U EU se razvijaju projekti za elektrolizere snage 67 GW

U Evropskoj Uniji se razvijaju projekti za instalaciju elektrolizera kapaciteta 67 GW, što je više od cilja koji je zvanično postavljen za 2030. godinu, ali problem je u tome da je realizacija projekata slaba, pa su instalirani kapaciteti mali. Situacija u EU slična je kao i drugim delovima sveta, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), od svih najavljenih projekata širom planete samo četiri odsto je dostiglo fazu konačne investicione odluke.

Kako ubrzati razvoj industrije vodonika bila je tema prvog iz serije Dijaloga o čistoj tranziciji (eng. Clean Transition Dialogues), koji je pokrenula Evropska komisija kako bi podržala dostizanje cilljeva iz Evropskog zelenog dogovora i  dekarbonizacija evropske industrije.

Prvi Dijalog, sa predstavnicima iz celog lanca vrednosti vodonika, otvorili su Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, i Maroš Šefčovič, izvršni potpredsednik Evropske komisije.

Govoreći o dostignućima Evropske komisije u ovom sektoru, fon der Lajen je rekla da je regulatorni okvir EU za vodonik skoro završen, spremna su ogromna sredstava koja će ga podržati, a u toku je i razvoj globalnog tržišta čistog vodonika.

Fon der Lajen: Razvijaju se projekti za elektrolizere kapaciteta 67 GW

“Uskoro ćemo imati kompletan set jasnih pravila za podršku našem tržištu vodonika u nastajanju. Evropa se može pohvaliti da je jedini takav kontinent. To znači jasnoću i predvidljivost za vaše investicije“, rekla je ona privrednicima.

Fon der Lajen je istakla da su investicije obezbeđene preko programa NextGenerationEU i REPowerEU, odobreno je i dodatnih više od 17 milijardi evra državne pomoći za 80 vodoničnih projekata širom EU, a prve aukcije u organizaciji Banke za vodonik (eng. Hydrogen Bank) zakazane su za sledeći mesec.

„U razvoju su projekti za elektrolizere snage 67 GW kapaciteta, što je znatno više od ambicioznog cilja od 40 GW do 2030. koji smo postavili u Strategiji za vodonik. Ali, naš instalirani kapacitet je i dalje premali. Dakle, moramo da izgradimo most između ambicija i stvarnosti. I zato je važan današnji dijalog“, naglasila je ona.

Chatzimarkakis: Konačna investiciona odluka doneta je za samo četiri odsto svih svetskih projekata u razvoju

Povodom prvom Dijaloga o čistoj tranziciji izvršni direktor asocijacije Hydrogen Europe Jorgo Čacimarkakis izjavio je da je čast što je vodonik izabran da otvori ovu seriju razgovora. Ali, kako je dodao, i pokazatelj da je vodonik postao prioritet za novu industrijsku revoluciju čiste tehnologije.

“Ohrabrujuće je videti na mapi Međunarodne agencije za energetiku (IEA) projekte za proizvodnju vodonika širom sveta. Pojavljuju se kao pečurke posle kiše”, naglasio je on.

Evropa, kako je naveo, je daleko ispred svih ostalih po broju projekata.

„U čemu je problem? Konačna investiciona odluka je doneta za četiri odsto svih ovih projekata. Samo četiri odsto!”, upozorio je Čacimarkakis, ali je dodao da postoje načini da se to promeni.

On je, takođe, naveo i glavne zaključke prvog Dijaloga o čistoj tranziciji. Među njima je potreba da se obezbedi stabilno snabdevanje vodonikom, kao i da se koriste različite tehnologije u proizvodnji sa postepenim ozelenjavanjem.

Postojeća zajednička nabavka prirodnog gasa mogla bi da se iskoristi kao model i za vodonik

„Postoje ogromne potrebe za finansiranjem, neophodno je oko 570 milijardi evra do 2030. ako se želi dostizanje proizvodnje od deset miliona tona zelenog vodonika. Da bi se to ostvarilo Banka za vodonik mora da služi kao “one-stop shop”, da pojednostavi i ubrza procedure, i smanji rizik za investicije uz pomoć Evropske investicione banke (EIB) i drugih javnih nacionalnih banaka“, naveo je Čacimarkakis.

Još jedan od zaključaka je da će izgradnja evropskog lanca snabdevanja za industriju vodonika, koji uključuje  kritične tehnologije, biti ključna za instaliranje kapaciteta za proizvodnju vodonika u EU.

„Potrebna nam je i agregacija potražnje, pa postojeća zajednička kupovina u sektoru gasa može da se iskoristi kao dobro iskustvo za sektor vodonika preko Banke za vodonik”, naglasio je Čacimarkakis.