Vlada Srbije odredila visinu podsticaja za energiju iz obnovljivih izvora

Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora i u elektranama sa visokoefikasnom kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije na prirodni gas, dočekali su donošenje uredbi o podsticajnim merama i o ugovoru o otkupu električne energije (power purchase agreement – PPA), pored procedure za sticanje statusa povlašćenog proizvođača. Vlada Srbije usvojila je ove sedmice podzakonske akte koji propisuju model ugovora. Određeno je da se visina podsticaja usklađuje sa inflacijom u Evrozoni. U dokumentu je precizirano da su u slučaju spora sa stranim investitorima za arbitražu nadležni Međunarodna trgovinska komora(ICC) u Parizu ili Centar za međunarodnu arbitražu u Beču (VIAC).

Ministarstvo sledilo preporuke finansijskih institucija

Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, izjavio je za Balkan Green Energy News da je Srbija ovim ispunila svoje međunarodne obaveze i stvorila kompletan pravni okvir koji pruža sigurnost bankama i investitorima. Takođe je izrazio uverenje da će usvajanje tih uredbi dovesti do izgradnje brojnih postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Predstavnik ministarstva kazao je da su dosadašnji rezultati na tom polju bili „veoma skromni“ uprkos tome što je 2009. usvojena uredba kojom je uveden sistem fidin tarifa, a nacionalnim planom iz 2013. predviđeno je da se kapacitet proizvodnje zelene energije podigne za 1,1 gigavat do 2020. godine.

„U ovom periodu izgrađeno je 55 mini hidroelektrana, 97 malih solarnih elektrana, pet postrojenja na biogas i jedna mala vetroelektrana, ali je njihova ukupna instalisana snaga iznosila samo 53 MW, što je daleko ispod cilja. Glavni razlog ovako loših rezultata, kako se to od investitora i međunarodnih finsijskih institucija (IFI) moglo čuti, nisu bile niske podsticajne cene za proizvedenu električnu energiju, nego pre svega nezaštićenost investitora i banaka u pogledu garancija u sigurnost investicije“, rekao je Banjac i dodao da su sada usvojeni zahtevi IFI-jeva, pre svega Evropske banke za obnovu i razvoj. Ministarstvo je rešilo probleme obezbeđenja i garancija plaćanja, negativnog uticaja izmena propisa na finansijsko poslovanje elektrana, dejstva političke i prirodne više sile, mogućnosti zloupotrebe proglašavanja ispada sistema, uslova i posledica raskida ugovora, regulisanja probnog rada, zaključio je.

Izazovi tek predstoje

Sadašnji i budući projekti postaće sada potpuno izvodljivi, rekao je Đorđe Popović, advokat u advokatskoj kancelariji Petrikić & partneri AOD u saradnji sa CMS Reich-Rohrwig Hainzom. „Znajući koliko su važne te tri uredbe, pogotovo ona koja određuje model PPA, za dalji razvoj srpskog tržišta energije iz obnovljivih izvora, očekujemo da će i tekući i budući projekti sada postati potpuno izvodljivi. Drago nam je što možemo da primetimo kako su skoro sve primedbe relevantnih učesnika uvažene i uspešno primenjene. To se posebno odnosi na pravo kreditora na step in, slučajeve izmene zakona, prenošenje prava i odlaganje plaćanja“, kaže Popović. Advokati veruju da bi model ugovora o otkupu električne energije mogao da postane jedan od najnaprednijih u regionu, ali da postoje i izazovi. „Među njima je sistem instrumenata obezbeđenja koje daje kupac energije. Izgleda da su ograničeni samo na menice, što se ne čini odgovarajućim za obezbeđenje od rizika nesolventnosti kupca. Zato ostaje da vidimo kako će finansijsko tržište reagovati na to i u kojoj meri će biti moguće dalje prilagođavanje“, izjavio je Popović.

Sektor bio-gasa pozdravlja odluku

„S pravom se može verovati da su konačno stvorene pretpostavke da Srbija ostvari planirani cilj za 2020. godinu od učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji od 27 odsto“, izjavio je za Balkan Green Energy News Zdravko Pavićević, predsednik Upravnog odbora udruženja Biogas.

„Uredba o fidin tarfinom sistemu koja je korigovala uredbu iz 2012. povećala je otkupnu cene električne energije kod bio-gasnih postrojenja, koja su po mom mišljenju najzahvalnija u okviru obnovljivih izvora energije zato što rešavaju problem zaštite životne sredine i ekologije a ujedno stvaraju ozbiljan potencijal za razvoj poljoprivrede odnosno stočarstva kao njene najznačajnije grane pre svega zbog korišćenja stajnjaka i biljnih ostataka u proizvodnji električne, toplotne energije i postfermentorske mase (organskog đubriva)“, rekao je.

Pavićević je istakao da se investiranjem u bio-gasna postrojenja stvaraju uslovi za otvaranje novih radnih mesta i rešavanje socijalnih pitanja. Činjenica da ih je u Evropi do sada izgrađeno trinaest hiljada dovoljno govori o njihovom značaju, dodao je.

Brojke

Hidroenergetska postrojenja mogu da računaju na otkup za 12,6 evrocenti po kilovatu za sisteme fo 200 kilovata. Sledeća kategorija, sve do pola megavata, dobija povlašćenu cenu po formuli 13,933 centa po kilovatu uz umanjenje od iznosa kapaciteta u megavatima puta 6,667. Kategorija preko toga do jednog megavata ima 10,6 centi, a naredni segment, do deset megavata, ima obračun od 10,944 centa minus iznos kapaciteta pomnožen sa 0,344 dok veće elektrane, do 30 megavata, imaju stimulativnu cenu of 7,5 evrocenti po kilovatu. Otkup struje iz svih kapaciteta do 30 megavata iz postojeće infrastrukture određen je na šest centi, pri čemu je za svu električnu energiju iz hidrosistemâ ispod tog referentnog nivoa maksimalno efektivno vreme rada do 5.000 sati u godini.

Elektrane na bio-masu su označene za rad do 8.600 sati, dakle gotovo neprekidno, u tri kategorije: one ispod jednog megavata imaju pravo na 13,26 evrocenti, sistemi od preko deset megavata dobijaju 8,22 centa, a za one između osnovna povlašćena cena je 13,82 i umanjuje se za proizvod iznosa kapaciteta i 0,56. Za operatere bio-gasnih postrojenja naznačeno je da dobijaju između 16,111 i 15 centi u tri grupe: do dva megavata, između dva i pet i preko toga, za najviše 8.600 sati, kao i kod segmenata koje koriste gorivo sa deponija i otpadne vode. Za te sisteme određeno je 8,44 evrocenti.

Vetroelektrane računaju na 9.2 centa po kilovatu, dok je maksimalno obračunato vreme određeno na 9.000 sati, i to po kvartalu!

Solarne elektrane imaju najviše 1.400 sati po godini stimulacije. One na zemlji dobijaju devet centi, a one na objektima do 30 kilovata imaju pravo na 14,6 centi manje kapacitet puta 80. Sistemi instalirani na građevinama od tog nivoa do pet megavata računaju na 12,404 centa minus 6,809 puta iznos kapaciteta u megavatima.

Najveće obračunato vreme je 8.600 sati godišnje za geotermalnu energiju, visokoefikasnu kogeneraciju iz prirodnog gasa i spaljivanje otpada. Poslednjem segmentu je određeno ukupno 8,57 centi, dok geotermalne jedinice imaju 8,2 po kilovatu. Kombinovana proizvodnja je podeljena u kategorije do pola megavata, preko toga do dva i između dva i deset. Povlašćena cena je između 8,2 i 7,46 evrocenti, navedeno je u uredbi.