Životna sredina

Zagađenost vazduha dovela Grčku, Bugarsku pred Sud pravde EU

Zagadenost vazduha Grcku, Bugarsku Sud pravde EU

Slika: Sud pravde Evropske unije

Objavljeno

08.12.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

08.12.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Evropska komisija je odlučila da Sudu pravde EU prosledi prekršaje dve balkanske zemlje vezane za zagađenost vazduha. Grčka i Bugarska nisu oborile nivoe praškaste materije tipa PM10 ispod graničnih vrednosti. EU ih je takođe prekorila zbog nepostupanja u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine i još pozvala 13 država članica i Britaniju da predaju dugoročne strategije za obnovu zgrada.

Evropska komisija je saopštila da je pokrenula proceduru da Sud pravde Evropske unije (CJEU) preuzme slučaje koje ona vodi protiv Bugarske i Grčke zbog toga što nisu regulisale zagađenost vazduha. Inače, ista pravosudna institucija je u maju presudila protiv Rumunije u procesu zbog aerozagađenja u svojoj prestonici. Bukurešt je, pritom, zajedno sa Sofijom u grupi evropskih gradova s najvećom štetom po društvo i zdravlje na ime zagađenosti vazduha.

Vlada u Sofiji nije obezbedila potpuno usklađivanje sa odredbama iz presude ovog suda iz aprila 2017. godine, kada je utvrdio da je u prekršaju što se tiče obaveza iz Direktive EU 2008/50/EC o zakonodavstvu na polju kvaliteta vazduha, navodi se u objavi.

„Konkretno, Bugarska je sistematično i stalno neusklađena s graničnim vrednostima za praškaste materije kategorije PM10 i ne usvaja prikladne mere da skrati period njihovog prekoračenja što je više moguće. Da bi uskladila stanje s presudom, od Bugarske se očekuje da usvoji i primeni niz zakonodavnih i administrativnih mera“, saopštio je izvršni ogranak EU.

Prekoračenje nivoa PM10 u Bugarskoj je među najdrastičnijima u EU

Komesari i komesarke su ukazali na to da ovaj potez može da vodi kaznama primenjenim na vreme otkad je donesena prva presuda do usklađivanja s njom. Bugarska je obavezna da se pobrine da kvalitet vazduha u svim njenim zonama i aglomeracijama budu u skladu s graničnim vrednostima određenim u pomenutoj direktivi.

U prijavi za Sud pravde EU, Evropska komisija je ukazala na „neke od najdrastičnijih prekoračenja“ godišnjih i dnevnih graničnih vrednosti za PM10 među svim zemljama članicama. Bugarska se izjasnila da je većina mera u fazi pripreme i da će neke od njih biti primenjene tek 2024, piše u objavi.

Zabeleženo je i po 90 dana godišnje s nivoima iznad graničnih vrednosti, što je dva i po puta više nego što direktiva dopušta.

Spor zbog ptica i staništâ

Komisija je, pored toga, objavila da je poslala poslednje upozorenje istoj balkanskoj zemlji zbog sistematskog kočenja implementacije zakonodavnih rešenja EU za ptice i staništa, koja obavezuju na uspostavljanje mreže zaštićenih područja Natura 2000.

Bugarska mora da osigura zaštitu za područja u mreži Natura 2000

„Kumulativni uticaji postojećih i odobrenih planova i projekata unutar područja Natura 2000 su sistematski zanemarivani pri proceni uticaja novih planova i projekata. Tako je u mnogim slučajevima odobren razvoj događaja koji predstavlja pretnju ciljevima za očuvanje prirode“, stoji u izjavi.

Bugarska sada ima dva meseca da popravi situaciju, navodi komisija i naglašava mogućnost da će proslediti slučaj CJEU u Luksemburg.

Vlada u Atini mora na Sud pravde EU jer je u Solunu zagađenost vazduha ostala prekomerna

Grčka je takođe poslata na Sud pravde EU zbog toga što nije umanjila zagađenost vazduha u kategoriji PM10. „Grčka nije ispoštovala dnevne granične vrednosti za koncentraciju PM10, koje su pravno obavezujuće od 2005. godine. Grčka nije ispunila svoje obaveze da održi period prekoračenja najkraćim što je moguće i nije preduzela odgovarajuće mere za smanjenje koncentracija PM10 u solunskoj aglomeraciji“, piše u prijavi.

Zagađenost česticama PM10 u vazduhu se prekoračuje od 2005. godine

EU je naglasila da države članice treba da usvoje planove za kvalitet vazduha ukoliko dođe do prekoračenja graničnih vrednosti. Neispunjavanje tih standarda u oblasti Soluna beleži se od 2005, a jedini izuzetak je bila 2013. godina.

Grčka mora da se povinuje propisima o zaštiti vrsta

Osim toga, komisija zahteva od Grčke da sprovede presudu Suda pravde EU o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore u skladu sa Direktivom o staništima i ističe potrebu da se zaštiti morska kornjača Caretta caretta.

Sud je u novembru 2016. doneo presudu da je Grčka propustila da preduzme potrebne mere da izbegne ugrožavanje zaštićenih vrsta i staništa u Kiparisiji na Peloponezu. Ta pravosudna institucija je utvrdila da je vlast tolerisala sprovođenje raznih projekata ili aktivnosti u suprotnosti sa direktivom.

Komisija je zapretila da će slučaj vratiti Sudu pravde i zatražiti određivanje novčanih kazni.

Upozorenje zbog propuštenih rokova za energetsku efikasnost u zgradarstvu

EU je u posebnom upozorenju imenovala 13 država članica i Veliku Britaniju, koje treba da predaju dugoročne nacionalne strategije za obnovu zgrada. Po Direktivi 2010/31/EU o energetskim performansama zgrada, rok je istekao 10. marta.

Belgija, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Italija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugalija, Slovačka, Slovenija, Rumunija i Ujedinjeno Kraljevstvo pozvani su da deluju u skladu s odlukom da se postojeći fond zgrada dekarbonizuje do 2050. godine.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

8. decembar 2020. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

8. decembar 2020. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida

crna gora ibrd kredit stednja energije cedis brojila

Crna Gora investira 34 miliona evra u štednju energije i modernizaciju distributivne mreže

8. decembar 2020. - Investicije su deo Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore i finansiraće se najvećim delom iz kredita

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Pozar u zelenu i digitalnu tranziciju

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Požar ušla u zelenu i digitalnu tranziciju

8. decembar 2020. - Energetski institut Hrvoje Požar je zvanično otvorio vrata svog Nacionalnog trening centra za zgrade gotovo nulte energije (nZEB)