Zabrana uvoza ruske nafte neće ugroziti snabdevanje, ali će podići cene goriva

Odluka Evropske unije da uvede zabranu kupovinu, uvoz i transport sirove nafte i naftnih derivata iz Rusije ne bi trebalo da oteža snabdevanje zemalja jugoistočne Evrope, ali je verovatno da će sirova nafta u Evropi poskupeti zbog čega će poskupeti uvoz i nafte i naftnih derivata.

Sirovu naftu u regionu jugoistočne Evrope iz Rusije kupuju Bugarska, Hrvatska, Rumunija i Srbija. Naravno i Turska, ali njena pozicija je potpuno drugačija.

Bugarska iz Rusije uvozi oko 50 odsto sirove nafte, koja se prerađuje u rafineriji nafte kompanije Lukoil u Burgasu. Hrvatska iz Rusije nabavlja vakuum gasno ulje (eng. vacuum gas oil), neophodno za dobijanje dizela, kojim snabdeva dve trećine tržišta. Dizel se proizvodi u rafineriji nafte u Rijeci, kojom upravlja INA – u vlasnistvu mađarskog MOL-a.

Rumunija uvozi 70 odsto nafte, od čega oko 30 odsto iz Rusije odnosno 25 odsto ukupne potrošnje. Srbija je 20 odsto uvežene nafte ili 15 odsto ukupno prerađene nafte prošle godine dobila iz Rusije.

Izuzeće za Bugarsku i Hrvatsku, ali i Mađarsku, Slovačku i Češku

Od četiri navedene zemlje, dve su dobile izuzeće od primene sankcija EU. Bugarska će tako rusku naftu i derivate moći da uvozi do kraja 2024, a Hrvatska vakuum gasno ulje do kraja 2023.

Srbija nije dobila izuzeće, kao što se to desilo prilikom donošenja četvrtog paketa sankcija kada je omogućeno da NIS nastavi da kupuje naftu, ne samo rusku, nego i bilo koju drugu, preko hrvatskog Jadranskog naftovoda (JANAF). Taj paket je predviđao da evropske firme, pa i hrvatska JANAF, ne mogu da sarađuju sa određenim brojem ruskih firmi, među kojima je bio i Gasprom Neft, koji je tada bio većinski vlasnik NIS-a.

Većina zemalja regiona ne uvozi naftu, već naftne derivate

Kada je reč o izuzećima, treba reći da su ih dobili i Mađarske, Slovačke i Češke. One se snabdevaju naftom preko naftovoda Družba iz Rusije i nemaju izlaz na more, pa ni mogućnost da naftu kupe na drugi način. Zato će one, kako je saopštila Evropska komisija, nastaviti da se snabdevaju na ovaj način, dok drugačije ne bude odlučeno. Naravno, neće moći da tu naftu dalje preprodaju, niti naftne derivate koje će od nje dobiti.

Preostale zemlje u regionu, kao što su Albanija, BiH, Crna Gora, Grčka, Kipar, Kosovo*, Severna Makedonija, Slovenija, ili ne uvoze sirovu naftu jer nemaju rafinerije za preradu ili uvoze, ali ne rusku. Zemlje koje uvoze naftne derivate mahom se nisu snabdevale iz Rusije.

Evropa sada ima jednu opciju manje kada uvozi naftu

Izvesno je da će situacija na tržištu u Evropi biti poremećena, jer će ruska sirova nafta nestati sa tržišta. EU uvozi oko 96 odsto sirove nafte, a od toga iz Rusije stiže oko 30 odsto. Kako je saopštila Evropska komisija, odlukom o zabrani će se uvoz ruske smanjiti za dve trećine.

Ruska nafta će otići u druge delove sveta, a neka druga će doći u Evropu. Kao kupac Evropa sada ima jednu opciju manje kada želi da kupi naftu što slabi njenu pregovaračku poziciju, dok ostatak sveta neće imati taj problem.

Situaciju na tržištu bi mogao da smiri prelazni period za stupanje na snagu sankcija

Tržište zasad nije reagovalo, cena se kreće oko 120 dolara za barel.

Važno je reći da je EU odluku donela pre nekoliko dana, ali će na snagu stupiti za sirovu naftu početkom decembra, a za nafte derivate početkom februara. Ovaj prelazni period će uticati da se situacija na tržištu donekle umiri.