Photo: Balkan Green Energy News
Od 1. januara 2026. na Zapadnom Balkanu stupa na snagu Mehanizam za prekogranično prilagođavanje cena uglјenika (CBAM). Dok zemlјe još nisu donele odluku o modelu određivanja cena emisija uglјenika, energetski intenzivna industrija se zalaže za uvođenje sistema za naplatu CO2 kako bi se domaće tržište zaštitilo od robe koja više neće biti konkurentna na tržištu EU. Vlade u regionu možda nisu bile dovolјno proaktivne prethodnih godina, ali učesnici CBAM panela na BEF 2025 smatraju da još ima vremena da regionalni akteri iznađu proaktivniji pristup prema EU.
Pred zemlјama regiona na putu ka klimatskoj neutralnosti, integraciji tržišta električne energije i održivom ekonomskom razvoju, stoje značajne odluke i izbori koje uskoro treba da naprave u vezi sa utvrđivanja cena uglјenika, kao delom svojih klimatskih politika.
Naime, od 1. januara 2026. proizvođači gvožđa, aluminijuma, đubriva, cementa, čelika i vodonika, kao i izvoznici električne energije, biće u obavezi da plaćaju porez na emisije CO2 prilikom izvoza neke od ovih roba u EU.
Na Ministarskom savetu Energetske zajednice u decembru 2024. godine, ugovornim stranama Energetske zajednice predstavlјena su četiri modela određivanja cena uglјenika: regionalni sistem trgovanja emisijama (Emissions Trading System – ETS), nacionalne takse na uglјenik, sistem trgovanja emisijama sa fiksnom cenom i puna integracija sa sistemom trgovanja emisijama Evropske unije (EU ETS).
Na zahtev Ugovornih strana, Sekretarijat Energetske zajednice je izradio procenu uticaja za sva četiri scenarija. Scenariji se razlikuju po strukturi i obimu, ali svi podržavaju zajednički cilј: progresivno usklađivanje sa EU ETS i sprovođenje principa „zagađivač plaća“.
Očekuje se da će se Ministarski savet neformalno sastati u julu kako bi razmotrio ove scenarije i odlučio o prihvatlјivim opcijama za region. Ova odluka će biti klјučna za reviziju „Mape puta za dekarbonizaciju“ i usmeravati uvođenje cene uglјenika do 2030, kao i posle 2030. godine.
Cene uglјenika su takođe klјučno pitanje za budućnost tržišta električne energije u regionu. Paketom za integraciju električne energije, usvojenim 2022. godine, postavlјeni su temelјi za potpuno spajanje tržišta između Energetske zajednice i EU. Da bi se izbegle distorzije i obezbedili jednaki uslovi igre, od suštinskog je značaja pravovremena primena cene uglјenika.
„Projekcije pokazuju da bi, ukoliko bi region ušao u EU ETS nakon 2030. godine, cena uglјenika trebalo da dostigne ili čak pređe 100 evra po toni CO2. To bi imalo ozbilјne posledice po cene energenata, konkurentnost i industrijski izvoz. Takođe, odlaganje akcija bi se moglo pokazati skupim. Zato ugovorne strane očekuju da implementiraju nacionalni ETS za električnu energiju sa cenom koja odgovara EU ETS-u“, rekla je Milica Brkić Vukovlјak, viši stručni saradnik za električnu energiju u Agenciji za energetiku Republike Srbije.
Očekivanja u vezi sa uvođenjem CBAM-a u regionu bila su glavna tema diskusije na panelu BEF 2025 „Uvođenje naplate emisija CO2 na Zapadnom Balkanu: saradnja, inovacije i konkurenotnost za efikasnu dekarbonizaciju, kojim je moderirala Brkić Vukovlјak.
Klјučna poruka panela je da vlade u regionu moraju da preuzmu aktivniju ulogu, posebno prema Evropskoj uniji, što je potkreplјeno brojnim argumentima tokom diskusije. Kad je reč o Srbiji, vredi napomenuti da je ona jedina ugovorna strana Energetske zajednice koja je transponovala Paket za integraciju (tržišta) električne energije (EIP), i preko koje se odvija tranzit koji je od značaja za trgovce električnom energijom. Imajući u vidu da je spajanje tržišta predviđeno za početak 2027. godine, bilo bi važno pokušati da Evropska komisija odloži rok sa 2026. na 2027. godinu.
Uvođenje CBAM-a ne bi smelo da ometa proces integracije tržišta
Primećujući da „u političkom smislu nikada nije dobar trenutak da se odlučuje o cenama uglјenika“, Adam Cveč, šef jedinice za Evropski zeleni dogovor u Sekretarijatu Energetske zajednice, ipak veruje da trenutni zamah u regionu, zajedno sa kumuliranim iskustvima, može omogućiti da se takve odluke budu donete.
On je podsetio da je odluka o cenama uglјenika, nakon usvajanja Mape puta za dekarbonizaciju u 2021, ostala delom otvorena. U isto vreme, Zelena agenda za Zapadni Balkan se precizno odnosi na usklađivanje sa EU ETS, kao cilј kojem zemlјe treba da teže.
„Uloga Sekretarijata je da olakša donošenje tih odluka, na informisan način. To sa sobom nosi određene rizike, ali i pomaže zemlјama na njihovom putu ka članstvu u EU. Takođe, važno pitanje je uspostavlјanje standarda za praćenje emisija, koji je neophodno za svaki sistem naplate emisija CO2, kako bi podaci bili verodostojni, napominje Cveč.
Naglasio je da proces integracije tržišta i spajanja tržišta električne energije ne bi trebalo da budu narušeni uvođenjem CBAM-a, te da je važna sinhronizacija mera u okviru regiona.
Svaki model za koji se odlučuje mora imati kao krajnju tačku usklađenost sa EU ETS
„Najmanje poželјno rešenje bi bilo da neka zemlјa napreduje brže od drugih i bude primorana da implementira CBAM u okvirima Energetske zajednice“, rekao je Cveč, zalažući se za koordinisan pristup utvrđivanju cene emisije uglјenika. Takođe je napomenuo da svaki model o kome se odlučuje mora imati, kao krajnju tačku, usklađenost sa EU ETS. „To treba uzeti u obzir prilikom projektovanja puta sa izabranom opcijom“, dodao je on.
Kako stvari sada stoje, od januara 2026. godine CBAM mehanizam će biti efektivan, dok proces spajanja tržišta, koje je uslov za izuzeća, do tada još neće biti sproveden, zbog čega je važno da se ne ode u pravcu dezintegracije tržišta, naveo je Cveč.
S druge strane, on smatra da postoji prostor za proaktivniju politiku aktera sa Zapadnog Balkana. „Region bi trebalo da u dijalog sa EU ulazi sa proaktivnim pristupom, pokazujući kako region može da doprinese cilјevima klimatske neutralnosti za 2030. ili 2040. godine kojima EU teži“, zaklјučio je on.
Bez naplate emisija uglјenika, regionalna tržišta će biti preplavlјena uvozom
Predstavnici energetski intenzivne industrije smatraju da u dosadašnjim raspravama o oporezivanju uglјenika nije bilo posvećeno dovolјno pažnje izazovima kompanija koje će biti direktno pogođene uvođenjem carina na izvoz u EU.
Branko Zečević, predsednik Metalfer grupe i jedan od osnivača Asocijacije energetski intenzivne industrije Srbije, rekao je da će uvođenje CBAM-a od početka sledeće godine sigurno uticati na srpski izvoz, iako su se mnoge kompanije spremale za ovaj trenutak i ulagale u dekarbonizaciju proizvodnje u prethodnim godinama. „Neke kompanije su dalјe otišle na tom putu, neke su na samom početku, a efekti se trenutno ne mogu lako kvantifikovati“, dodaje Zečević.
Potrebno je da zaštitimo naše tržište od posledica, inače u budućnosti nećemo imati industriju koju bismo štitili
Mnogo veća opasnost za industriju u Srbiji i regionu, po njegovom mišlјenju, preti od očekivane poplave robe koja više neće moći da uđe na tržište EU i pokušaće da pronađe treća tržišta.
„Tržišta u regionu su prilično otvorena za takvu vrstu uvoza. Zato je imperativ da imamo svoj sistem naplate cene uglјenika, koji god model da bude prihvaćen. Potrebno je da zaštitimo naše tržište od posledica, inače u budućnosti nećemo imati industriju koju bismo štitili“, izričit je Zečević.
On smatra da bi prvi korak bi trebalo da bude prenošenje onoga što radi EU već radi, a to je zaštita industrije, a posle toga može da se govori o modelima cene uglјenika. „Kada spasite industriju, imate koga da oporezujete. U suprotnom, nećemo imati o čemu da razgovaramo“, upozorio je on.
Iako smatra da finansijska pomoć države nije realna opcija na tržištima u regionu, Zečević ističe da postoje regulatorne mere koje bi mogle pomoći kompanijama.
„Pitanje industrije je mnogo kompleksnije od spajanja tržišta električne energije, jer je svaka industrija drugačija. Kompanije u EU su dobile milijarde evra grantova u poslednjih 15 godina, dok su kompanije u regionu prepuštene same sebi, da svaka za sebe vodi brigu o prilagođavanju. Ono što Vlade u regionu mogu da urade je da donesu regulativu koja će pomoći i zaštititi lokalnu industriju i onda kao sledeća faza, da se sistem sprovodi regionalno“, navodi on.
Brojne nedorečenosti u vezi sa uvođenjem CBAM-a
Neizvesnosti koje prate uvođenje mehanizma za trgovinu emisijama CO2 u regionu ne nailaze na pozitivne reakcije kod trgovaca električnom energijom. Mark Kopli, izvršni direktor Energy Traders Europe, udruženja koje okuplјa oko 170 trejdera, od kojih su neki aktivni u regionu, istakao je da postoji konfuzija i zabrinutost u vezi sa implementacijom CBAM-a na Zapadnom Balkanu.
„Brojna su pitanja koja se s tim u vezi postavlјaju: kako će to funkcionisati, kako će se izračunati cena uglјenika, šta to znači za integraciju tržišta, kako će izgledati prenos električne energije kroz ovaj region“, rekao je on.
Trgovci su navikli da se nose sa cenovnim rizicima, ali se pribojavaju političkog i regulatornog rizika
Iako vlada mišlјenje da je naplata emisija uglјenika dobra ideja, upozorava da i dobre ideje u mogu proizvesti neželјene posledice u praksi. „Trgovci energijom navikli su da se nose sa rizicima povezanim sa cenama, ali da se pribojavaju političkog i regulatornog rizika. Ovaj trenutak bi mogao biti prilika da se razgovara sa svim uklјučenim stranama, da pokušamo da dođemo do uređenijih pravila“, rekao je Kopli.
Iako kaže da nema određen stav o tome koji bi oblik utvrđivanja cena emisija bio najbolјi za region, podsetio je na iskustvo kada je Velika Britanija stvorila sopstveni ETS, koji se pokazao nestabilnim, rizičnim i teškim za upravlјanje.
„Što je tržište veće, stabilnije i bolјe integrisano, utoliko bolјe. Kada imate ETS kao veliki i likvidan sistem, prilično je lako trgovati i upravlјati rizicima. Međutim, postaje teže tamo gde ne znate kakve su politike kratkoročno ili dugoročno. Iako razumem želјu da model treba da odražava specifičnosti tržišta, budite oprezni na malim tržištima jer nije jednostavno dizajnirati dobre sisteme za njih“, smatra Kopli.
Zemlјe regiona da razmotre uvođenje taksi na CO2 polazeći od sopstvenih interesa
I nevladine organizacije iz regiona prethodnih godina iznosile su svoje stavove u vezi sa uvođenjem CBAM-a, a jedan od primera je analiza „Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu“, objavlјena 2023. godine.
„Problem je što se smo mi dočekali uvođenje CBAM-a kao elementarnu nepogodu“, rekao je Damir Milјević, član UO Centra za održivu energetsku tranziciju (RESET), nevladine organizacije koja je objavila pomenuti izveštaj. On smatra da zemlјe Zapadnog Balkana nisu dovolјno aktivno učestvovale u procesu kroz lobiranje i pregovaranje sa EU.
„Ne sećam se da je neka delegacija Zapadnog Balkana išla da razgovara sa EU o izuzećima, iako smo imali bar jedan jak argument: SSP sa EU“
„Kreatori politike sede u Briselu, dok je Sekretarijat Energetske zajednice direktorat za sprovođenje međunarodnog sporazuma. Ne sećam se da je neka delegacija Zapadnog Balkana išla da razgovara sa EU o izuzećima, iako smo imali bar jedan jak argument: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji predviđa da nijedna ugovorna strana neće uvoditi dodatne namete, odnosno o tome bi se moralo pregovarati“, objasnio je Milјević.
Drugi argument za pregovore je, prema njegovom mišlјenju, još jači, a to je da zemlјe koje su kandidati za pristupanje EU ne bi trebalo da imaju isti tretman kao neke veoma udalјene države na drugim kontinentima. Zemlјe regiona trebalo bi da se fokusiraju na prenošenje pravnih tekovina EU, na šta su se i obavezale, a ne prenošenje politika, gde stvari stoje potpuno drugačije, smatra Miljević.
„Da bismo na neki način smanjili uticaj na industriju u zemlјama regiona jedina varijanta koju vidim je da mi uvedemo oporezivanje emisija uglјenika. Koji sistem bi trebalo primeniti za oporezivanje CO2? Onaj koji je najbrži i najjednostavniji za sprovođenje, a to su direktne takse, u iznosu koji eliminiše uticaj CBAM-a na izvoz industrijskih proizvoda iz regiona u zemlјe EU“, navodi on.
On smatra da nema smisla razmatrati regionalne šeme, zbog ogromnih razlika koje postoje unutar regiona, i podseća da je na to već dosta vremena izgublјeno. „Svaka zemlјa u regionu treba da razmotri uvođenje taksi na CO2 vodeći računa isklјučivo o svom interesu, ne o interesu energetskog sektora, već o interesu građana i privrede i posledice po njih. Na taj način ćemo dobiti neka početna, mala sredstva, da bismo počeli da rešavamo suštinske probleme. Ne treba zaboraviti da je uvođenje taksi na CO2 od suštinskog značaja i za stvaranje fonda za regione uglјa u tranziciji“, zaklјučio je Milјević.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.