XV Regionalna letnja škola Energy and Climate planning

Autor: Katarina Kulić, master ekolog i učesnica letnje škole

Od 18-24. avgusta u Vitezu, u Bosni i Hercegovini, održana je XV Regionalna letnja škola „Energy and Climate planning“. Učesnici su bili upoznati sa dobrim i lošijim primerima energetske tranzicije i kroz grupni rad predložili akcione planove za dekarbonizaciju zemalja Zapadnog Balkana.

Regionalni centar za informisanje i obrazovanje iz održivog razvoja za Jugoistočnu Evropu – REIC, organizuje već 15. godinu za redom regionalnu letnju školu za Zapadni Balkan u saradnji sa Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ).

Škola je ove godine bila posvećena važnom dokumentu Evropske unije i Energetske zajednice, nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEKP). Glavnih pet delova NEKP-a su energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije (OIE) i energetsko tržište, energetska sigurnost i istraživanje i inovacije. Ovaj dokument služi da se uspostave strateški ciljevi u različitim oblastima energetskog sektora kako bi se odredili budući koraci i ulaganja u pravcu dostizanja ciljeva EU i Energetske zajednice, a to je pre svega smanjenje emisija CO2, odnosno dekarbonizacija.

Dugoročno planiranje daje realne rezultate – primer Nemačke i Turske

Nemačka je postala globalni primer po pitanju energetske tranzicije zahvaljujući pre svega želji i zahtevima građana ove države za fokusom na obnovljive izvore energije.

Koncept energetske tranzije je razvijen početkom ’80-tih godina kada se pojavio termin Energiewende što označava energetski sistem bez uglja i nuklearne energije. Predavanje o energetskoj tranziciji Nemačke održala je Sonja Risteska (Agora, Energiewende). Ona je naglasila odluku nemačkih vlasti da do 2038. godine ne koristi ugalj kao i da do 2060. godine 60% energije bude iz obnovljivih izvora. Ova promena podrazumeva i stvaranje novih radnih mesta, pa se u prethodnim godinama u ovoj zemlji zaposlilo preko 300.000 ljudi u sektoru obnovljivih izvora energije koji se popularno nazivaju „green jobs“.

Veliki problem – nedostatak javno dostupnih podataka, a posebno publikovane statistike u zemljama Zapadnog Balkana

Deger Saygin (SHURA – organizacija za energetsku tranziciju Turske) izložio je glavne probleme Turske u energetskoj tranzciji. Godišnje se energetska potrošnja uvećava za 4-5% usled rasta populacije, a velika količina fosilnih goriva se uvozi. Imajući ove podatke u vidu, Turska je tek pre nekoliko godina ušla u energetsku tranziciju i postavila sebi ciljeve. Jedan od njih je da 2023. godine udeo energije iz obnovljivih izvora bude 20,5%, dok je u 2018. godini taj udeo bio 12%. Da li će Turska uspeti ovo da realizuje ostaje da vidimo, iako to deluje malo verovatno, a upravo nam ove brojke pokazuju da strategije trebaju biti realistične i da se ne može za kratko vreme postići brza energetska tranzicija.

Različite države, slični problemi

Tokom trajanja škole, polaznici su bili podeljeni u četiri grupe i mogli su da izaberu jednu od zemalja Zapadnog Balkana nakon čega je trebalo da osmisle akcioni plan za dekarbonizaciju odabrane zemlje. Učesnici su se susreli sa velikim problemom – nedostatkom javno dostupnih podataka, a posebno publikovane statistike u pomenutim državama.

Prelazak na OIE i ulaganje u energetsku efikasnost su ulaganje kako u sadašnjost, tako i u budućnost zemalja regiona

Odabrane su bile: Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Kosovo*. Iako su u pitanju različite države odnosno teritorije, trenutna situacija je prilično slična. Energetski sistemi ovih zemalja najviše se oslanjaju na fosilna goriva, pre svega na najnekvalitetniji tip uglja – lignit, koji je niske energetske vrednosti i veoma loše utiče na kvalitet vazduha. Prema prezentovanim rezultatima ono što je zajedničko za sve zemlje je velika potrošnja energije na rezidencijalni sektor odnosno na zagrevanje i hlađenje zgrada i kuća, a zatim na transport i industriju.

Najzabrinjavajući je primer Prištine, gde još uvek ne postoji sistem daljinskog grejanja, pa su građani tokom zimskih meseci primorani da se greju sagorevanjem uglja i drveta u kućnim ložištima. Kako su zgrade izutetno energetski neefikasne, sagoreva se i veća količina uglja i drveta, pa je samim tim vazduh izuzetno zagađen što predstavlja veliki zdravstveni problem.

U energetskom sektoru je ključ za ublažavanje klimatskih promena

Sa druge strane, pomenute zemlje imaju dobre preduslove za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora – solarne energije, geotermalne energije, energije vetra i biomase i upravo je to bila ključna preporuka u svim akcionim planovima. Na primer, poljoprivredni otpad, odnosno biomasa koji nastaje na oranicama Srbije može se iskoristiti za proizvodnju energije, te bi stoga trebalo više pričati o konceptu from-waste–to–fuel.

Trebalo bi više pričati o konceptu from-waste–to–fuel

Prelaskom na obnovljive izvore energije i ulaganjem u energetsku efikasnost države regiona bi značajno doprinele u smanjivanju emisije CO2 i time ublažile globalno zagrevanje i klimatske promene, pa su ova dva ključna koraka  ulaganje kako u našu sadašnjost, ali i budućnost.