Zapadni Balkan da prestane da subvencioniše destruktivne male hidroelektrane – izveštaj

Evropska komisija i Energetska zajednica treba da doprinesu ukidanju državne finansijske podrške za destruktivne male hidroelektrane (MHE) na Zapadnom Balkanu tako što će obezbediti primenu EU pravila o državnoj pomoći, uključujući odredbe o ekološkoj održivosti, navodi se u novom izveštaju koji je danas objabila mreža CEE Bankwatch Network.

Zahvaljujući izdašnim državnim subvencijama u vidu fid-in tarifa koje nisu u skladu sa Smernicama EU o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i sektor energetike, broj hidroelektrana snage manje od 10 MW se učetvorostručio sa 108 na 488 u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji u periodu od 2009. do 2018. godine, navodi se u izveštaju Hidroelektrane na Zapadnom Balkanu: Ko plaća, a ko profitira? (Western Balkans hydropower: Who pays, who profits?).

Javnost širom regiona je ogorčena zbog buma u izgradnji malih hidroelektrana koje u cevi guraju čitave reke i potoke, često u ekološki vrednim i zaštićenim područjima poput Parka prirode Stara planina u Srbiji i Nacionalnog parka doline reke Valbona u Albaniji, što isušuje rečna korita i ostavlja lokalno stanovništvo bez vode za piće i druge potrebe, poručuje Bankwatch.

Jedan od glavnih razloga eksplozije malih hidroelektrana na Zapadnom Balkanu treba tražiti u dostupnosti državne finansijske podrške u vidu fid-in tarifa. Iako su fid-in tarife prvobitno osmišljene da bi se povećala upotreba svih obnovljivih izvora energije (OIE), uključujući vetar i solarnu energiju. na Zapadnom Balkanu je nesrazmerno veliki deo fid-in tarifa usmeren na MHE, navodi se u izveštaju.

Čak 70% subvencija za OIE na Zapadnom Balkanu je 2018. dodeljeno malim hidroelektranama. Podatak je tim značajniji ako se uzme u obzir činjenica da MHE daju izuzetno skroman doprinos ukupnoj proizvodnji električne energije. U 2018. godini, samo 3,6% električne energije proizvedeno je u hidroelektranama snage manje od 10 MW, navodi se u istraživanju.

„Osim što nanose štetu životnoj sredini, podsticaji za proizvodnju električne energije u hidroelektranama na Zapadnom Balkanu predmet su opšte kritike jer donose koristi imućnim biznismenima koji su bliski vlastima ili su čak članovi vlada u regionu“, stoji u izveštaju.

Percepcija korupcije i nepotizma u davanju subvencija za OIE preti da okrene javnost protiv čitavog procesa tranzicije ka energetski efikasnom energetskom sistemu zasnovanom na obnovljivim izvorima energije. Zbog toga je hitno potrebno da se pređe na transparentniji sistem podrške OIE, koji je u skladu sa Smernicama EU o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i sektor energetike, čime bi se obezbedile pristupačne i srazmerne subvencije, navodi se u izveštaju.

Subvencionisati vetar, solarnu energiju tamo gde je to potrebno

U izveštaju se podseća da su Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo* platili više subvencija za ugalj nego za sve OIE u periodu od 2015-2017. godine, pa je teško očekivati da će obnovljivi izvori energije moći da budu konkurentni ako se ne izjednače uslovi, ali se i navodi da je državna pomoć potrebna samo za tehnologije koje su još uvek u razvoju i čije će cene nastaviti da padaju, što se naročito odnosi na solarnu energiju i vetar, tamo gde te tehnologije nisu finansijski održive bez podsticaja.

Crna Gora i Albanija su već preduzele određene korake. Crna Gora postepeno ukida fid-in tarife, dok je Albanija 2017. usvojila zakon kojim se predviđa uvođenje aukcija za veće elektrane do 2020. godine, podseća se u izveštaju. Severna Makedonija je takođe preduzela korake ka uvođenju sistema aukcija, mada je zadržala fid-in tarife za hidroelektrane, čime se hidroelektrane dovode u povlašćen položaj u odnosu na solarne i vetroelektrane, navodi se u izveštaju.

Srbija, BiH i Kosovo* treba što pre da izmene svoje sisteme podrške za OIE, poručuje se u izveštaju.

Pippa Gallop iz CEE Bankwatch Network i glavna autorka izveštaja, izjavila je: „Krajnje je vreme da se ukinu subvencije za hidroelektrane na Balkanu. Percepcija da ovi sistemi podrške donose korist bogatima i nanose štetu životnoj sredini ugrožava podršku javnosti za celokupnu tranziciju ka održivom i energetski efikasnom energetskom sistemu. Zemlje koje to već nisu učinile treba pod hitno da pređu na transparentnije sisteme podrške zasnovane na aukcijama i premijama, čime bi obezbedile pristupačne i srazmerne podsticaje.“