Životna sredina

Zakon o klimi EU će nultu neto emisiju do 2050. godine učiniti pravno obavezujućom

Zakon o klimi EU nulte neto emisije

Foto: Pixabay/byrev

Objavljeno

05.03.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

05.03.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropska komisija predložila je Evropski zakon o klimi, čija je svrha da se plan Evropske unije (EU) o dostizanju nulte neto emisije gasova staklene bašte do 2050. godine učini pravno obavezujućim. Predloženi zakon će takođe obezbediti predvidivost za vlasti, kompanije i građane u procesu tranzicije ka klimatskoj neutralnosti.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen rekla je da Evropski zakon o klimi predstavlja pravni izraz političkog opredeljenja unije u vezi sa postizanjem ovog cilja i definitivno utire put ka održivijoj budućnosti […] On postavlja pravac za našu strategiju zelenog razvoja i garantuje da će tranzicija biti postepena i pravična, rekla je ona.

Cilj Evrope da postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine predstavlja osnovu Evropskog zelenog dogovora, podseća se u saopštenju komisije.

Zakon o klimi takođe predviđa provere napretka svakih pet godina, počev od septembra 2023. godine, i predlaže definisanje plana smanjenja emisija gasova staklene bašte na nivou cele Evropske unije za period od 2030. do 2050. godine.

U toku je javna rasprava koja će pomoći da se izradi Evropski klimatski pakt.

Evropska komisija je takođe pokrenula javnu raspravu koja će trajati 12 nedelja i koja će pomoći da se izradi Evropski klimatski pakt, čije predstavljanje se planira pred godišnju Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP 26) u Glazgovu u novembru ove godine.

Evropski klimatski pakt je široka inicijativa čiji je cilj da se građanima i zainteresovanim stranama omogući da, između ostalog, komentarišu i učestvuju u osmišljavanju novih aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama.

12 članica EU traže da se cilj za smanjenje emisija za 2030. godinu podigne na oko 50%-55%.

U međuvremenu, 12 zemalja članica EU zatražile su da se cilj unije u vezi sa smanjenjem emisije gasova staklene bašte za 2030. godinu podigne sa 40% na oko 50%-55%, stoji u pismu upućenom prvom potpredsedniku Evropske komisije Franku Timermansu, koji je zadužen za aktivnosti komisije u vezi sa Evropskim zelenim dogovorom i Evropskim zakonom o klimi.

Plan za dostizanje ovog cilja bi trebalo da bude predstavljen najkasnije do juna 2020. godine kako bi EU inicirala ratifikaciju ambicioznih ciljeva u vezi sa klimom koji će podstaći druge zemlje da pojačaju svoje aktivnosti tokom međunarodnih konferencija planiranih za 2020. godinu, navodi se u pismu.

Pismo su potpisale Austrija, Danska, Finska, Francuska, Italija, Letonija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Slovenija, Španija i Švedska

Evropskom zakonu o klimi nedostaju mere za kratkoročno drastično smanjenje emisija.

Svetski fond za prirodu (WWF) u Centralnoj i Istočnoj Evropi je saopštio da predloženi Evropski zakon o klimi postavlja osnovni pravac ka dostizanju nulte neto emisije gasova staklene bašte, ali da mu nedostaju mere koje bi dovele do drastičnog smanjenja emisija u kratkom roku.

U saopštenju se kaže da bi u zakon trebalo uključiti i naučno zasnovan cilj da se emisije gasova staklene bašte smanje za barem 65% do 2030. godine, a da se nulta neto emisija dostigne do 2040. godine.

Zakon bi takođe trebalo da sadrži poseban cilj za uklanjanje CO2 iz atmosfere kroz obnavljanje šuma i drugih ekosistema, kao i zabranu subvencija za sva fosilna goriva i poreskih olakšica, oglašavanja i drugih pogodnosti za proizvođače uglja, nafte i gasa, navodi ova organizacija.

Predlog evropske komisije takođe ne sadrži obavezu da se osnuje nezavisno naučno telo koje bi pratilo ciljeve EU i njene planove i politike u vezi sa klimatskom krizom.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Naucnici kisnica nigde nije bezbedna za pice

Naučnici upozorili da kišnica nigde nije bezbedna za piće

11 августа 2022 - Ako se gleda po najstrožim standardima, kišnica svuda na svetu sadrži previše večnih hemikalija (PFAS), čiji štetni uticaj još nije dovoljno poznat

Sume_statistika_jugoistocna Evropa_posumljenost po glavi stanovnika

Za šest decenija smanjila se površina šuma po glavi stanovnika za 60 procenata

11 августа 2022 - Tokom proteklih 60 godina, u svetu je nestalo 80 miliona hektara šume što je površina...

Rio Tinto rad studiji izvodljivosti projekat Jadar

SEOS ukazuje da je obustavljanje projekta Jadar farsa, investitor nastavlja po planu i čeka formiranje nove vlade

10 августа 2022 - Rio Tinto je saopštio da u skladu s ranije preuzetim obavezama namerava da završi internu studiju izvodljivosti za projekat Jadar

Prijavite krivolov prepelica i zaštitite ugrožene ptice u Srbiji

08 августа 2022 - Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva ljubitelje prirode i sve građane da prijave...