Životna sredina

Vlada Srbije za ekologiju odvojila još 3,6 milijardi dinara

Vlada Srbije za ekologiju odvojila jos 3,6 milijardi dinara

Photo: kokas4oka from Pixabay

Objavljeno

19.04.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

19.04.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Ministarstvo zaštite životne sredine, sa Agencijom za zaštitu životne sredine, u budžetu za 2021. godinu dobilo je za sve svoje troškove 8,7 milijardi dinara, a rebalansom budžeta dobiće još 3,6 milijardi, pa će ukupan budžet dostići 12,3 milijarde.

Novac dodeljen rebalansom budžeta, kako je saopštilo Ministarstvo zaštite životne sredine, namenjen je za gradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u 28 opština, zamenu kotlova u toplani u Kragujevcu, smanjenje zagađenja vazduha, kao i uklanjanje divljih deponija.

Nakon sednice Vlade Srbije, Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2021, upućen je u skupštinsku proceduru.

Ako poslanici usvoje ovaj akt, Ministarstvo zaštite životne sredine raspolagaće sa 12,3 milijarde dinara za ovu godinu, saopštilo je Ministarstvo.

Uvedena stavka zelena agenda sa fondom od 6,7 milijardi dinara

Rebalans budžeta u okviru rashoda Ministarstva zaštite životne sredine uvodi stavku Zelena agenda za koju je opredeljeno 6,7 milijardi dinara.

U okviru ove stavke su podsticaji za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada sa ukupno dve milijarde, koji su bili deo i orginalnog budžeta, kao i unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine, za koje je planirano 4,5 milijardi. U orginalnom budžetu je za ovo unapređenje bilo namenjeno 500 miliona dinara.

Gradiće se postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 28 lokalnih samouprava

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da je predloženim izmenama Zakona o budžetu za 2021, budžet resora koji vodi uvećan za četiri milijarde dinara, što je najbolji dokaz da je ekologija za Vladu Srbije prioritet.

Ministarka je rekla da je budžet uvećan kako bi, pored ostalog, bila dostupna sredstva za pokretanje kapitalnih projekata, kao što je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 28 lokalnih samouprava, ali i za kompletnu zamenu kotlova u gradskoj toplani u Kragujevcu, jer je ona trenutno jedan od većih zagađivača u tom gradu.

Izgradnja fabrika za otpadne vode planirana je u 28 lokalnih samouprava

„Sa uvećanim budžetom imaćemo još više sredstava na raspolaganju iz kojih ćemo rešavati ekološke probleme u Srbiji. Država će nastaviti da finansira projekte kojima je cilj smanjenje aerozagađenja, što smo već radili u prvim mesecima po preuzimanju resora“, rekla je Vujović.

Ona je pozvala lokalne samouprave da prate konkurse Ministarstva i iskoriste podršku koju će im obezbediti.
Takođe, iz ovih sredstava, Ministarstvo će pomagati gradovima i opštinama da saniraju divlje deponije na svojim teritorijama. Javn poziv za mapiranje lokacija na kojima se nedozvoljeno odlaže otpad je već objavljen.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danska, sume, poljoprivreda

Danska pretvara poljoprivredno zemljište u šume, prirodna staništa

19. april 2021. - Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, Danska je odlučila da 15 odsto svog poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa

deponija duboko

Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko

19. april 2021. - Inspekcija za zaštitu sanitarne deponije zatvorila je Duboko, nekada ključni regionalni centar za upravljanje otpadom za devet lokalnih samouprava

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

19. april 2021. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

azbest

Azbestna prašina – nevidljiva pretnja zdravlju

19. april 2021. - Rušenje hotela Jugoslavija izazvalo je zabrinutost Beograđana zbog mogućnosti prisustva azbesta, stoga i kancerogene azbestne prašine