WindEurope o evropskim izborima – očekuje se da desni centar delimično revidira Evropski zeleni dogovor

Predstavnici industrije čija proizvodnja najviše zavisi od električne energije i sektor vetroelektrana zajedno od administracije u Briselu traže garancije za Evropski zeleni dogovor, posle promena do kojih je došlo na izborima za Evropski parlament. WindEurope je napomenuo da su konvencionalne partije zadržale vodeću ulogu te da je Evropska narodna partija (EPP), koja se nalazi na desnom centru, postala mnogo uticajnija.

Industrija vetra, čije interese zastupa WindEurope, spremila je u saradnji sa asocijacijama za čelik, cement, hemijske proizvode i metale zahtev glavnim institucijama Evropske unije da potvrde putanju elektrifikacije industrijske proizvodnje. Oni traže smernice za dalje delovanje, nakon što je na evropskim izborima smanjena većina koju čine tradicionalne političke stranke.

U razgovoru emitovanom preko WindEurope-ove video-platforme Windflix, generalni direktor Džajls Dikson (na slici levo) i direktor za pitanja propisa Pjer Tardje podsetili su da su socijalisti, liberali, zeleni i, „kada god je bilo moguće, EPP ili barem delići desnog centra“ bili ti koji su usvojili glavne delove zakonodavnog okvira pod plaštom Evropskog zelenog dogovora.

„EPP je osvojio više poslaničkih mesta. Mnogo je uticajniji i u suštini će nam od sada trebati ceo EPP da se bilo šta usvoji. Tako da je desni centar sada zapravo centralni faktor u političkoj igri“, naveo je Tardje.

Moguće izmene politike tiču se poljoprivrede, zabrane motorâ s unutrašnjim sagorevanjem, obuhvatanja domaćinstava EU ETS-om

Evropska narodna partija, koja okuplja stranke desnog centra, učestvuje u naporima da se ubrzaju uvođenje obnovljivih izvora u energetski sistem i agenda elektrifikacije, a posebno elektrifikacije industrijske proizvodnje.

Hemijski proizvodi, čelik, aluminijum, bakar i cement imaju presudan značaj za evropski lanac snabdevanja u sektoru vetroparkova

„Ima delova Zelenog dogovora koji im manje odgovaraju… bilo šta što se tiče farmerâ. Želeće da preispitaju zabranu motorâ sa unutrašnjim sagorevanjem predviđenu najkasnije 2035. – moguće je da će je odgoditi ili čak preinačiti“, istakao je Tardje. Dodao je da je revizija moguća po pitanjima koja se direktno tiču domaćinstava, na primer njihovo obuhvatanje Sistemom za trgovanje emisijama (EU ETS).

„Hemikalije, čelik, aluminijum, bakar i cement imaju jednako presudan značaj za evropski lanac snabdevanja u sektoru vetroparkova. Evropi su potrebne snažne energetske i industrije koje najviše zavise od električne energije, da sprovedu masovnu ekspanziju zelene energije. Cilj mora da nam bude da se materijali i oprema za energetsku i drugu infrastrukturu prave u Evropi. Za to su neophodni globalno konkurentna čista energija i pristup sirovinama“, piše u zajedničkoj poruci.

Energetska kriza je desetkovala industrijsku proizvodnju

Aktuelni pravni okvir ne obezbeđuje neophodne mehanizme, saopštile su navedene asocijacije. Energetski intenzivne industrije su poslednjih godina zbog posledica energetske krize doživele nezapamćeno umanjenje proizvodnje, naglasile su.

Suočavanje s ovim izazovom mora da bude u osnovi novog industrijskog dogovora za Evropu, radi dekarbonizacije i konkurentnosti, poručile su ove grupe. Brže uvođenje zelene energije će doprineti da se smanje računi potrošača za energente, tvrde.

Jedna savremena vetroturbina na kopnu sadrži oko 120 tona čelika po megavatu kapaciteta, izjavio je generalni direktor Evropske asocijacije za čelik (EUROFER) Aksel Egert.

Slična peticija okupila evropske gigante u zelenoj energetici

Istovremeno, raznolika grupa kompanija, asocijacija i nevladinih organizacija sastavila je drugu, sličnu peticiju upućenu liderima i liderkama EU – konkretno Evropskom savetu, koji okuplja šefove država i vlada i vođstvo administracije u Briselu.

Na spisku su giganti u domenu obnovljive energije EDP, EnBW, Enel Green Power, EDF, Engie, E.ON, Lightsource bp, Akuo, Iberdrola, Statkraft, Ørsted, Vattenfall i Verbund. Među drugim zapaženim teškašima su Unilever, Amazon, easyJet, Fronius, Huawei, IKEA, Maersk i Schneider Electric.

Potpisnik otvorenog pisma, napisanog pre izbora, jeste i krovna solarna asocijacija SolarPower Europe.