Zagađenje vazduha i dalje pretnja zdravlju građana Jugoistočne Evrope

Zagađenje vazduha i dalje predstavlja vodeći zdravstveni problem u Jugoistočnoj Evropi, gde su stanovnici izloženi emisijama PM2.5 koje su znatno iznad godišnje referentne vrednosti Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 μg/m3. Ovo je istaknuto u novom izveštaju Instituta za zdravstvene efekte.

Do 99% stanovništva u regionu Jugoistočne Evrope živi u područjima gde je kvalitet vazduha iznad godišnjih smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 μg/m3 (mikrogram po kubnom metru) za PM2.5 zagađenje.

Prema podacima iz izveštaja „Specijalni izveštaj o stanju vazduha globalno: Trendovi o kvalitetu vazduha i zdravlju u Jugoistočnoj Evropi“ Instituta za zdravstvene efekte (Health Effects Institute – HEI), zagađenje vazduha svrstano je među 10 najvećih faktora rizika po zdravlje u svakoj zemlji Jugoistočne Evrope.

Skoro 12 odsto ukupnog broja smrti u Jugoistočnoj Evropi (56.300 prevremenih smrti) povezano je sa zagađenjem vazduha u 2019.

Skoro 12 odsto ukupnog broja smrti u Jugoistočnoj Evropi (56.300 prevremenih smrti) povezano je sa zagađenjem vazduha u 2019. godini dok se za PM2.5 zagađenje na otvorenom računa da prouzrokuje najviše (46.600 smrti ili 9,7% od ukupnog broja smrti) smrti povezanih sa zagađenjem vazduha. Rumunija je imala najveći broj smrti povezanih sa zagađenjem vazduha (17.100) u regionu dok je Crna Gora imala najniži (700).

Dugotrajna izloženost zagađenju vazduha doprinosi povećanom riziku od bolesti i smrti od hroničnih nezaraznih bolesti kao što su ishemijska bolest srca, rak pluća, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), moždani udar i dijabetes tipa 2 te infekcije donjih respiratornih organa (npr. pneumonija) posebno kod dece mlađe od pet godina starosti.

Izloženost PM2.5 takođe dovodi majke u opasnost da rađaju bebe prerano

Izloženost PM2.5 takođe dovodi majke u opasnost da rađaju bebe prerano i u veličini manjoj od normalne dok su bebe podložnije umiranju od niza bolesti ili se smatra da su pod povećanim rizikom od sticanja bolesti kasnije u životu. Takođe naučni dokazi ukazuju na negativnu ulogu zagađenja vazduha u razvijanju kognitivnih poremećaja, uključujući demenciju.

Stope smrtnosti povezane sa PM2.5 premašuju globalnu stopu od 53.5 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika u osam od devet zemalja – Slovenija je jedini izuzetak

U proseku, skoro 23% svih smrtnih slučajeva povezanih sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća se pripisuje zagađenju vazduha. Najveći uticaji zabeleženi su u Bosni i Hercegovini (30%), Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori (u svakoj po 26%), dok je najmanje opterećenje procenjeno za Rumuniju (14%). Ovi brojevi potiču iz globalnog atmosferskog modeliranja i donekle se oslanjaju na podatke sa stanica za praćenje u zemljama, ali možda ne predstavljaju tačne podatke praćenja iz realnog vremena.

Skoro 23% svih smrtnih slučajeva povezanih sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća se pripisuje zagađenju vazduha

Srđan Kukolj, konsultant za region Balkana u Alijansi za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) ističe da su zemlje Zapadnog Balkana zavisne od fosilnih goriva.

„Vidimo da su ekstremni nivoi zagađenja vazduha i dalje prisutni u regionu stoga pozivamo donosioce odluka da stave zdravlje u centar ekoloških politika i da postave ambicioznije planove ka zdravijim i održivim načinima života. Veza između štetnih efekata lošeg kvaliteta vazduha i ljudi je veoma dobro utvrđena. Zagađenje vazduha ugrožava ljudske živote na dva osnovna načina: izaziva povećanje broja slučajeva nezaraznih bolesti i dovodi do prerane smrti,“ istako je Kukolj i dodao da zagađenje vazduha ne samo da utiče na živote ljudi, već doprinosi i padu javnog zdravlja, ekonomije, životne sredine i čini klimu ekstremnijom’.

Kako se promenila izloženost zagađivačima između 2010. i 2019.

Neki pozitivni trendovi u regionu se ipak mogu naslutiti. Tako su se tokom poslednje decenije,  prosečna godišnja izlaganja emisijama PM2.5 smanjila za svaku državu u regionu Jugoistočne Evrope, sa najvećim smanjenjem u Srbiji, gde su nivoi PM2.5 u 2019. bili 19,1% niži u poređenju sa 2010. godinom.

Najveći godišnji prosek izlaganja emisijama PM2.5 u 2019. je za Severnu Makedoniju (30,3 μg/m3), dok je Rumunija imala najniže izlaganje (15,7 μg/m3).

PM2.5 zagađenje, predstavljeno kao prosečna godišnja koncentracija na osnovu populacije, bilo je niže u 2019. godini (19,1 μg/m³) nego u 2010. godini (25,5 μg/m³), ali ipak više od EU-28 proseka (11,4 μg/m³).

Zagađenje vazduha iz domaćinstava (procenat stanovništva koje se oslanja na čvrsta goriva za kuvanje) bilo je niže u 2019. godini (23,0%) nego u 2010. godini (27,7%).

Zagađenje ozonom (predstavljeno kao koncentracija sezonskog proseka merena prema populaciji) bilo je niže u 2019. godini (82,0 μg/m³) nego u 2010. godini (87,9 μg/m³) i niže od EU-28 proseka (83,5 μg/m³).

Najveći uticaji zagađenja vazduha na mlade i stare

U Jugoistočnoj Evropi, najveći broj smrti dešava se kod ljudi starijih od 70 ili više godina. Izlaganje zagađenju vazduha povezano je sa 7,7% smrti novorođenih beba, sa najvećim brojem smrti uzrokovanim ambijentalnim PM2.5 zagađenjem. Procenat smrti novorođenih beba povezan sa zagađenjem vazduha u 2019. godini bio je najveći u Bosni i Hercegovini (11%) i Severnoj Makedoniji (10%).

Ključni izvori PM2.5 u jugoistočnoj Evropi

Goriva koja doprinose povećanju PM2.5 u region su ugalj, tečna goriva, prirodni gas i čvrsta biogoriva. Kao individualni izvori, stambeni izvori (20%) doprinose najviše broju smrtnih slučajeva povezanih sa emisijom PM2.5 u 2019. godini, a zatim slede proizvodnja energije (18%), prašina koju nosi vetar (13%), poljoprivreda (13%) i transport (7%).

Vlatka Matković, viša savetnica za politike u Alijansi za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) izrazila je zabrinutost zbog dugoročne izloženosti zagađenju vazduha širom regiona. „Jugoistočni region Evrope je već dugo žarište zagađenja vazduha, sa sagorevanjem uglja kao glavnim saradnik. Ovaj izveštaj potvrđuje hitnost da se radi na unapređenju kvaliteta vazduha zbog zdravlja. Potrebno je hitno pristupiti postepenom ukidanju hroničnog zagađenja ugljem u regionu da bi se zaštitilo zdravlje i pomoglo u borbi protiv klimatskih promena. Prestanak zavisnosti od uglja doneće mnoge prednosti, uključujući smanjenu stopu raka, bolesti srca i pluća i zdraviji razvoj dece.“

Grafikon 3: Izvori zagađenja PM2.5 u devet zemalja Jugoistočne Evrope u 2019. godini, prikazani u % od ukupnog zagađenja PM2.5

Politička posvećenost i zakasneli napori

Uspostavljanje saradnje između zemalja Zapadnog Balkana treba da dovede do jačanja zdravstvenog odgovora na smanjenje zagađenja. Eksperti su složni da ministarstva zdravlja, instituti za javno zdravlje i akademska zajednica moraju imati veću participatornu ulogu u donošenju odluka relevantnih za javno zdravlje, energiju, klimatske promene i životnu sredinu.

Regionalna saradnja je od suštinskog značaja za postizanje zdravije i održivije budućnosti. Vodeće organizacije koje se bave zagađenjem vazduha i njegovim uticajem na zdravlje preporučuju liderima iz regiona da se hitno odreknu sagorevanja fosilnih goriva, i obavežu na integrisane i delotvorne mere koje će dovesti do značajnog smanjenja zdravstvenog opterećenja usled zagađenja vazduha u regionu, a koje je do sada ostavio neprihvatljivo veliki teret za javno zdravlje, životnu sredinu i privredu.