Učešće građana u energetskoj tranziciji: Elektropionir, šampioni demokratizacije energetike

Kao i u drugim segmentima ljudskog delovanja i u energetici mali koraci umeju da naprave veliki pomak. Energetska zadruga Elektropionir gradi prve dve zadružne elektrane u Srbiji, koje će se nalaziti na Staroj planini. Iako će imati tek po 6 kilovata ove elektrane nagoveštavaju mogućnost za veće učešće građana i demokratizaciju energetike u našoj zemlji. O tome na koji način pojedinci organizovani u zadruge mogu da postanu proizvođači energije razgovarali smo sa Anom Džokić iz Elektropionira, koja je jedan od pokretača ove priču kod nas. Ova energetska zadruga donosi novi duh građanske participacije i inspirativan primer dobre prakse i to je uvrstilo Elektropionir u serijal Šampioni energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu.

Jedna od prvih energetska zadruga u regionu Elektropionir, pokrenula je donacijsku kampanju kako bi izgradila dve solarne elektrane na Staroj planini, u selima Dojkinci i Temska. Letos su prikupljena potrebna sredstva, donacije su čak i premašile cilj. Sada se čeka završetak procedure i priprema instalacija, pa će elektrane biti puštene u pogon.

Prihodi od prodaje struje će ići za potrebe lokalne zajednice, ističe naša sagovornica Ana Džokić koja očekuje da će sve biti završeno na proleće.

Šta je u stvari energetska zadruga i ko čini Elektropionir

Elektropionir je energetska zadruga, dakle nije udruženje, objašnjava Džokić. To je različita pravna forma i energetska zadruga je nastala sa jasnim ciljem da se tog formata udruženja, odnosno civilnog sektora, težište prebaci u jedan drugi domen – u proizvodnju električne energije u rukama građana.

„Mark Nejlen (Marc Neelen) i ja smo duži niz godina uključeni u zadružni pokret, vezano za novo stambeno zadrugarstvo u Srbiji i za regionalnu priču o zadrugarstvu. Kroz taj naš rad smo pokrenuli temu energetske efikasnosti i proizvodnje energije u okviru stambenog zadrugarstva. Sa druge strane, sami smo postavili na krov naše kuće malu solarnu elektranu još 2016,“ kaže Džokić.

Spoj ličnog iskustva i ideje da stambene zgrade mogu da proizvode energiju u rukama građana je za njih bila početak priče o energetskoj zadruzi, ističe naša sagovornica.

Ona napominje da su se u Elektropionir uključili i ljudi koji su imali drugačija polazne osnove, koji su se bavili aktivizmom i istraživanjem u kontekstu energetske tranzicije i klimatskih promena.

Džokić: Okupili smo se kao tim i iz entuzijazma krenuli u sve ovo, ali sa idejom da sve to pretočimo u zadružno poslovanje

„Zanimljivo je što ja nisam nikoga znala do trenutka kada smo pokrenuli rad oko zadruge. Okupili smo se kao tim i iz entuzijazma krenuli u sve ovo, ali sa idejom da sve to pretočimo u zadružno poslovanje. Elektropionir je nastao sa idejom da iz istraživanja, edukacije i takvih vrsta aktivnosti, postanemo proizvođači energije. To nam je bio glavni poriv.“

I u Evropi, u Nemačkoj, Danskoj, Holandiji, Španiji, energetske zadruge su nastale sa sličnim motivima, još pre deceniju, dve, ili tri. Važno je naglasiti da je još jedan razlog bio „sporost odgovora samih država“ u procesima energetske tranzicije. Zadruge na svoj način hoće da poguraju i ubrzaju te procese.

Edukacija i simboličan početak zadrugarsva u obnovljivim izvorima energije

Elektropionir je osnovan 2019. i nakon prve godine rada pokrenuli su edukativni kurs, Solartehnika narodu.

„Ali, kako je osnovni cilj proizvodnja energije, razmišljali smo šta bi mogao da bude naš simboličan početak. Odabrali smo da to bude na Staroj planini, gde je 2021. godine ostvarena pobeda i stavljen moratorijum na izgradnju malih hidroelektrana. One su bile prst u oku lokalnom stanovništvu, a obnovljivi izvori energije su zbog toga došli na loš glas,“ objašnjava Džokić.

Prve dve zadružne elektrane biće postavljene na krovu mesne zajednice u Temskoj, gde se nalazi i Muzej odbrane reka Stare planine i u selu Dojkinci, na zgradi Doma kulture.

„Izgradili smo odnos u kojem postoje tri strane. Grad Pirot, kao vlasnik tih objekata, lokalna udruženja, koja će koristiti objekte i koristiti prihod od elektrana i Elektropionir, kao neko ko donosi znanje i uključuje široku grupu pojedinaca i organizacija koji su podržali projekat Solarna Stara. Mi smo napravili dogovor da se na godišnjem nivou prihod, kroz dogovor ove tri strane, dodeljuje za određene lokalne inicijative i projekte,“ kaže Džokić.

Modeli za demokratizaciju energetike

Energetske zadruge i energetske zajednice u nekim zemljama imaju znak jednakosti, u nekima ne. U Srbiji su zakonom uvedene zajednice, što je slučaj i u EU. Ipak, dosta je nejasna njihova pravna forma i za sada su šturo zakonski definisane, ocenjuje Džokić.

Energetske zajednice mogu da okupljaju različite aktere, od pojedinaca, organizacija, firmi, lokalne samouprave, kako bi se na nekom lokalitetu proizvodila energija koja se tu i koristi. One su vezane za određenu teritoriju.

Međutim, Elektropionir ima članove iz nekoliko gradova i manjih mesta u Srbiji i nije vezan za određenu teritoriju. Zadruga je osnovana na stanovištu demokratizacije energetike.

Energetska tranzicija će se desiti, ali je pitanje da li će je voditi velike kompanije, ili će i sami građani biti akteri svega toga

Energetska tranzicija će se desiti, hteli mi to ili ne. Ali je pitanje da li će je voditi velike kompanije i korporacije koje će doći i postaviti elektrane i proizvoditi struju, kupiti EPS, ili koji već scenariji mogu da se dese. Ili će i sami građani biti akteri svega toga, napominje naša sagovornica.

Ta spona i učešće u energetskoj tranziciji i decentralizaciji energije, to je glavni fokus. U Elektropioniru su uvereni da aposlutno postoji mesto i metodi da građani budu akteri energetske tranzicije.

Pionirski poduhvati Elektropionira

Na mapi Rescoop-a, evropske krovne organizacije energetskih zadruga, može se videti da energetskih zadruga ima dosta u u severozapadnoj, a sada i u jugozapadnoj Evropi, u Španiji i u Italiji. Ali istočno od Slovenije i Češke, ta mapa je jako prazna, napominje Džokić.

Ona navodi da su Elektropionir i Sunčani krovovi iz Šapca za sada jedine dve energetske zadruge u Srbiji. „U tome što radimo smo pioniri, ne samo u Srbiji već i u regionu. Nama se javljaju iz Bugarske iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, gde postoje organizacije koje su zainteresovane da pokrenu ovakve modele.“

Donacije za dve elektrane na Staroj planini su premašila očekivanja. Elektrane u Dojkincima i Temskoj imaće snagu od po 6 kilovata. Međutim, Džokić napominje da čitav proces projektovanja i priključenja ide dosta sporo. Na istu komisiju dolazi elektrana od 6 kilovata i ona od 10 megavata.

„Naša ideja je da prikažemo da je ovaj model kao moguć, ali i da ukažemo na to šta bi moglo da se unapredi. Elektropionir je napravio ugovor sa gradom Pirotom i sa mesnim zajednicama, koji je pred potpisivanjem i koji će definisati buduću saradnju. To je prva vrsta takvog ugovora u Srbiji i svi ti elementi su takođe pionirski koraci,“ ističe Džokić.

Različiti modeli za zadružne elektrane

Prve dve elektrane na Staroj planini su donacijske, ali naredne neće biti tog tipa. Format zadruge ne mora da bude mala grupa ljudi i veoma lokalna priča. Primeri pokazuju da zadruge mogu da porastu i do nekoliko hiljada članova i kooperanata, napominje naša sagovornica. Ona podseća da je ideja zadruge da ljudi zajednički ekonomski učetvuju u aktivnostima zadruge, ali i da obezbede povraćaj sredstava i neku vrstu zarade.

Format zadruge ne mora da bude mala grupa ljudi i lokalna priča. Primeri pokazuju da zadruge mogu da porastu i do nekoliko hiljada članova i kooperanata

„Takođe je interesantno da zadruge mogu biti od pomoći u balansiranju mreže. Ali, kod nas još uvek dosta koncepata nedostaje i u samom zakonu. Fleksibilnost nije još definisana, nema mogućnosti za peer-to-peer razmenu energije, da građani između sebe mogu da proizvode i prodaju energiju, u okviru neke zadruge.“

Naša sagovornica ističe da je sada potrebno uvesti interaktivno očitavanje brojila, da se dobijaju informacije ne samo na mesečnom nivou, već i na dnevnom, satnom nivou ili čak u realnom vremenu, što je neophodno za naprednije modele.

Neke zadruge su razvile aplikacije koje omogućavaju optimizaciju, fleksibilnost, upravljanje proizvodnjom i potrošnjom. To je nešto što zanima i Elektropionir, koji očekuje da će u našim uslovima uvesti neke inovativne alate, a zasnovano na iskustvima Rescoop-a.

Postoje i energetske zadruge koje proizvode energiju iz vetra, biomase, one koje se bave grejanjem, energetskom efikasnošću i mobilnošću. Sve one učestvuju u energetskoj tranziciji i otvaraju prostor za participaciju građana u energetici i to je ono što ih povezuje.

Zadatak za dalje promišljanje je kako da zadruge postanu i snabdevači električnom energijom

Jedan od zadataka za dalje promišljanje je kako da zadruge, ili grupe zadruga, pored proizvođača postanu i snabdevači električnom energijom. Time bi zadrugari mogli da utiču na cenu električne energije, koja ne bi u potpunosti zavisila od ćudljivosti i promena na tržištima.

U energetskoj zadruzi Elektropionir navode i da trenutno primećuju pomalo apsurdno stanje, u kojem se veći deo profita ostvaruje trgovanjem kilovatsatom energije nego u proizvodnji istog. Sve ukazuje na to da ima dobrih razloga da se i građanima u budućnosti omogući učestvovanje na tržištu električne energije.