WindEurope: Sektor energije vetra zapošljavaće 2030. preko 600.000 ljudi

Izveštaj organizacije WindEurope pokazuje da je sektor energije vetra u Evropi na kraju prošle godine zapošljavao oko 443.000 ljudi, dok se do kraja decenije očekuje rast na više od 600.000 radnih mesta. Međutim, u dokumentu je i upozoreno na niz prepreka koje usporavaju razvoj, uključujući sve izraženiji nedostatak kvalifikovane radne snage.

Organizacija WindEurope objavila je izveštaj Evropska radna snaga u sektoru energije vetra. Polovinom godine je u pogonu bio 291 gigavat, od čega 234 gigavata u zemljama članicama Evropske unije. Očekuje se da će do 2030. kapacitet dostići 441 gigavat. Sa rastom instaliranog kapaciteta raste i potreba za radnom snagom.

U ovom sektoru je u Evropi na kraju 2024. bilo 443.000 zaposlenih. Gotovo polovina, 211.000, bila su direktna radna mesta. Direktno zapošljavanje obuhvata pet faza u životnom ciklusu vetroelektrana: razvoj i upravljanje projektima, proizvodnja, instalacija, rad, održavanje i dekomisija. Indirektna radna mesta obuhvataju druge enekonomske sektore sa kojima industrija vetra ima dodira.

Proizvodnja je najveći poslodavac, sa skoro polovinom svih direktnih radnih mesta (100.050). Preko 250 fabrika širom Evrope proizvodilo je komponente turbina, kreirajući radna mesta i podržavajući lanac snabdevanja. Tokom poslednje dve godine, industrija je uložila više od 14 milijardi evra u nove proizvodne pogone ili proširenje, naveo je WindEurope.

EU ne gradi dovoljno vetroelektrana za ispunjavanje ciljeva energetske bezbednosti i klimatske politike

Vetroenergija na vodi je sve značajnija i obezbeđuje oko 23 odsto direktnih radnih mesta. Očekuje se da će 2030. sektor energije vetra zapošljavati 607.000 ljudi: 288.000 direktno i 319.000 indirektno. Procena se zasniva na pretpostavci da će Evropa od 2025. do 2030. instalirati u proseku 30 gigavata godišnje, dok se u EU očekuje po oko 22 gigavata.

Međutim, u izveštaju se navodi da Evropska unija ne gradi dovoljno vetroelektrana za ispunjavanje svojih ciljeva energetske bezbednosti i klimatske politike. Prema procenama WindEurope-a, do kraja decenije će dostići 344 gigavata, a zacrtala je 425 gigavata.

Kao najveća uska grla za brži razvoj energije vetra, u izveštaju se navode sporo izdavanje dozvola, sporost elektrifikacije, nerazvijenost mreže, kojoj je potrebno proširenje i modernizacija, neizvesnost oko raspodele aukcija, neadekvatni mehanizmi podrške i nedovoljno razvijena lučka infrastruktura.

Nedostatak radne snage

Nedostatak radne snage je još jedan od izazova. „Bez ozbiljnog planiranja radne snage – uporedo sa infrastrukturom i izdavanjem dozvola – sektor rizikuje da zaostane u ostvarivanju svojih ambicija. Direktno rešavanje ovih izazova je od vitalnog značaja ako želimo da oslobodimo puni potencijal energije vetra u Evropi“, piše u izveštaju.

WindEurope je sproveo detaljnu studiju koja mapira 235 profila zanimanja duž celog radnog ciklusa vetroparkova. Sektor se suočava sa kritičnim nedostatkom inženjera, tehničara, projektnih menadžera i specijalizovanih operatera.

Konkretno, analize pokazuju da će najveći jaz između potrebnih i dostupnih radnika u narednih pet godina biti za tehničare za lopatice turbina, terenske inženjere, tehničare za pripremu i podršku, tehničare za puštanje u rad i inženjerske konsultante.

Ovi podaci pokazuju da će postojeći kadar biti nedovoljan da pokrije rast potreba, i da je potrebno intenzivno raditi na obukama, prekvalifikacijama i privlačenju novih radnika za ključne tehničke uloge

Preporuke za smanjenje jaza

Da bi se premostio jaz između ponude i potražnje za kvalifikovanom radnom snagom, WindEurope u izveštaju definiše pet prioritetnih preporuka. Pre svega, ukazuje na potrebu da se planiranje radne snage uskladi sa ciljevima Evropske unije da eliminiše neto emisije gasova s efektom staklene bašte, ali i sa realnim podacima o potrebama sektora.

Druga ključna preporuka je da se znatno pojača obuka za najdeficitarnije profile, uz sistemsku prekvalifikaciju radnika iz srodnih industrija.  WindEurope takođe naglašava potrebu za većom vidljivošću i atraktivnošću karijere u sektoru obnovljivih izvora energije. To podrazumeva promociju tehničkih i naučnih zanimanja kroz obrazovne i informativne kampanje, kao i jasnije i bolje povezane putanje od obrazovanja do zapošljavanja.

WindEurope će objaviti bazu podataka o zaposlenosti i strukturi relevantnih zanimanja

Poseban akcenat stavlja se na jačanje saradnje između industrije, javnih vlasti i obrazovnih institucija. Zajednički razvoj kurikuluma, programa stručne prakse, stažiranja i obuka, kao i finansiranje obrazovnih programa kroz javno-privatna partnerstva, ocenjuju se kao ključni za prilagođavanje obrazovnih sistema stvarnim potrebama sektora.

Kao poslednja, ali jednako važna preporuka, navodi se potreba za bržim usklađivanjem i međusobnim priznavanjem kvalifikacija i sertifikata unutar Evropske unije. Time bi se olakšala mobilnost radnika između država i projekata, uz istovremeni fokus na kontinuiranu edukaciju i prekvalifikaciju, kako bi se smanjili socijalni i ekonomski pritisci tokom tranzicije.

WindEurope je dodao da će objaviti bazu podataka o zaposlenosti, kroz koju će korisnici moći da pretražuju po državama i profilima zanimanja. Time namerava da doprinese predviđanju potreba za obukom, strateško usmeravanje investicija i uspostavljanje centara za obuku tamo gde su najpotrebniji.

Sektor energije vetra i dalje izrazito rodno neuravnotežen

Izveštaj WindEurope-a pokazuje da su u sektoru energije vetra u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji samo 19 odsto žene. Razlika je od 2011. godine smanjena ni za cela dva procentna poena. „Poslednje godine pokazuju snažniji trend rasta, sa ubrzanjem zaposlenosti žena nakon 2018. godine“, piše u izveštaju, uz napomenu da je uprkos napretku, postizanje rodne raznolikosti i dalje izazov.