U fokusu

Vodič za razvoj krovnih solarnih sistema u regionu Jugoistočne Evrope

Slika: BGEN

Objavljeno

26.11.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

26.11.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Autor: Toby D. Couture, direktor E3 Analytics

Cena solarne energije nastavlja da pada širom sveta, pa ove energije, ne samo da najviše ima, nego je i najjeftinija. Oni koji su zaduženi za donošenje odluka širom sveta i dalje misle da je solarna energija skupa i nepraktična, ali taj stav brzo gubi značaj jer energija Sunca nastavlja da ruši rekorde, a globalna tražnja raste. Rezultati nedavne aukcije u Albaniji potvrđuju ovaj trend, što ukazuje na to da je solarna energija konačno spremna za široku upotrebu.

Prevaziđeni stavovi otvaraju novu realnost, pa se pojavljuju nove mogućnosti. Ovo je naročito slučaj sa Jugoistočnom Evropom (JIE), gde je potencijal solarne energije daleko veći nego u zemljama na severu, kao što su Nemačka i Danska.

EU i dalje zaostaje za SAD i Australijom

Većina mera, koje su dosad primenjene u oblasti solarne energije u regionu JIE, imale su za cilj razvoj velikih solarnih elektrana. Međutim, kako raste svest o socijalnom i ekonomskom potencijalu krovnih solarnih sistema, kao i mogućnostima za otvaranje novih radnih mesta, sve više država je zainteresovano da iskoristi ono što ima.

Ipak, u poređenju sa ostalim vodećim tržištima, kao što su Sjedinjene Američke Države i Australija, EU nastavlja da zaostaje u nekoliko ključnih aspekata:

  • Postoji samo nekoliko portala, koji pružaju najnovije informacije o merama i regulatornim okvirima za krovne solarne sisteme; postojeći sajtovi, kao što je, na primer, RES-Legal, jedva da imaju podatke o merama za sopstvenu potrošnju;
  • Pojava novih poslovnih modela u sektoru sopstvene potrošnje bila je mnogo sporija nego u SAD i Australiji, a u mnogim zemljama EU oni skoro da ne postoje;
  • Debate i razgovori o razmeni znanja i merama u vezi sa prozjumerima na nivou EU su mnogo manje zastupljenije od onih o drugim politikama (na primer, o fid-in tarifama, aukcijama, biomasi, prikupljanju podataka..).

Energetske kompanije u regionu su sporo reagovale

U situaciji kada su cene solarne energije počele da padaju, sve veći broj domaćinstava i pravnih lica, od farmi i hotela do fabrika i supermarketa, u zemljama poput Albanije, Srbije, Bosne i Hercegovine, je počeo da se raspituje kod energetskih kompanija kako mogu da razviju svoje krovne solarne sisteme i povežu se na mrežu kako bi prodavali višak proizvedene energije.

Energetske kompanije širom regiona su, dosad, reagovale vema sporo, navodeći kao razlog nedostatak poznavanja tehnologija distribuirane proizvodnje i zabrinutost zbog varijabilnosti obnovljivih izvora energije  (OIE), kao što je solarna energija. Jasno, ovo je jedna od oblasti u kojoj je neophodna obuka i izgradnja kapaciteta.

Četiri ključne mere

Uopšteno govoreći, postoje četiri ključne mere, koje se mogu koristiti za razvoj krovnih solarnih sistema:


MODELI

OPIS

MOGUĆNOST GOTOVINSKE ISPLATE?

1. Net metering Na nivou maloprodajne cene, izraženo u kWh Ne. Nadoknada je u formi kWh kredita iskazanog na računu
2. Net biling Ispod maloprodajne cene, izraženo u novcu (na osnovu specifične net biling stope, npr. 1kWh=0.07 cents/kWh) Obično ne (ponekad da, kako bi se uskladio višak proizvodnje na kraju obračunskog perioda
3. Net fid-in tafira Obično ispod maloprodajne cene Da: deo ukupne proizvodnje, (obično višak) otkupljuje energetska kompanija
4. Klasična fid-in tarifa Određena za svaku tehnologiju na osnovu LCOE: bez odnosa sa  maloprodajnom cenom Da (isplata je u dolarima po kWh za celu proizvodnju elektrane)

Neke zemlje, kao što je Albanija već su napravile nacrt mera za net metering za krovne solarne sisteme, dok druge, poput BiH, analiziraju opcije. EU je nedavno izradila nove smernice za mere koje regulišu ove sisteme, uključujući smernice za nadoknadu viška proizvodnje.

Trend je napuštanje klasičnih net metering modela i prelazak na net fid-in tarife

S obzirom da cene solarnih sistema nastavljaju da padaju širom sveta, na sceni je globalni trend napuštanja klasičnih net metering modela i prelazak na net fid-in tarife. Uvođenje mera, koje nude gotovinsku isplatu za višak proizvedene energije, može doneti brojne koristi energetskim kompanijama, potrošačima i društvu.

Prvo, otkupna cena može biti niža od maloprodajne, koju potrošači plaćaju, čime energetske kompanije dobijaju pristup novim količinama električne energije isporučene direktno u njihovu mrežu. Ova distribuirana proizvodnja može da se isporuči susednim kupcima, da pomogne u smanjivanju gubitaka u mreži i da omogući energetskim kompanijama da je prodaju drugim potrošačima za punu maloprodajnu cenu, čime zarađuju dodatni profit.

Da bi se obezbedile investicije neophodna su jasna pravila o kupovini viška proizvodnje

Drugo, kako bi se osigurala usklađenost sa budućim propisima EU, net fid-in tarifa se može povezati sa nezavisnim reperima. To smanjuje rizik od prekomerne nadoknade.

Treće, gotovinsko plaćanje za višak proizvodnje je od ključnog značaja za obezbeđivanje finansiranja. Bez mogućnosti ovakvog plaćanja, teško je, ako ne i nemoguće, u mnogim zemljama obezbediti finansiranje banaka. U takvim situacijama, banke će dati kredit samo na osnovu kreditne sposobnosti klijenta, ne na osnovu ukupnog finansijskog potencijala projekta.

Da bi se obezbedilo više investicija, i domaćinstava i firmi, neophodna su jasna pravila o kupovini viška proizvodnje.

Ključna pitanja za one koji donose odluke

Vreme je za vlade u regionu da uspostave jasne regulatorne okvire za krovne solarne sisteme i tako iskoriste ogroman potencijal.

Ključna pitanja za one koji odlučuju:

  1. Koja je cena za višak proizvedene energije?
  2. Da li se ista cena odnosi na sopstvenu potrošnju i isporučenu proizvodnju?
  3. Koje tehnologije ispunjavaju uslove?
  4. Koji kupci ispunjavaju uslove?
  5. Koje su kategorije kada je reč o obimu projekata?
  6. Da li postoji kvota za ukupan kapacitet?
  7. Kolika je dužina ugovora o net meteringu?
  8. Da li postojeći projekti mogu da konkurišu?
  9. Da li postoje dodatne takse?
  10. Da li je bilo koja komponenta računa zaštićena (odnosno nije merljiva kroz sopstvenu potrošnju)?

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Tijana--Gajic_CWP-Global_ESG-Lead

Održivost u kompaniji CWP Global – Zašto čak i kompanije koje se bave obnovljivim izvorima energije treba da usvoje ESG standarde

14 September 2021 - Poslovanje na način koji uključuje brigu o životnoj sredini, društvu i korporativnom upravljanju (Environmental, Social and Governance - ESG) obezbeđuje zaštitu poslovnih ulaganja i doprinosi očuvanju vrednosti kako za kompanije tako i za društvo.

nadezda kokotovic autorski tekst demokratizacija energetike

Energetska demokratija na djelu

31 August 2021 - Nadežda Kokotović u autorskom tekstu piše o demokratizaciji energetike u regionu kroz utiske sa petog energetskog foruma INTERENEF održanog u Splitu.

kvalitet vazduha Srbiji zdravstva

Za bolji kvalitet vazduha u Srbiji potrebni su veće angažovanje i posvećenost zdravstva

12 May 2021 - Pokretanje prvog i jedinog nacionalnog Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa Akcionim planom jedinstvena je prilika za smanjenje visokih stopa oboljenja

Lokacija prostorno planiranje razvoj obnovljive energije jugoistocnoj Europi u fokusu Zeljka Fistrek Dragana Mileusnic

Lokacija, lokacija, lokacija: kako prostorno planiranje može ubrzati razvoj obnovljive energije u jugoistočnoj Europi

09 April 2021 - Za ubrzanje primjene obnovljivih izvora energije, vlade i industrija trebaju od početka surađivati ​​s NVO-ovima i lokalnim zajednicama, pišu Željka Frištek i Dragana Mileusnić