Vodič za hotele i njihove goste: saveti da se smanji bacanje hrane

Leto je vreme godišnjih odmora i češćeg korišćenja usluga restorana i hotela, pa iako ih posećujemo sa namerom da se odmorimo od svih briga, ne trebamo zaboraviti da i tada, uz malo napora, možemo pomoći zaštiti životne sredine, ali i sprečiti rasipanje resursa planete.

Kako bi se smanjilo bacanje hrane koje je, prema podacima Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) na potrošačkom nivou (domaćinstva, uslužna priprema hrane i trgovine) dostiglo 931 milion tona ili 17 odsto, Hrvatska je pripremila Priručnik za hotele – Smanji otpad od hrane kuhaj za svoje goste.

U priručniku, koji je nastao u okviru pilot projekta, se navodi da je ranija analiza sprovedena u 42 hotela u 15 zemalja otkrila da primena mera za sprečavanje nastanka otpada od hrane tokom prve godine smanjuje ovaj otpad oko 21 odsto. Inače, pilot projekat u proteklih godinu dana sproveo je Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost i to u dva hotela u Hrvatskoj – u Osijeku i Puli.

Najzastupljenije kategorije hrane u otpadu su testenina, hleb i proizvodi od žitarica

Prva merenja na početku projekta pokazala su da se najzastupljenije kategorije hrane u otpadu ne razlikuju puno od evropskih studija i reč je uglavnom o testenini, hlebu i proizvodima od žitarica.

Tako je Hotel Osijek imao značajne količine otpada od hleba, pa je, kako kaže Cetin Krnjević, koordinatorka pilot projekta u Fondu, menadžment promenio standarde i taj otpad je smanjen 50 odsto.

U skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom hotelima se sugeriše smanjenje otpada na izvoru, a onda ponovna upotreba viškova hrane pri izradi novih jela. Preporuka je napraviti kompost s organskim ostacima hrane, čme se dobija humus ili kompost. Zbrinjavanje je najmanje poželjno postupanje s otpadom od hrane, pa otpad koji nije moguće iskoristiti treba odložiti u adekvatne kontejnere.

Otpad od hrane je biorazgradiv i predstavlja najveći udeo u bio-otpadu, koji je glavni krivac za stvaranje deponijskog gasa i procednih voda

Otpad od hrane je biorazgradiv i predstavlja najveći udeo u bio-otpadu, koji je glavni krivac za stvaranje deponijskog gasa i procednih voda – što je osnovno zagađenje koje se emituje sa smetlišta i divljih deponija. Osim toga deponijski gas ili metan doprinose klimatskim promenama. Na kraju, ako se smanji bacanje hrane smanjuje se korišćenje resursa, kao što su voda, energija, zemlja, u njenoj proizvodnji.

U Fondu kažu da je Priručnik izrađen kao alat hotelima da smanje količine bio-otpada, posebno otpada od hrane jer su na sažet način predložene aktivnosti za redukciju, objašnjena je metodologija merenja količina otpada i izračunavanje finansijskog troška koji se stvara.

DA ZNAMO

• 14% hrane u svetu izgubi se između žetve i potrošnje, a 17% u potrošnji (domaćinstva, uslužna priprema hrane i trgovine).
• Prosečno hrvatsko domaćinstvo godišnje baci 216.345 tona otpada od hrane, svaki stanovnik 54 kilograma, od čega je jestivi deo 40% ili oko 22 kilograma.
• Poslovni sektor godišnje baci 7. 034 tona otpada od hrane, dok na jestivi deo otpada 19.311 tona.
• Najviše otpada od hrane u Hrvatskoj nastaje u primarnoj proizvodnji hrane, 58 odsto, sledi ugostiteljski sektor sa 22%, od čega je jestivi deo 25%.
• Hrvatska se obavezala da do 2022. odvojeno sakupi 40% proizvedenog bio-otpada.

Kako gosti mogu da pomognu?

Jasno je da od ponašanja gostiju hotela i restorana zavisi dosta. To potvrđuje podatak iz Akcijskog programa za otpad i resurse (eng. The Waste and Resources Action Programme – WRAP) da otpad od hrane u hotelima najčešće nastaje u pripremi hrane (34 odsto), prilikom bacanja nepojedene hrane iz tanjira (34 odsto) i zbog njenog kvarenja ili zastarevanja (21 odsto).

Zato je važno da hoteli shvate da moraje da edukuju svoje osoblje i promene način rada, ali i da prilagode komunikaciju sa gostima.

Gosti određuju količinu hrane koju će staviti na svoje tanjire

Direktorka hotela Osijek Sandra Đurđević istakla je da je ponašanje gostiju prilikom konzumacije hrane isto važno jer gosti određuju količinu hrane koju će staviti na svoje tanjire, najčešće serviranu po principu švedskog stola. U takvim prilikama često se zna dogoditi da se na tanjiru nađe više hrane nego što se stvarno može pojesti.

Nenametljivo preneti poruku gostima da na svoj tanjir uzmu onoliko hrane koliko mogu pojesti je uspelo kroz posluživanje manjih tanira, ali i putem poruka na malim šatorima koji su postali neizostavan sadržaj na stolovima, objasnila je Đurđević.

Inače, Fond namerava da nastavi projekat i u drugim hotelima u Hrvatskoj, a vremenom i u ustanovama u kojima postoje velike kuhinje.