Zapadni Balkan bi trebalo da uloži 37 milijardi dolara kako bi zaštitio ljude i njihovu imovinu od klimatskih promena

Šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi da ulože najmanje 37 milijardi dolara u narednoj deceniji kako bi efikasno zaštitile svoje stanovnike i njihovu imovinu od štetnih i eskalirajućih uticaja klimatskih promena, navodi se u regionalnom Izveštaju o klimi i razvoju (eng. Country Climate and Development Report – CCDR) Svetske banke za Zapadni Balkan.

Ulaganja u klimatsku akciju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu*, Severnoj Makedoniji i Srbiji pomogla bi da se izbegne gubitak ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i ubrzala ekonomski rast, saopštila je Svetska banka.

Izveštaji Svetske banke o klimi i razvoju su, kako kažu u ovoj finansijskoj isntituciji, novi dijagnostički alati koji integrišu klimatske promene i razvoj. Izveštaji predlažu konkretne, prioritetne akcije za podršku tranziciji ka niskim emisijama ugljenika. Namenjeni su informisanju vlada, građana i privatnog sektora.

Banka podseća da su poplave direktno pogodile dva miliona ljudi u regionu u protekloj deceniji, a posledice će se pogoršati sa još više ekstremnih padavina. Šumski požari predstavljaju sve veću pretnju, sa više od 1.500 zabeleženih u 2021, što je povećanje od 21 odsto u protekloj deceniji. Suše, takođe, kako tvrde, negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju.

Ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama se vraća

Ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama, prema procenama Svetske banke, posebno u privredama sa niskim i srednjim dohotkom, donose značajne prinose – na svaki uloženi dolar vraćaju se četiri dolara.

Sjaoking Ju, direktor Svetske banke za Zapadni Balkan, izjavio je da klimatske promene predstavljaju jasnu pretnju ekonomskom razvoju u regionu.

„Troškovi ulaganja u adaptaciju su značajni. Ali, dobra vest je da su koristi još veće. Pripremajući se za klimatske opasnosti, možemo spasiti živote, zaštititi lokalne zajednice i stimulisati ekonomski rast“, ​​istakao je on.

Izveštaj za Zapadni Balkan predlaže tri grupe mera

Izveštaj za Zapadni Balkan navodi nekoliko preporuka o politikama “za usmeravanje tranzicije regiona ka klimatskoj neutralnosti do 2050”. Ove preporuke se mogu podeliti u tri grupe.

Prva se odnosi na transverzalne politike, uključuje integraciju napora prilagođavanja i ublažavanja uticaja klimtskih promena kroz institucije kako bi se postigli efikasni rezultati. Na primer, trebalo bi da se formiraju specijalizovane agencije ili komisije fokusirane na klimu, a nacionalne obaveze o klimatskim promenama trebalo bi da služe kao putokaz za sva pitanja u vezi sa klimom.

Potrebna je prekogranična saradnja

Druga grupa su prekogranične politike. Mere se odnose na jačanje regionalnih institucija kao osnove za saradnju u oblastima kao što su sistemi ranog upozorenja, zajedničko upravljanje resursima ili harmonizovani energetski sistemi.

Specifične potrebe ugroženih zajednica su u fokusu treće grupe. Mere uključuju reforme obrazovanja i obuke kako bi se poboljšala mobilnost radne snage i napore za usvajanje klimatski pametnih praksi, navela je Svetska banka.

Banka je, takođe, saopštila da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da smanje svoje emisije gasova staklene bašte kako bi ostale konkurentne, ojačale energetsku bezbednost i privukle međunarodne investicije.

Međutim, kako se dodaje, postizanje klimatske neutralnosti do 2050, u skladu sa ciljevima Evropske unije, zahtevalo bi dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara.