OIE

U Helsinkiju će biti izgrađena najveća toplotna pumpa na svetu

Helsinki, najveca toplotna pumpa na svetu

Tapio Haaja from Pixabay

Objavljeno

03.09.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

03.09.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Kako bi dekarbonizovala sistem daljinskog grejanja glavnog grada Helsinkija, finska energetska kompanija Helen će instalirati najveću toplotnu pumpu na svetu. Radiće po principu vazduh-voda i napajaće se električnom energijom iz obnovljivih izvora.

Cilj Helsinkija je da do 2030. postane ugljenično neutralan, a po rečima Juhana Altonena, potpredsednika u finskoj energetskoj kompaniji Helen Oy zaduženog za zelena ulaganja, za to je ključna dekarbonizacija daljinskog grejanja.

Daljinsko grejanje podrazumeva proizvodnju toplote na jednoj lokaciji i njenu distribuciju, uglavnom kroz mrežu podzemnih cevi, do kuća, zgrada i kompanija na lokalnom području.

Helen je od nemačkog proizvođača MAN Energy Solution naručila najveću toplotnu pumpu na svetu.

“Kada bude završena, ta toplotna pumpa će znatno smanjiti emisije CO2 koje potiču iz grejanja, približavajući nas našem cilju eliminisanja neto emisija. Osim toga, ovo novo postrojenje će verovatno stabilizovati cene za kupce, jer je proizvodnja lako podesiva”, rekao je Altonen.

Toplotna pumpa vazduh-voda može da radi na minus 20 stepeni Celzijusa

Toplotna pumpa vazduh-voda u postojećem proizvodnom pogonu u gradskoj četvrti Patola funkcionisaće tako što će izvlačiti toplotnu energiju iz vazduha i prenositi je na vodu u grejnoj mreži. Rashladna tečnost će apsorbovati toplotu iz vazduha, a predviđeno je da sistem radi na do minus 20 stepeni Celzijusa. Rashladna tečnost se sabija, povećavajući svoju temperaturu pre nego što prenese toplotu na sistem za grejanje. Toplotna pumpa će se napajati električnom energijom iz obnovljivih izvora.

Za postrojenje koje će činiti ogromna toplotna pumpa i dva električna kotla od po 50 megavata, Helen je dobila subvencije od finskog Ministarstva za ekonomska pitanja i zapošljavanje.

Početak rada kompleksa je najavljen za grejnu sezonu 2026/27, a predviđeno je da pokrije oko 30.000 domaćinstava u Helsinkiju, sprečavajući otprilike 26.000 tona emisija CO2 svake godine.

Zanimljivo je da je u izveštaju Međunarodne energetske agencije iz 2023. godine utvrđeno da Finska prednjači u pogledu načina grejanja domova koji su pogodni za klimu u odnosu na druge zemlje članice EU. Čak 41 odsto zgrada u Finskoj ima toplotnu pumpu.

Helen je saopštila da će joj razvoj toplotnih pumpi sa električnim bojlerima u više krajeva Helsinkija omogućiti da na proleće prestane da koristi ugalj.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Borislav Kostadinov Green for Growth Fund Ekspanzija Fonda za zeleni razvoj ubrzala milijardu evra intervju

Kostadinov: Ekspanzija Fonda za zeleni razvoj ubrzava nakon što je premašio milijardu evra

3. septembar 2024. - Aktiva kojom GGF upravlja se popela na više od milijardu evra, a potražnja za svime što ima u ponudi stabilno raste, otkriva direktor tog fonda Borislav Kostadinov iz firme Finance in Motion

eps biomasa biogas biometan ugalj termoelektrane

EPS ispituje potencijal biomase za zamenu uglja u termoelektranama

3. septembar 2024. - Elektroprivreda Srbije je raspisala javnu nabavku u kojoj traži studiju o mogućnostima da koristi biogas (biometan) i biomasu

Zvanicnici elektroenergetskog solarne elektrane Albaniji GIZ dekarbonizaciju

Zvaničnici iz elektroenergetskog sektora posetili napredne solarne elektrane u Albaniji u okviru GIZ-ovog projekta za dekarbonizaciju

3. septembar 2024. - GIZ je organizovao posetu Albaniji i prezentacije za zapadnobalkanska ministarstva energetike, operatore elektrodistributivnih sistema i regulatore

hrvatska hep lokacije vetroelektrane natjecaj

HEP traži lokacije za vetroparkove i projekte za preuzimanje

3. septembar 2024. - Hrvatska elektroprivreda istražiće preostali potencijal za izgradnju vetroelektrana i mogućnost za instalaciju u blizini hidroelektrana