Zakon o klimi EU će nultu neto emisiju do 2050. godine učiniti pravno obavezujućom

Evropska komisija predložila je Evropski zakon o klimi, čija je svrha da se plan Evropske unije (EU) o dostizanju nulte neto emisije gasova staklene bašte do 2050. godine učini pravno obavezujućim. Predloženi zakon će takođe obezbediti predvidivost za vlasti, kompanije i građane u procesu tranzicije ka klimatskoj neutralnosti.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen rekla je da Evropski zakon o klimi predstavlja pravni izraz političkog opredeljenja unije u vezi sa postizanjem ovog cilja i definitivno utire put ka održivijoj budućnosti […] On postavlja pravac za našu strategiju zelenog razvoja i garantuje da će tranzicija biti postepena i pravična, rekla je ona.

Cilj Evrope da postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine predstavlja osnovu Evropskog zelenog dogovora, podseća se u saopštenju komisije.

Zakon o klimi takođe predviđa provere napretka svakih pet godina, počev od septembra 2023. godine, i predlaže definisanje plana smanjenja emisija gasova staklene bašte na nivou cele Evropske unije za period od 2030. do 2050. godine.

U toku je javna rasprava koja će pomoći da se izradi Evropski klimatski pakt.

Evropska komisija je takođe pokrenula javnu raspravu koja će trajati 12 nedelja i koja će pomoći da se izradi Evropski klimatski pakt, čije predstavljanje se planira pred godišnju Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP 26) u Glazgovu u novembru ove godine.

Evropski klimatski pakt je široka inicijativa čiji je cilj da se građanima i zainteresovanim stranama omogući da, između ostalog, komentarišu i učestvuju u osmišljavanju novih aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama.

12 članica EU traže da se cilj za smanjenje emisija za 2030. godinu podigne na oko 50%-55%.

U međuvremenu, 12 zemalja članica EU zatražile su da se cilj unije u vezi sa smanjenjem emisije gasova staklene bašte za 2030. godinu podigne sa 40% na oko 50%-55%, stoji u pismu upućenom prvom potpredsedniku Evropske komisije Franku Timermansu, koji je zadužen za aktivnosti komisije u vezi sa Evropskim zelenim dogovorom i Evropskim zakonom o klimi.

Plan za dostizanje ovog cilja bi trebalo da bude predstavljen najkasnije do juna 2020. godine kako bi EU inicirala ratifikaciju ambicioznih ciljeva u vezi sa klimom koji će podstaći druge zemlje da pojačaju svoje aktivnosti tokom međunarodnih konferencija planiranih za 2020. godinu, navodi se u pismu.

Pismo su potpisale Austrija, Danska, Finska, Francuska, Italija, Letonija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Slovenija, Španija i Švedska

Evropskom zakonu o klimi nedostaju mere za kratkoročno drastično smanjenje emisija.

Svetski fond za prirodu (WWF) u Centralnoj i Istočnoj Evropi je saopštio da predloženi Evropski zakon o klimi postavlja osnovni pravac ka dostizanju nulte neto emisije gasova staklene bašte, ali da mu nedostaju mere koje bi dovele do drastičnog smanjenja emisija u kratkom roku.

U saopštenju se kaže da bi u zakon trebalo uključiti i naučno zasnovan cilj da se emisije gasova staklene bašte smanje za barem 65% do 2030. godine, a da se nulta neto emisija dostigne do 2040. godine.

Zakon bi takođe trebalo da sadrži poseban cilj za uklanjanje CO₂ iz atmosfere kroz obnavljanje šuma i drugih ekosistema, kao i zabranu subvencija za sva fosilna goriva i poreskih olakšica, oglašavanja i drugih pogodnosti za proizvođače uglja, nafte i gasa, navodi ova organizacija.

Predlog evropske komisije takođe ne sadrži obavezu da se osnuje nezavisno naučno telo koje bi pratilo ciljeve EU i njene planove i politike u vezi sa klimatskom krizom.