna deponija Duboko, sa sedištem u Užicu. Požar koji je izbio 5. maja ove godine i koji je ugašen 20 dana kasnije bio je inicijalna kapisla koja je pokrenula nezadovoljstvo građana i inicijativu da se Duboko zatvori.

Od 19. avgusta, građani i aktivisti su danonoćno blokirali dovoženje novog otpada iz sedam opština i grada Čačka na deponiju, a početkom novembra blokiran je dovoz otpada iz Užica. Jedna od ključnih zamerki na rad deponije su istekle dozvole.

Naime, da bi jedno preduzeće moglo da obavlja neku delatnost u oblasti upravljanja otpadom, ono mora da poseduje dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje otpada.

Aktivisti udruženja Da (ne) dišemo Duboko su na osnovu javno dostupnih baza podataka i informacija, dobijenih na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, došli do zaključka da RCUO Duboko još od 2022. godine ne poseduje nijednu važeću dozvolu po kojoj sme da vrši deponovanje otpada.

JKP RCUO Duboko od 2022. godine ne poseduje nijednu važeću dozvolu

Prema dozvolama koje su izdate 2012. godine, otpad je morao da se odlaže prema propisanim procedurama, uz sve mere zaštite životne sredine počev od zbrinjavanja procednih voda i deponijskog gasa. Dozvolama je predviđeno zatvaranje, rekultivacija i vraćanje prostora u prvobitno stanje kada se kapaciteti deponije popune.

S obzirom da to nije urađeno, na deponiji je došlo do odrona koji su zatrpali deo bio-trnova koji služe za odvođenje gasa iz tela deponije, a deponijske vode su se slivale u Turski potok, čemu svedoče stanovnici okolnih mesta čije su oranice pored potoka zagađene.

U udruženju kažu da je još 2021. godine dostignut maksimum iskorišćenosti kapaciteta, od 590.671 kubnog metra, a da je sledeće dve godine nastavljeno prepunjavanje sve dok nije došlo do ekološke katastrofe, odnosno izbijanja požara. Inače, Ministarstvo zaštite životne sredine je nakon požara najavilo proširenje i modernizaciju Dubokog, za šta je namenilo 30 miliona evra.

Potpuna blokada i zatvaranje deponije Duboko

Nakon što su mesecima blokirali dovoženje otpada iz osam lokalnih samouprava, aktivisti su 4. novembra počeli da zaustavljaju i kamione iz Užica. Odluku da deponija prestaje sa radom, gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević saopštila je resornom ministarstvu i građanima istog dana.

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je sledećeg dana da je spremno da odustane od najavljenog projekta proširenja i modernizacije. „Država je za regionalni centar Duboko u Užicu obezbedila više od 30 miliona evra, ali s obzirom da izostaje saglasnost osnivača regionalnog centra – devet gradova i opština koji ka njemu gravitiraju, kao i građana, ministarstvo će obustaviti projekat“, izjavila je resorna ministarka Irena Vujović.

Inspekcija za zaštitu životne sredine je sprovela vanredni inspekcijski nazor i zbog utvrđenih neregularnosti naložila zatvaranje.

„Na osnovu rešenja republičkog inspektora, Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko zatvoren je 14. novembra 2024. godine. Rešenjem se zabranjuje prijem, skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje bilo koje vrste otpada na ovoj lokaciji“, piše na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Otpad iz Užica biće transportovan na sanitarnu deponiju Vrbak u Lapovu, sa kojom su Arilje i Čačak još u avgustu potpisali ugovore o odlaganju otpada.

Tako je, zasad, propao pokušaj da Srbija dobije još jednu sanitarnu deponiju. One su osnova efikasnog upravljanja otpadom. Duboko je trebalo da bude primer kako država uspešno organizuje taj sistem. Kolika je važnost sanitarnih deponija govori podatak da ih u zemlji ima samo 11, nesanitarnih 138, a procenjuje se da u Srbiji ima preko 3.500 divljih deponija.