x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskorišćeni potencijal za saradnju u hidroenergetici

29.05.2017. | Komentari: 0Autor:

Slika: WWF Adria
UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskorišćeni potencijal za saradnju u hidroenergetici

Usklađenost rada elektrana niz Drinu i njene pritoke mogu značajno podići proizvodnju nizvodno, pokazala je integralna procena resursa. Model elektroenergetskog sistema razvijen je za tri države u slivu reke kao deo sistematskog međusektorskog projekta povezanosti, neksusa, koji pokriva vodu, energiju, hranu i životnu sredinu.

I Crna Gora i Bosna i Hercegovina i Srbija imaju odličnu priliku da povećaju obim trgovine električnom energijom, kaže profesor Mark Hauels iz Kraljevskog instituta za tehnologiju (KTH). Institucija iz Stokholma u Švedskoj izradila je analizu Drina neksus procena (procena povezanosti), projekat koji je urađen za UNECE (Ekonomsku komisiju Organizacije ujedinjenih nacija za Evropu). Profesor Hauels, vođa tima i predsednik odeljenja Analize energetskih sistema (KTH-dESA), radio je sa Jusefom Almulom, Frančeskom Gardumijem i Eunise Ramos. Drina je najveća pritoka reke Save, za čiji je sliv procena povezanosti objavljena ranije. Ti projekti zemljama donose neophodne poluge da odrede mogućnosti za ostvarivanje zajedničke koristi i tako ojačaju saradnju.

Tri zemlje su takođe potpisnice UNECE-ove Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera (ISRBC). Sarađuju u okviru Međunarodne komisije za sliv reke Save. Studija za drinski sliv usredsređena je na veze i međusobne uticaje sektorâ. Finansiralo ju je italijansko Ministarstvo za životnu sredinu, zemljište i more, uz podršku UNECE-ovog sekretarijata.

Energetska bezbednost i energetsko siromaštvo

Značaj hidroenergetike je u radu izdvojen kao suštinski za ispunjavanje ciljeva iz Sporazuma o Energetskoj zajednici, uključujući međunarodne sisteme za prenos električne energije i stvaranje jedinstvenog tržišta energenata. Energetska bezbednost i energetsko siromaštvo su takođe označeni kao izazovi. Za poboljšanje situacije potrebne su znatne investicije u hidroelektrane i druga postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, takođe i u energetsku efikasnosti kao i u upravljanje vodama i ruralnu infrastrukturu, navode autori. Koordinacija na nivou sliva, s uračunavanjem planova u različitim sektorima kao i potrebe za očuvanje ekosistema, unapredila bi efikasnost i održivost mera razvoja, kazali su.

Vodni resursi sliva reke Drine omogućavaju različite aktivnosti u svakoj od zemalja koje sliv dele. Jedna je proizvodnja struje.

Status energetskog sektora u slivu

Instalirani kapacitet hidropostrojenja u slivu je 1,72 gigavata (1,72 GW), a termoelektrane upravljaju turbinama od ukupno 604 megavata (604 MW). Hidrocentrale u Srbiji preovladavaju, sa 1,03 gigavata (1,03 GW) , dok BiH ima 334 megavata (334 MW) u regionu, a crnogorska preduzeća kontrolišu 360 megavata (360 MW). Postrojenja koja koriste toplotnu energiju u tri zemlje imaju 54, 225 odnosno 325 megavata (325 MW).

U analizi za sliv uključeno je 419 megavata (419 MW) instaliranog hidrokapaciteta, gde osam sistema ima akumulacije od ukupno 1,85 milijardi kubnih metara. Najvećom, od 880 miliona, upravlja jedinica Piva na istoimenoj reci u Crnoj Gori, jedina hidrocentrala u toj zemlji koja je u drinskom slivu. Sistem im 360 megavata (360 MW) i od njega je veća samo HE Bajina Bašta, koja se nalazi u Srbiji i ima četiri megavata više, a kontroliše akumulaciju od 218 miliona kubnih metara. Višegradsko postrojenje u BiH, koje se takođe nalazi na Drini, treće je po snazi – 315 megavata (315 MW), a nalazi se na sredini skale sa svojih 161 milion kubnih metara vode. Druga akumulacija po veličini, sa 250 miliona, jeste u hidrosistemu Kokin Brod na reci Uvac u Srbiji, a on ima dve turbine od ukupno 22 megavata (22 MW).

Zajedno s projektima u nastajanju, snaga hidroelektrana se penje na ukupno 4,3 gigavata (4,3 GW), u poređenju sa 2,23 u centralama koje koriste fosilna goriva, međutim autori se slažu da obim prvog od ta dva segmenta može biti ograničen „poteškoćama u dostupnosti finansija i variranja zainteresovanosti susednih zemalja za izvoz struje“. Štaviše, registrovali su značajan nivo neizvesnosti u realizaciji više planiranih projekata.

 

 Perspektiva širenja kapaciteta hidroelektrana i termoelektrana u slivu reke Drine

I tako, iako je mnogo planiranih projekata u hidroenergetici, mnoge je potrebno ažurirati u svetlu trenutnih potreba, ekonomske perspektive i revidiranih procena potencijala hidrokapaciteta. U spisku projekata u pripremi na celoj teritoriji tri države, na BiH odlazi 6,5 gigavata (6.5 GW) u 60 elektrana. Crna Gora bi trebalo da doda 884 megavata (884 MW) u 12 jedinica, a planovi za Srbiju se procenjuju na gotovo 4,5 gigavata (4,5 GW) iz ukupno 20 centrala. Iako je modeliranje fokusirano na efekat optimizacije upravljanja postojećim elektranama, razvoj sistema električne energije od 2017. do 2030, uključujući širenje kapaciteta, uračunat je na osnovu najmanjih mogućih troškova.

Pregled nacionalnih akcionih planova za obnovljive izvore energije (NAPOIE) zemalja sliva, sa a) ciljevima za energiju iz obnovljivih izvora u sektoru struje i ukupni ciljevi u energetici; i b) očekivano učešće obnovljivih izvora u potrošnji struje 2020. godine u procentima

Korist od saradnje u upravljanju hidrocentralama

Saradnja tri vlade u upravljanju hidroelektranama je na neformalnom nivou, s posebnim izazovom u regulaciji protoka, za razliku od koordinisanog upravljanja pre raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ima preklapanja ovlašćenja različitih institucija, a razmena podataka i informacija je slaba, navedeno je u analizi. Studija naglašava potrebu za jedinstvenim pristupom prirodnim rizicima, prvenstveno poplavama i sušama, te klimatskim promenama.

„Studija povezanosti ohrabruje da se ispitaju mogućnosti saradnje. Jedna od preporuka studije je da se koriste postojeće platforme, kao što su ISRBC ili sastanci radnih grupa Energetske zajednice, da se pojača i nastavi dijalog o saradnji. Štaviše, predložene su razne mere da se saradnja ojača. Za to će, naravno, biti potrebna podrška vlasti, da bi se dijalog o saradnji pomerio iz eksperimentalne i studijske zone i da ona postane stvarnost“, kazao je analitičar Jusef Almula iz KTH-ovog tima.

„Vežba modeliranja se posebno fokusirala na potencijalnu korist iz povećanja prekogranične saradnje u upravljanju hidroelektranama, jačanja interkonekcija između zemalja i mera energetske efikasnosti kojima se obara potražnja za strujom. Referentni slučaj nesavršene saradnje takođe je uključen, a u njemu se pretpostavlja da hidroelektrana Piva kontroliše velik deo raspoloživog protoka vode za akumuliranje branom. Kao što je i očekivano, takvo usklađeno upravljanje branama hidroelektrana može povećati učinak za preko 600 gigavat-časova (600 GWh) struje u periodu od 2017. do 2030, s najvećim efektom na rad HE Bajina Bašta“ u Srbiji, izjavio je Almula.

Uštede energije

Energetska efikasnost je oblast u kojoj nisu iskorišćene mogućnosti za postizanje korisnih mera. Akcioni planovi za energetsku efikasnost uzimaju u obzir indikativni cilj da se do 2018. uštedi devet procenata finalne potrošnje primarne energije. U okviru obavezujućih mera za energetsku efikasnost, svaka ugovorna strana Sporazuma o Energetskoj zajednici sada mora, u skladu s izmenama pravnog okvira, da odredi ciljanu uštedu energije za period od 2017. do 2020.

Analitičar Frančesko Gardumi objašnjava: „Nalazi iz scenarija energetske efikasnosti pokazali su uštedu od 0,7 teravat-sati Bosni i Hercegovini (0,7 TWh) , zatim 0,2 u Crnoj Gori (0,2 TWh) i 3,2 teravat-sata Srbiji (3,2 TWh), što je ravno smanjenju bruto potražnje za strujom između četiri i osam odsto 2020. godine. S porastom ušteda na sedam teravat-sati do 2025. i na osam do 2030. godine, smanjenje proizvodnje u termoelektranama postaje jasnije, navedeno je u dokumentu. Gašenje termoelektrane na ugalj Kostolac u Srbiji 2027. godine donosi pad učinka u proizvodnji u termocentralama, predviđeno je u modelu.“

On je dodao da pritisak na proizvodnju u hidroelektranama može da se smanji povećanjem energetske efikasnosti – za i do 4,1 teravat-sat (4,1 TWh) u celom slivu Drine u periodu od 2017. do 2030. godine – a da bi to pak dovelo do znatnog pada emisije gasova s efektom staklene bašte. „S uračunatom energetskom efikasnošću, emisija ugljen-dioksida smanjuje se ukupno 21 odsto od nivoa is 2015. godine, i sa 38 miliona tona upisanih za 2017. na 28 miliona 2030. godine“, kazao je Gardumi.

Proizvodnja u hidrocentralama i termoelektranama (TWh) po scenariju s energetskom efikasnošću i referentnom scenariju od 2017. do 2030. godine

Izvoz

U scenariju savršene saradnje, proizvodnja električne energije u svim postrojenjima nizvodno znatno raste, bez negativnog efekta uzvodno. Bajina Bašta može da poveća učinak za 520 gigavat-sati (520 GWh) između 2017. i 2025, što čini 27 odsto prosečne godišnje proizvodnje. U slučaju Višegrada u BiH i Zvornika u Srbiji, dobici od povećanja saradnje mogu da dostignu 28 odnosno 26 odsto godišnje proizvodnje.

Novi trgovinski projekat kojim se Crna Gora povezuje s Italijom otvara mogućnost da ta balkanska zemlja prestane da bude neto uvoznik i postane neto izvoznik nakon 2020, što zavisi od izvoznih cena, zaključeno je u studiji. „To je uslovljeno održanjem stabilne proizvodnje za minimalno opterećenje u hidrocentralama i sistemima na ugalj, i iskorišćavanjem potencijala biomase i vetra, kao što je navedeno u njenom nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije (NAPOIE)“, izjavio je Hauels.

Pregled trgovine električnom energijom u slivu reke Drine: a) prosek od 2008. do kraja 2015. („Ostalo“ predstavlja razmenu sa susednim državama; b) neto uvoz i ukupna proizvodnja u hidroelektranama između 2008. i 2014. godine

Životna sredina

Održivost korišćenja vodnih resursa veoma zavisi od koordinisane regulacije protoka, otkrivaju rezultati istraživanja. U najboljem slučaju, upravljanje protokom bi trebalo da doprinese kontrolisanju štete od velikog ili malog protoka, pored podizanja proizvodnje u hidrocentralama, i to bez ozbiljnog negativnog uticaja na životnu sredinu. Termoelektrane koriste znatne količine za hlađenje, ali i za proces, mere protiv zapušavanja i čišćenje uopšte, gde otpadne vode utiču na ekosistem.

Region je pretrpeo katastrofalne poplave 2014. godine. Ipak, napredak u upravljanju poplavama i sušom od pokretanja regionalne inicijative 2010, koja se pominje u dokumentu, nije obuhvaćen studijom, kaže Eunise Ramos iz KTH. Ali iz studije i rasprave na radionicama može se zaključiti da još postoji velika potreba da se ublaži efekat poplava i suše i da predstoji još posla, za koji je opet potrebna ozbiljnija saradnja među zemljama, rekla je.

Ramos objašnjava da raste interesovanje za nivo protoka neophodan za zaštitu životne sredine, ali da je implementacija još u ranoj fazi. „Jedna od glavnih dimenzija rešenja odnosi se na usklađivanje regulative među zemljama o minimalnom protoku za zaštitu životne sredine. Trenutno svaka ima svoj način definisanja minimalnog protoka i vlastiti metod izračunavanja. Druga dimenzija se odnosi na efektan sistem monitoringa koji omogućava uzimanje u obzir minimalnog protoka u različitim fazama projekata i ne ograničava ga na fazu projekta kada se radi na dozvolama, kao što je sada“, dodala je.

OSeMOSYS

Open Source Energy Modelling System (OSeMOSYS) je alatka za hidrološko planiranje na dugi rok koja je korišćena u ovoj proceni. Ova alatka usredsređena je na najnižu cenu optimizacije miksa proizvodnje električne energije sa ciljem se zadovolji potražnja. Autori studije podvukli su da je komponenta energetske efikasnosti ograničena na sektor proizvodnje. Mrtav nivo akumulacije, odnosno minimum, računa se na deset procenata kapaciteta. Iako su podaci s lokalnog nivoa korišćeni koliko je to bilo moguće, nedostajući tehnički i ekonomski parametri proizvodnje struje, poput kapitalnih i varijabilnih troškova, morali su biti nadomešćeni prosečnim troškovima u zavisnosti od tehnologije, iz literature. Analiza može da se dopuni podacima sa konkretnih lokacija.

“Ovaj projekat je prva procena neksusa za sliv reke Drine i zainteresovane strane su pokazale da podržavaju nastavak dijaloga o povezanosti, kao i da se ovaj projekat shvati kao prvi korak ka boljoj saradnji među sektorima i zemljama u održivom upravljanju prirodnim resursima“, otkrio je Almula. On je napomenuo da je na poslednjoj radionici raspravljano o više ideja za drugu procenu Drine.

 

Izvor: Ilustracije su iz publikacije Assessment of the Water-Food-Energy-Ecosystems Nexus and Benefits of Transboundary Cooperation in the Drina River Basin  – Procena povezanosti vode, hrane, energije i ekosistema i koristi od prekogranične saradnje u slivu reke Drine (UNECE 2017. – u pripremi)

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.