Biodiverzitet

Započeta istraživanja flore i faune u slivovima četiri pritoke Neretve

istrazivanje-flora-fauna-neretva

Slika: Centar za životnu sredinu

Objavljeno

22.07.2020.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

22.07.2020.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Centar za životnu sredinu iz Banjaluke započeo je istraživanja flore i faune u slivovima pritoka Neretve: Buna, Bunica, Bregava i Trebižat kako bi se obezbedila dugoročna zaštita i održiva upotreba ovih reka, a za dobrobit lokalnih zajednica i šire javnosti.

Istraživanja se sprovode u okviru projekta Koraci ka zaštiti pritoka Neretve: Buna, Bunica, Bregava i Trebižat, Bosna i Hercegovina, koji finansira Critical Ecosystem Partnership Fund (CEPF).

Najvažniji cilj projekta je pokretanje inicijative za zaštitu prema nadležnim institucijama, kao i izrada predloga za održivo upravljanje ovim rekama.

Cilj terenskih istraživanja je prikupljanje podataka o prisustvu i rasprostranjenju endemskih, ugroženih i zaštićenih vrsta, kao i vrsta od međunarodnog značaja

Dragana Kovačić Jošić, koordinatorka projekta, izjavila je da je glavni cilj terenskih istraživanja prikupljanje podataka o prisustvu i rasprostranjenju endemskih, ugroženih i zaštićenih vrsta, kao i vrsta od međunarodnog značaja, ali i podataka o ugroženosti biodiverziteta.

Rezultati istraživanja će doprineti pokretanju inicijative za zaštitu pritoka Neretve

Rezultati istraživanja će, kako je dodala, doprineti kvalitetnijem planiranju i sprovođenju aktivnosti iz oblasti zaštite prirode, kao i pokretanju inicijative za zaštitu pritoka Neretve.

„Smatramo da je važno da se sada fokusiramo na ove rijeke jer bi u suprotnom za nekoliko godina mogli izgubiti najvrednije riječne ekosisteme u Hercegovini, kako zbog hidroenergetskih projekata, tako i zbog lošeg upravljanja prirodnim resursima“, istakla je ona.

Zabeležen treći nalaz morskog sokola u BiH

istrazivanje-flora-fauna-neretva-buljina
Buljina illi Velika ušara (Bubo bubo)

Preliminarni rezultati istraživanja pokazuju prisustvo većeg broja retkih i ugroženih vrsta, a treći nalaz morskog sokola (Falco eleonorae) u BiH, registrovan na lokalitetu Vitina, izdvaja se kao jedan od dosad najzanimljivijih nalaza.

„Kroz tri godine koliko projekat traje, pokušaćemo prikupiti što više podataka o prirodnim vrijednostima ovog kraja, dati preporuke za održivo upravljanje i nadamo se pokrenuti i zaštitu određenih lokacija uz tokove Bune, Bunice, Bregave i Trebižata“, navela je Kovačić Jošić.

Značajan fokus projekta je, kako je saopštio Centar za životnu sredinu, i na radu s lokalnim zajednicima i drugim učesnicima na podizanju svijesti o značaju zaštićenih područja.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Slovenija prostorni plan vetropark Ojstrica protivljenju gradana gradjana

Slovenija usvojila prostorni plan za vetropark Ojstrica uprkos protivljenju građana

22. jul 2020. - Vlada Slovenije je odobrila prostorni plan za vetroelektranu Ojstrica, a lokalno stanovništvo i opština su i dalje protiv tog projekta

Zastitnici ptica Rumuniji blokirali izgradnju najvecih projekata solarnih elektrana Evropi

Zaštitnici ptica u Rumuniji blokirali izgradnju jednog od najvećih projekata solarnih elektrana u Evropi

22. jul 2020. - Dama Solar bi u ovom trenutku bila najveće fotonaponsko postrojenje u Evropi, ali aktivisti su zakočili investiciju radi zaštite ptica

Trecina Evropske komisije zaduzena energetsku tranziciju zivotnu sredinu Teresa Ribera

Trećina nove Evropske komisije biće zadužena za energetsku tranziciju, životnu sredinu

22. jul 2020. - Za glavne funkcije u energetici u sledećoj Evropskoj komisiji imenovani su španska vicepremijerka Teresa Ribera i Dan Jergensen iz Danske

konacno ponisten tender za solarnu elektranu briska gora

Konačno poništen tender za solarnu elektranu Briska Gora

22. jul 2020. - Projekat Briska Gora je bio sporan i zbog potencijalnog negativnog uticaja na biodiverzitet i kulturnu baštinu