Energetska efikasnost

Za energetsku obnovu porodičnih kuća Hrvatska obezbedila 18,7 miliona evra

energetska-obnova-porodicnih-kuca-Hrvatska

Slika: Pixabay

Objavljeno

20.05.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

20.05.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Vlasnici porodičnih kuća u Hrvatskoj od juna će moći da se prijavljuju za sufinansiranje energetske obnove domova u iznosu od 60 do 100 odsto. Hrvatska vlada je za ovu namenu izdvojila 142 miliona kuna (18,7 miliona evra).

Vlada je nedavno usvojila izmene i dopune Programa energetske obnove obiteljskih kuća koji je još ranije pripremilo Ministarstvo graditeljstva i prostornoga uređenja, ali je sve odoženo zbog korona virusa.

Država će sa 100% finansirati energetsku obnovu kuća u vlasništvu građana kojima preti energetsko siromaštvo

Očekuje se da Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost u junu raspiše javni poziv za energetsku obnovu. Građani bi trebalo da dobiju barem dva meseca za prikupljanje dokumentacije, saopštilo je Ministarstvo.

Ukupno bi trebalo da se obnovi 1.349 porodičnih kuća

Od ukupnog iznosa 20% ili 28,4 miliona kuna, namenjeno je za građane koji su u opasnosti od energetskog siromaštva. Ovoj kategoriji građana država će finansirati predviđene mere energetske obnove sa 100%. Time bi se, prema proceni, obnovilo 115 kuća.

Sa ostalih 80% ili 113,6 miliona kuna, sufinansiraće se energetska obnova svim ostalim građanima, i to sa udelom od 60%, čime bi se obnovilo 1.234 objekata.

Neke od očekivanih koristi Programa:

  • podsticanje investicija od 207,5 miliona kuna godišnje uz udeo državnih podsticaja od 4% vrednosti ukupne investicije;
  • ostvarivanje oko 56 GWh ušteda energije godišnje,
  • smanjenje izdataka građana za energiju od 24 miliona kuna godišnje;
  • smanjenje emisija CO2 od oko 14.500 tona godišnje.

Subvencije mogu da dobiju svi legalni objekti bez obzira na godinu izgradnje

Energetska obnova porodičnih kuća odnosiće se na postojeće kuće, bez obzira na godinu izgradnje – osnovni uslov je da budu zakonito izgrađene odnosno legalne.

Mogućnost prijave zavisiće od energetskog razreda objekta

Mogućnost prijave zavisiće i od energetskog razreda objekta. Na javni poziv moći će da se prijave porodične kuće iz kontinentalne Hrvatske energetskog razreda D ili niže, odnosno kuće iz primorske Hrvatske energetskog razreda C ili niže.

Planirane mere energetske obnove:

  • povećanje toplotne zaštite svih elemenata spoljašnosti objekata,
  • potpuna energetska obnova, koja podrazumeva kombinaciju mera na spoljašnosti objekta i ugradnje sistema za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Trecina Evropske komisije zaduzena energetsku tranziciju zivotnu sredinu Teresa Ribera

Trećina nove Evropske komisije biće zadužena za energetsku tranziciju, životnu sredinu

20. maj 2020. - Za glavne funkcije u energetici u sledećoj Evropskoj komisiji imenovani su španska vicepremijerka Teresa Ribera i Dan Jergensen iz Danske

bih meti mreza msp reset dekarbonizacija plastoflex

METI mreža: Mala i srednja preduzeća su lideri dekarbonizacije u BiH

20. maj 2020. - Uspeh malih i srednjih preduzeća odlično oslikava projekat "Mreža energetske tranzicije u industriji u Bosni i Hercegovini - METI projekat", koji je u saradnji sa Agencijom za razvoj preduzeća Eda sproveo RESET

najveca toplotna pumpa u holandiji pocela sa radom

Najveća toplotna pumpa u Holandiji počela sa radom

20. maj 2020. - Najvaća toplotna pumpa u Holandiji počela je sa radom. Obezbediće grejanje za 20.000 domaćinstava u opštinama Utreht i Njuvegein.

Termicki tretira samo onaj otpad koji ne mozemo da recikliramo

Predstavljena Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji

20. maj 2020. - Na predstavljanju Bele knjige o dobijanju energije iz otpada u Srbiji je istaknuto da moramo da utvrdimo koliko kojeg otpada stvaramo da bismo njime mogli da upravljamo