Usvojeni novi ciljevi za smanjenje komunalnog ambalažnog otpada u Srbiji

Srbija duži niz godina ima poteškoća u sistemu upravljanja ambalažnim otpadom. Prema analizi koju je sprovelo Ministarstvo zaštite životne sredine, Uredba o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada od 2020. do 2024.  nije dala željene rezultate. Iz tog razloga, usvojene su izmene nacionalnih ciljeva za ponovno iskorišćenje i reciklažu propisanih uredbom i prvi put su uvedeni ciljevi za reciklažu komunalnog ambalažnog otpada. Osim toga, usvojen je novi Pravilnik o obrascima izveštavanja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom.

Svi materijali koji se koriste za pakovanje proizvoda i zaštitu na putu od proizvođača do potrošača postaju ambalažni otpad nakon upotrebe.

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu Srbija je usvojila 2009. i njime uvela sistem produžene odgovornosti proizvođača. To podrazumeva da su privredni subjekti koji na tržište stavljaju proizvode upakovane u ambalažu, dužni da troškove njenog sakupljanja i tretmana ugrade u cenu proizvoda.

Zakonom je uvedeno načelo da zagađivač plaća

Proizvođači su takođe dužni da naknadu za svaku tonu ambalaže stavljenu na tržište uplate u budžet ili da je daju ovlašćenim operaterima sistema upravljanja ambalažnim otpadom sa kojima imaju potpisan ugovor. Pojednostavljeno, zakonom je uvedeno načelo da zagađivač plaća.

Dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom u Srbiji ima osam operatera: Sekopak, Ekostar pak, Deltapak, Ceneks, Tehno eko pak, Ekopak sistem, Uni eko pak i Interzero pak.

Reciklaža ambalažnog otpada – ispunjeni ciljevi bez željenih rezultata

Opšti i specifični ciljevi reciklaže ambalažnog otpada propisuju se Uredbom o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada, koja se donosi za period od pet godina. Opšti ciljevi definisani planom su ponovno iskorišćenje i recikliranje ambalažnog otpada u procentu koji je definisan za svaku godinu.

Specifični ciljevi određuju procenat reciklaže za ambalažu od papira i kartona, plastike, stakla, metala i drveta i takođe su određeni za svaku godinu.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, 2022. godine ukupno je na tržište Srbije stavljeno 401.229,5 tona ambalaže. Od ove količine, 399.906 tona je došlo od pravnih lica ili preduzetnika koji su svoje obaveze preneli na operatere.

Količina ponovno iskorišćenog ambalažnog otpada je 256.125,5 tona. Od toga je 244.099,4 tona ambalažnog otpada reciklirano. Kad ove brojeve prevedemo u procente, možemo zaključiti da su opšti i specifični ciljevi propisani planom ispunjeni i to 64 odsto za ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada i 61 odsto za njegovu reciklažu.

Međutim, Vlada Srbije je prošle godine usvojila izmene uredbe. O razlozima i samim izmenama Balkan Green Energy News je razgovarao sa državnom sekretarkom u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandrom Dokić.

Zašto je uredba promenjena? Šta je nedostatak stare?

Na osnovu analize celokupnog sistema, Ministarstvo zaštite životne sredine je utvrdilo da propisani ciljevi nisu dali željene rezultate u sakupljanju komunalnog ambalažnog otpada, odnosno otpada iz domaćinstva.

Operateri sistema nisu dovoljno ulagali u razvoj infrastrukture za sakupljanje komunalnog ambalažnog otpada, iako je to njima zakonom poverena obaveza.

To praktično znači da građanima Srbije ni posle 14 godine primene Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu nije u potpunosti omogućeno da odvajaju ambalažni otpad koji se može iskoristiti za dobijanje novih proizvoda ili energije.

Zbog toga je vlada 26. oktobra 2023. godine usvojila izmenjenu Uredbu o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2020. do 2024. godine.

Šta donose izmene uredbe?

Izmenjeni su nacionalni ciljevi za ponovno iskorišćenje i reciklažu za 2024. godinu i prvi put uvedeni ciljevi za reciklažu komunalnog ambalažnog otpada.

Zašto su uvedeni posebni ciljevi za reciklažu ambalaže iz komunalnog otpada?

Izmenama su precizirane obaveze po pitanju ciljeva za reciklažu komunalnog ambalažnog otpada, u koji spada sva ambalaža iz domaćinstva, ali i iz ugostiteljskog sektora, kao i iz manjih trgovina ili drugih komercijalnih delatnosti, koja završi u komunalnom kontejneru.

Cilj ove mere je da se operateri sistema stimulišu na saradnju sa komunalnim preduzećima, a da se destimuliše otkup od fizičkih lica, koja do količina dolaze uglavnom nezakonitim preuzimanjem otpada iz kontejnera u vlasništvu komunalnih preduzeća.

Mislite li da će izmene unaprediti saradnju ovlašćenih operatera sistema i komunalnih preduzeća?

Ciljevi za komunalni ambalažni otpad su za ovu godinu, u dogovoru sa svim operaterima, utvrđeni realno i dostižno, s idejom da svake godine budu ambiciozniji kako bi omogućili značajnija finansijska ulaganja i veću podršku ovlašćenih operatera sistema naporima ministarstva, lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća da smanje odlaganje ambalažnog otpada na deponije i u životnu sredinu i omoguće njegovo veće korišćenje kao resursa za dobijanje novih proizvoda ili energije.

Novom Uredbom o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada, za 2024. godinu propisani su ciljevi za operatere sistema kako bi oni u saradnji sa komunalnim preduzećima sakupili minimalno 10 odsto otpadnog kartona i papira, osam odsto otpadne plastike, 15 odsto staklene ambalaže, kao i jedan odsto metalne ambalaže.

Još jedna izmena, novi Pravilnik o obrascima izveštavanja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom

Nedavno je usvojen i novi Pravilnik o obrascima izveštavanja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom. O novom pravilniku i novinama koje on donosi, razgovarali smo sa Kristinom Cvejanov, ekspertkinjom za upravljanje otpadom i reciklažu koja je bila angažovana u toku procesa konsultacija.

Koje novine donosi pravilnik?

Uvođenjem novog pravilnika, Ministarstvo zaštite životne sredine unaprediće izveštavanje i uspostaviti osnov za uvođenje eko-modulacije. Eko-modulacija je finansijski mehanizam koji podrazumeva da kompanije koje plasiraju ambalažu plaćaju naknadu u zavisnosti od toga da li je ona dizajnirana da može isplativo da se reciklira.

Oni koji stavljaju ambalažu na tržište treba da preuzmu punu finansijsku odgovornost za svoju ambalažu. Ako nije moguće ili nije isplativo sakupiti je i reciklirati, onda su oni ti koji treba da plate da se ona iskoristi za dobijanje energije umesto da završava odložena na deponije i u životnoj sredini.

Koji su pozitivni ishodi izmene Pravilnika o obrascima izveštavanja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom?

Za početak da privredni subjekti koji na tržište stavljaju ambalažu nauče koja je to ambalaža i koja su njena svojstva i uticaj na životnu sredinu. Iskustva iz konsultacija sa privredom koje je Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo tokom prošle godine pokazuju da ni same kompanije ne poseduju dovoljno znanja o svojoj ambalaži u kontekstu mogućnosti za reciklažu. Primetno je da se štedi na zapošljavanju stručnih kadrova koji bi na odgovarajući način upravljali ambalažom koja se stavi na tržište.

Cvejanov: Nedostatak znanja i kapaciteta je velika prepreka

Nedostatak znanja i kapaciteta je velika prepreka, ali će ovaj pravilnik naterati privredne subjekte da unapređuju i jedno i drugo. Bez sumnje će u perspektivi omogućiti i novo zapošljavanje specijalista u oblasti tehnologije ili zaštite životne sredine. Ali to je samo početak.

Razvojem sistema eko-modulacije kroz planirane izmene Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu omogućiće se veća ulaganja u sistem upravljanja ambalažnim otpadom i smanjenje odlaganja na deponije. Krajnji cilj je da se sav ambalažni otpad u Srbiji, umesto odlaganja na deponije i nesavesnog ostavljanja u prirodi, iskoristi za dobijanje novih proizvoda ili energije.